Anđelković: Zahtevi EU Srbiji predstavljaju hipokriziju (video)

Istoričar i politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da su najnoviji zahtevi koje je EU isporučila Srbiji „hipokritični“ s obzirom da u sebi sadrže poštovanje vladavine prava i potpunu normalizaciju odnosa sa Kosovom.

„Svi se slažemo sa njihovim ocenama da se u Srbiji ne poštuju ljudska prava i da nema slobode medija, ali osnova vladavine prava nalazi se u Ustavu, a u tom dokumentu piše da je Kosovo i Metohija neodvojivi deo Srbije“, podsetio je Anđelković tokom gostovanja u podkastu „Politika na srpskom“ Fondacije „Slobodan Jovanović“.
    On je napomenuo da je „Aleksandar Vučić ispunio mnogo toga što je zapadni faktor tražio“, ali da „nije još završio zadatak sa kojim oteže da bi završio pljačku preko izložbe EKSPO i Beograda na vodi“.
    „Nema sumnje da će mu u jednom trenutku isteći rok upotrebe i da će EU odigrati na to da napravi listu od dela opozicije, dela studenata i nekadašnjih vučićevaca“, rekao je Anđelković i dodao da je dobar deo levih snaga u Srbiji danas pod apsolutnom kontrolom zapadnog faktora.
    „Njihovi kadrovi koriste iste fraze i formatiraju se pod okriljem raznih zapadnih fondacija. Sa druge strane, srpska desnica je slobodnija, ali nema dovoljno koordinacije ni unutar samih stranaka, a kamoli među njima“, požalio se Anđelković.
    Ovaj analitičar se osvrnuo i na delovanje ruskog faktora kome glavnu zamerku nalazi u načinu delovanja s obzirom da, kako je rekao, zvanična Moskva „ne radi sa narodom nego sa vlašću“ i gotovo nimalo ne koristi nevladine organizacije i medije.
    „Rusija će se i dalje boriti za to da Kosovo ostane u sastavu Srbije. Neće pristati na stavljanje van snage Rezolucije 1244 SB UN i na članstvo Kosova u UN. Rusima je danas stalo da dokažu da međunarodno pravo nisu prvi prekršili oni u Ukrajini nego Zapad u Jugoslaviji 1999. godine. Ali, na terenu Rusi su odlučili da povuku svoj kontingent iz srpske južne pokrajine“, precizirao je Anđelković.
    On je, takođe, naveo da su Rusi „žmurili na oba oka dok je Vučićeva vlast izvozila oružje i municiju u Ukrajinu“, ali da su se stvari zakomplikovali oko NIS-a zato što Moskva „nema više šta da izgubi“.
    Komentarišući rat u Ukrajini, Anđelković je primetio da su prethodne administracije SAD „radile na tome da odvoje EU i Rusiju iako su njihovi ekonomski interesi bili dugoročno isprepletani“ i da su u tome uspele, ali da je za Amerikance rizik sada na drugoj strani.
    „Preterana izolacija Rusije gura je u zagrljaj Kinezima, koji su danas glavni konkurenti SAD na globalnom planu. Zato se sada vode pregovori između Vašingtona i Moskve kako bi se Amerikanci ugurali kao posrednici u trgovini energentima Rusije i EU i kako bi postali suvlasnici „severnog toka“. Za to vreme Evropljane vode ljudi niskih liderskih kapaciteta koji su prekasno shvatili da je EU marginalizovana“, poručio je Anđelković.
    On smatra da Srbija po pitanju očuvanja nacionalnog identiteta i porodičnih vrednosti može sarađivati sa zemljama Višegradske grupe, ali da „nije realno očekivati od Poljske da postane saveznica Rusije“.
    Vraćajući se na domaći teren, Anđelković je naglasio da je u pogledu kosovske politike „Vučić veleizdajnik koji je spalio mnogo toga za sobom“ i dodao da se na popravljanju položaja u toj oblasti „mora raditi dugoročno“.
    „Minimalni nacionalni interes na Kosovu i Metohiji trenutno bi predstavljalo formiranje ZSO i odbijanje da se potpuna normalizacija odnosa sa Prištinom i dalje smatra uslovom za evropske integracije“, smatra Anđelković.
    On je zaključio da su studenti „moralnom snagom pokrenuli novu energiju u društvu i time probudili mnoge apstinente, ali se agonija društva i dalje nastavlja“ pa je recept za promenu „formiranje jedinstvene liste koja bi oborila Vučića sa vlasti, vladala šest meseci i poštovala Ustav ove države“.