Jedan je Đorđe Čukvas
Otputovao je i Đorđe Čukvas. Naš drug. Čovek koji je, i onda kada nije više bio član DSS-a, bio oličenje onoga što je Demokratska stranka Srbije predstavljala. Vredni član Izvršnog i Glavnog odbora stranke. Čovek sa kojim sam, u vreme kada smo gradili mrežu odbora stranke po celoj Srbiji, proputovao tolika mesta i upoznao silne ljude koje su uverenja, okolnosti, ambicije ili pohlepa približili stranci. Uvek spreman da provede dan na točkovima, spreman da zagazi blato, dobar procenjivač ljudi i loš govornik koji je, kada nešto na skupu i kaže, to uradi kratkim, hirurški preciznim rečenicama. Jednom smo, subota je bila, obišli devet odbora i povereništava stranke, krenuli pre zore, bili u Dimitrovgradu u osam ujutro, horizontalom išli do Kuršumlije i poslednji skup, uveče, održali u Ražnju. Vozili smo na smenu, bez predaha i ručka. Sledećeg dana od umora nisam mogao da progovorim ni reč, nisam umeo ni da razmišljam. Đorđe me je pozvao, pozvao iz automobila, bio je ponovo na putu vezanom za stranku, i, kao da prethodnog dana nismo preorali dobar deo Srbije, govorio o ljudima, zapažanjima, odnosima. Urezala su mi se u sećanje ta dva dana, put sa njim i kontrast između moje potpune iscrpljenosti i njegove evidentne sposobnosti da, iako stariji, već sutradan ide dalje...
Đorđe je izašao iz stranke zbog galimatijasa koji je u lokalnoj politici često prisutan. Njegov je matični odbor, onaj zvezdarski, dobio nakon izbora dozvolu da napravi koaliciju sa strankom koja je tada, na republičkom nivou, DSS-u bila opoziciona. On je bio glasnik te vesti, kao poslanik i član Izvršnog odbora stranke. Stranka je, međutim, nedugo posle tu odluku promenila, promenila na pritisak i ucenu predsednika stranke sa kojom je DSS delio odgovornost na republičkom nivou, a koja danas ne postoji. Zvezdarski odbor je osećao da ima obavezu prema ljudima sa kojima je već načinio dogovor o vlasti na lokalu, i odbio je da odluku promeni. Đorđa je pritiskala odgovornost za vest koju je, nehotice i slučajno, doneo, i za ljude iz odbora, svoje prijatelje, koji su napustili stranku i odneli lokalne mandate. Nije želeo da okrene glavu i pusti da vreme obriše sve tragove, nije želeo ni da uzme nešto što mu ne pripada. Napustio je stranku i vratio joj mandat u Narodnoj Skupštini. Sve drugo, baš sve, sada je samo istorija. Daću sada reč Milošu Aligrudiću, koji je pet godina kasnije napisao sledeće:
„Ima skoro pet godina kako je Đorđe Čukvas izašao iz Demokratske stranke Srbije. U to vreme, bio je narodni poslanik. Šta god da je bio njegov motiv, odmah je vratio mandat. Rekao mi je da mu mandat ne pripada jer birači nisu glasali za njega, već za izbornu listu. To je bilo vreme velikih pritisaka tajkuna na Skupštinu i poslanike. Bogoljub Karić je tada, kako se pričalo, nudio stotine hiljada evra po glavi poslanika ne bi li napravio svoj poslanički klub bez učešća na izborima.
Nema dileme da narodni poslanik predstavlja građane, ali kao deo sopstvene političke stranke koja je dobila određeni broj glasova. Neposredan i nezavisan odnos poslanik - birač nije uspostavljen ni u Britaniji, a kamoli u Srbiji. Zato Skupština i drugi državni organi moraju poštovati Ustav i izbornu volju birača, naročito ako joj se suprotstavi samovolja poslanika - jer jedan je Đorđe Čukvas.“
Zbogom Đorđe. Pamte te ispravni ideali, pamte te bolja vremena i lošija kola i drumovi. Pamte te prijatelji.
