Bišon propagandisti i neke dileme

Piše: Dragan Maršićanin, član Predsedništva Novog DSS-a

Kada poželim da se nakratko razveselim pogledam šta nam (dez)Informer TV nudi kao objašnjenje uzroka i ciljeva organizatora i aktera aktuelne političke i društvene krize.

Sazna se jako mnogo za kratko vreme u cirkuskoj atmosferi, kojoj nedostaje samo poskakivanje psa bišona, genetski predodređene rase za ispunjavanje naredbi vlasnika cirkusa uz odgovarajuću nagradu. Odsustvo delimično uspešno nadoknađuju prisutni bišon novinari. Saznaju se imena „najvećih antisrpskih ološa sa dna kace“, sazna se da su fakulteti puni terorista,ustaša,ultra levičara,levo liberalnih anarhista,fašista...koji svi zajedno „ruše državu Srbiju da bi nestala“, da će na sledećim izborima biti „studentska blokadersko- teroristička ­-gej  lista“, da će „kum narednog Prajda biti Milo Lompar“, da vlast veoma uvažava političke neistomišljenike kao što je prava opoziciona desnica, npr. Šešeljevi radikali, Pokret Dinara-Drina-Dunav, Miša Vacić i kompanjoni, da je Aleksandar Vučić najuvaženiji državnik na svetu, da prihodi svih kategorija stanovništva, posebno penzionera enormno rastu,dok cene ubrzano padaju i padale bi još brže da nije blokadera koji ruše državu… te da je po šesnaesti put obojenoj revoluciji došao kraj. Naravno, bilo je tu mnogo pominjanja N1 i NoveS, Šolaka, nesposobne opozicije koja želi da smeni vlast – valjda za razliku od opozicije u normalnim državama u kojima opoziciji to nije ni na kraj pameti.

Jedino što se tokom euforično veselih izliva besa i mržnje prema onom delu srpskog naroda koji je nezadovoljan stanjem u državi i ne podržava vlast nije moglo čuti jeste koje to „neke“ države stoje iza tzv. obojene revolucije, organizuju i finansiraju rušenje Srbije i zašto Srbija u odnosu na njih nije preduzela bilo kakve diplomatske mere. Svaka država koja drži do sebe dužna je da  prema neprijateljskim državama preduzme takve mere, od najblažih – upućivanja protestne note i pozivanja ambasadora na razgovor, preko proterivanja diplomata i suspendovanja saradnje, do prekida diplomatskih odnosa. Nije valjda da to Vučić ne čini iz kukavičluka?  Ma šta ja mislio o njima, a ne mislim ništa dobro, nisu valjda Severina i Dinko ti „centri moći“ koji i dalje organizuju davno pobeđenu obojenu revoluciju, jadna nam majka !? Da li su možda delovi srpske dijaspore, tako altruični, dobro i autonomno organizovani, taj „centar moći“ koji vlasti radi o glavi?  Ili naše službe bezbednosti, prezauzete snimanjem kafanskih razgovora i opserviranjem aktivnosti opozicionih lidera, aktivista, njihove bliže i dalje rodbine, do kopanja po njihovim đačkom knjižicama i indeksima, to nisu stigle da ustanove,  pa samo znamo da nas ruše „neke države“, koje nam zavide na epohalnom ekonomskom napretku, organizaciji EKSPO 2027 i posetama Čarli Čena i Stivena Sigala.To bih, recimo, veoma voleo da znam, budući da  su spoljni politički prsti nesumnjivi i jasno vidljivi.

Kao što bih voleo da znam kako je moguće da policija nije identifikovala, privela i podnela odgovarajuće prijave protiv maskiranih siledžija koji su organizovano brutalno motkama, pirotehničkim sredstvima i sl. napali policiju ispred Filozofskog fakulteta u novom Sadu, a koja je potom delovala primenivši prekomernu silu prema svakome sem na onima koji su je napali. Neko zlonameran bi, jelda, mogao da pomisli da nisu hteli da biju i privode svoje kolege, po zadatku ubačene među mirne demonstrante.

Zaista, ali zaista čovek može da se razveselili slušajući idiotluke koji se plasiraju tokom emisija ove nazovimo je televizije.No, gašenjem televizora dobro raspoloženje nestaje – zato rekoh da je nakratko. Naravno, danima vrteći kanale, viđam dulumentu prorežimskih bišon propagandista potpisanih kao analitičari i sl., ministara, upošljenika u ministarstvima Vlade i Centru za društvenu stabilnost, narodnih poslanika, urednika i novinara provladinih elektronskih medija i propagandnih tabloida, po nekog od profesora, bivših policajaca i bezbednjaka… koji po dnevno dobijenim instrukcijma, u sadejstvu sa voditeljima, vrše isti posao kao ekipa TV Informera, samo na malo umiveniji način,pitomijom retorikom,ali naravno bez sagovornika neistomišljenika. (Uzgred: prema informacijama iz reda nezadovoljnih SNS-ovaca, pomenuti su obavezni da se odazovu na apsolutno svaki poziv za učešće, gostovanje u emisijama prorežimskih medija, radnim danima i vikendom, od ranih jutarnjih do kasnih večernjih sati i za to, sem ukoliko im je to po profesionalnom angažmanu i inače obaveza, dobijaju bogate novčane naknade, pri čemu su razvrstani u tri „vrednosne kategorije“, pa se i honorari kreću u rasponu od 500 do  čak 2.000 evra mesečno.)

No, pišem sve ovo što većina čitalaca već zna samo da bih izneo neke svoje strepnje i nedoumice: ako je meni istovremeno smešno i mučno dok slušam prorežimske propagandiste i sve izraženije pogubljenog predsednika Republike, kojem bi promena terapije sigurno pomogla kada ankete to ne mogu u dovoljnoj meri, da li je to slučaj sa većinom građana Srbije? Da li su u pravu, a nadam se da jesu, oni koji smatraju da je sve što vlast čini, nasilje i propaganda, za nju kontraproduktivno?

Jer, prema zvaničnim podacima dve nerežimske televizije. N1 i NovaS, imaju učešće u ukupnoj gledanosti tek nešto iznad 10% ( čak među korisnicima SBB kablovske mreže oko 25% ). Dakle, oko 90% gledalaca prati one televizije koje su pod potpunom kontrolom vlasti.

Prema istraživanjima Nezavisnog društva novinara Vojvodine i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju „najčešće korišćeni izvori vesti su društvene mreže (83%), TV dnevnici (72%) i sajtovi/aplikacije dnevnih novina (57%). Međutim, glavni izvor vesti je za trećinu građana ipak televizija, a društvene mreže i sajtovi dnevnih novina kao glavni izvor koriste 25% i 22% građana“. Drugo, Rojtersovo istraživanje pokazuje da 67% građana koristi (i) društvene mreže kao izvor vesti, dakle kao dopunske izvore.

Treba posebno imati u vidu i obrazovnu strukturu stanovništva Srbije i činjenicu da je bez ikakve školske spreme  1 odsto stanovnika, sa nepotpunom osnovnom školom 5,3 odsto, osnovnim obrazovanjem  18, srednjim 53, višim 6 i visokim 16,5 odsto stanovnika Srbije.

Ne zaboravimo i činjenicu da u Srbiji živi i najurednije glasa 1.700.000 penzionera.

Da ne govorim, to je posebna tema, o katastrofalnim odlukama nazovimo ga „studentskog Centralnog komiteta“ da se ignoriše značaj izbornih uslova za povoljan ishod poželjnog mirnog i demokratskog rešenja krize izborima, kao i nepoželjnosti objedinjavanje svih opozicionih političkih činilaca u borbi protiv sa svakog aspekta štetočinskog i sistemski duboko kriminalizovanog režima. Da ne pominjem ni nepromišljen, štetan, besmislen  izlet evrofanatičnih opozicionih stranaka u Brisel i potpuno proterivanje ideologije iz dnevnopolitičkih rasprava.

Pošteno kažem da nisam u stanju da sve ove podatke i činjenice ukrstim i izvučem radostan zaključak da je kraj aktuelnoj vlasti gotova stvar. Još manje mogu da zaključim kakvu će politiku voditi nova vlada, nova vlast ukoliko se, kada se, ostvari ono što je najpreče – smena postojeće.

Sasvim subjektivno, kao neko ko je kao član Demokratske stranke Srbije trideset tri godine privržen politici koja se temelji na ravnoteži značaja demokratskog i nacionalnog, nisam spokojan. Ni kada je izvesnost brze promene vlasti u pitanju, a ukoliko je ne bude od Srbije neće ostati ništa – ni sa demokratskog, ni sa aspekta odbrane nacionalnih i državnih interesa, ali ni  kakva će nova vlast i njena politika biti.

Demokratskija- najverovatnije, nacionalno i državno odgovorna – malo verovatno.