У Србији нема обзира према јавном добру и општем интересу

Блиц
20. април 2022.
У Србији нема обзира према јавном добру и општем интересу

Сада када су заједно сели највећи диктатор с једне и највећи лопов с друге стране, како су годинама један другог чашћавали, можда се ипак испостави да овај први није баш толики диктатор, а да овај други можда није баш толики лопов. Можда та спознаја изнедри и неку врсту нормалности за будућност.

Овако у интервјуу за "Блиц" Милош Јовановић, лидер Демократске странке Србије и коалиције НАДА, коментарише сусрет председника Србије Александра Вучића и лидера ССП Драгана Ђиласа.

- Увек је боље да људи разговарају него да се њихове присталице бију на улици као што је то био случај у Болечу или са Павлом Грбовићем на дан избора. Уосталом, крајње је време да се спусте тензије које су махом они сами и производили. То је добро и за нашу политичку сцену и за наше друштво у целини.

НАДА је можда и највеће изненађење ових избора. Јесте ли били изненађени када сте видели да сте освојили скоро 5,5 одсто гласова?

- Нисам био изненађен, само релативно задовољан. Много смо тога као странка превалили преко главе у последњих пет година. На овој безумној и острашћеној политичкој сцени чврсто смо држали правац, сачували озбиљност, никада нисмо подлегли политикантству и ријалитију, никада нисмо кренули пречицама. Нисмо се обазирали на притиске јавности па чак ни наших симпатизера који су и сами понекад посматрали ствари искључиво као црне или као беле. Због свега тога смо трпели сталне и неправедне критике са свих страна али ту смо где смо и лично немам намеру било шта да мењам. Знам куда идемо и где треба да стигнемо. Одувек сам знао. Остало ће бити на грађанима, као и увек у демократији. Наравно, ово није резултат само ДСС већ и наших партнера из ПОКС-а који води Војислав Михаиловић и људи попут генерала Божидара Делића који нам је учинио част да буде с нама у овој борби.

Десница је генерално изненадила. Како ви то објашњавате?

- Добро је и природно што се идеолошко клатно враћа на своје право место. Геополитичко окружење и историјско искуство нашег народа је такво да би било крајње ненормално да десница није доминантна.

Двери и Заветници су озваничили сарадњу. Јесте ли били позвани да будете део тог блока?

- Ми не журимо никуд. Пет година сам се борио да дођем у прилику да градим један нови ДСС и сада ћу се томе коначно и посветити. Одржаћемо ванредну изборну скупштину странке крајем маја, а обележити тридесет година постојања странке у јулу ове године. Замислите тридесет година... Чини ми се да на политичкој сцени Србије нема странке која толико дуго постоји а која је уједно и толико дуго у опозицији а да је и даље ту и да се притом види и јасна перспектива. То ме чини посебно поносним и та наша жилавост – а само ми знамо из какве смо позиције кренули а нисмо кренули са нуле, већ са минус десет – биће нам преко потребна и за вођење државе у будућности. И поносан сам што ћемо одржати континуитет једног имена и једне идеје а у Срба управо то највише недостаје - постојање и неговање континуитета. Поред тога ћемо неговати и све што смо постигли у оквиру коалиције НАДА која ће и даље постојати и деловати.

Прво сте рекли да сте заинтересовани да правите коалицију са Уједињеном опозицијом и Морамо, а потом сте у ГИК-у гласали против приговора опозиције за понављање избора. То је опет пробудило сумњу да ли сте "правоверна" опозиција. Зашто сте донели такву одлуку?

- Те приче о правој и лажној опозицији су досадиле и Богу и народу. На њих се одавно више не обазирем. Зато се вратимо суштини, односно политици. Рекао само још током кампање јасно и гласно да смо заинтересовани и да хоћемо да учествујемо у промени власти у Београду. При томе сам навео и начелне разлоге. Први се тиче урбанизма наше престонице који је у потпуности допао руку приватних инвеститора који као куга разарају урбанистичко ткиво и праве неповратну штету у сваком погледу. Београђани морају да схвате да урбанизам наше престонице искључиво обликује приватни интерес одређеног броја безобзирних пројектних бироа и приватних предузимача. Размере тог лудила са навођењем конкретних примера заслужују један посебан интервју. Лично сам се уверио кроз свој грађански активизам на Врачару да ова власт или није способна или не жели да се с тим избори а да други делови те исте власти то урбанистичко безакоње директно и генеришу, што наравно и није нека тајна. И то знају и градски архитекта Марко Стојчић, коме могу да захвалим на иначе врло коректној досадашној сарадњи, и Горан Весић, па чак и председница Владе Ана Брнабић чија влада шест месеци не жели да усвоји већ спремну одлуку о заштити Крунске улице зато што инвеститори блиски власти хоће да руше предратне виле и граде безличне зградурине у том репрезентативном делу Београда. И да оставимо по страни уништавање архитектонског наслеђа града, будуће све веће саобраћајне колапсе, квалитет ваздуха... постоји овде још нешто ужасно негативно – а то је потпуно одсуство обзира према јавном добру и општем интересу. И то је нешто што ја никако и никада не могу да прихватим јер то одсуство бриге за општи интерес представља негацију саме државе и смисла њеног постојања! И ту долазимо до другог разлога моје жеље да се промени власт у Београду а то је да се мало уравнотежи снага владајуће странке и самим тим повећа контрола њеног рада. Очигледно је исувише велика концентрација моћи у њеним рукама а она не може а да помало не удари у главу.

И зато сте одлучили да гласате против приговора опозиције?

- Али то наше хтење да се промени власт у Београду нема апсолутно никакве везе са гласањем у Градској или Републичкој изборној комисији. У тим телима не сме бити политизације и у њима наши представници гласају према закону – ништа више, ништа мање. А та прича око РИК-а и ГИК-а је заправо покренута 2017. године када је делу опозиције пало на памет да руши избор Александра Вучића тако што би се у РИК-у гласало против утврђивања резултата председничких избора. Таквом погубном, безумном и дубоко антидржавном и антидемократском идејом се показало да ми на политичкој сцени немамо ништа бољу опозицију од власти. Просто је невероватно да је неком уопште могла да падне на памет таква опасна бесмислица којом би заправо суверенитет са грађана прешао на неки РИК, који, узгред да напоменемо, има законску обавезу да утврди резултате избора. Такво поигравање државом је за мене несхватљиво али оно речито говори о томе колико нам је политичка елита недорасла и недозрела. Ја се са државом не поигравам и никада нећу и ту ме не занимају нити на мене утичу ни јавно мњење, ни критике, ни повици, ни напади ма колико гласни били.

Спољнополитичке прилике су лоше. Утисак је да најгоре тек следи. Шта ако будемо условљени са запада да уведемо санкције Русији?

- Да оставимо по страни питање образа и морала – што су важна питања у животу једне нације и једне државе – Србија нема никакав интерес да се у сукобу Запада и Русије сврста уз Запад. Напротив, јер је Запад тај који и данас угрожава наше виталне интересе, од КиМ до РС.

Да ли можете да видите сценарио у којем санкције Русији не могу да се избегну? Да ли тада морамо да ставимо интерес Србије и наших грађана изнад интереса Русије?

- Интерес Србије је увек изнад свега! И у овом случају нам интерес Србије говори да никако не смемо да уводимо санкције Руској Федерацији као што нам је био интерес да будемо уздржани приликом два гласања у Генералној скупштини УН.

Да ли на републичком нивоу остајете при ставу да нећете ући у власт или остављате простор за преговоре?

- Не видим да се то питање уопште поставља јер су грађани већински поклонили поверење до сада владајућој коалициј СНС-СПС. По природи ствари би требало да те две странке формирају и наредну владу и верујем де ће управо тако и бити. И да будем крајње директан, нити ко има разлога нас да зове нити бих се ја одазвао јер ме не занима да будем члан владе да бих могао да додам још један ред у својој биографији. Бавим се политиком да бих мењао ствари у земљи а то у овом односу снага још не могу да чиним. Борићу се да се то промени већ након наредних избора.