ИНТЕРВЈУ за ДАНАС Милош Јовановић: Вучићев рок употребе је истекао, ушли смо у нову политичку димензију

06. јaнуар 2026.
ИНТЕРВЈУ за ДАНАС Милош Јовановић: Вучићев рок употребе је истекао, ушли смо у нову политичку димензију

„Не знам да ли се Александар Вучић преиграо у повлачењу потеза, нити сам сигуран да је икада био шаховски велемајстор – јер бити вешт шибицар и у суштини чист преварант није исто што и бити шаховски велемајстор – али је зато потпуно јасно да му је рок употребе истекао, што знају чак и људи у његовом окружењу. Оно што је међутим најизраженији утисак јесте да је његов режим показао спремност да брани власт чак и по цену крвопролића“,каже у интервјуу за Данас Милош Јовановић, председник Нове Демократске странке Србије.

Да ли је шаховски велемајстор изгубио  у игри са студентима, грађанима, опозицијом, али и светом?

Језиво је било гледати како Александар Вучић шаље батинаше и користи најогољеније видове насиља против сопственог народа. Маске су дефинитивно и неповратно пале и насилничка природа ове власти се оголила као никада пре. Утолико је у 2025. години пређена једна граница без могућности повратка на старо и ушли смо у једну сасвим нову политичку и друштвену димензију,

*Очекујете ли да ће се та „игра“, поприлично неравноправна, наставити и у 2026. години и да ли попут Ане Брнабић очекујете да ће 2026. година бити  бар нормалнија, без Ћациленда, пиротехничких средстава у парламенту и уз мало више емпатије?

По самој својој бити, овај режим није способан за нормалност. У најбољу руку може на неко време да се претвара и да глуми нормалност, али ће се и тада радити само о глуми.

Од аморалних људи, који су у протеклих годину дана показали да нису способни да праве разлику између добра и зла, можете да очекујете апсолутно све.

*С обзиром на то да је изборна година, да ли ће се посланици Новог ДСС, због веће видљивости вратити  у парламент?

Не може овде првенствено бити реч о видљивости, већ се поставља питање да ли зарад двадесет или тридесет минута уживо преноса на другом програму РТС-а – или било чега другог уосталом – треба учествовати у стварању привида нормалности и самим тим у давању легитимитета накарадном и болесном поретку који је, са својим слугама, створио Александар Вучић.

Можда грешим у овоме, уосталом имали смо пре неколико месеци о томе и расправу на седници председништва странке, али мој лични одговор је и даље негативан, а такав став је већински преовладао и донета је одлука да до даљњег, посланици Новог ДСС-а не учествују у раду Народне скупштине.

Независно од мог интимног убеђења, можда ће се та одлука променити, можда ће само бити изузетака, а можда ће и остати на снази све до избора. Стварно не могу да знам из ове перспективе нити таква одлука зависи искључиво од мене.

*Ипак, када се осврнете иза себе сматрате ли да је била исправна одлука да бојкотујете рад скупштине док режим, према вашим тврдњама, „систематски спроводи насиље“. Насиље тиме није  престало, а шта сте ви тиме постигли?

Као што рекох, питање се поставља на другачији начин. Не ради се уопште о томе да ли нашим изостанком из скупштинске сале можемо нешто да спречимо – јер се тако ништа не може спречити – већ да ли нашим присуством постајемо саучесници у нормализацији једног болесног стања које је направљено у држави и у друштву.

Постоји ли опција да, кад буду парламентарни избори, не изађете на њих, већ подржите студенте и да ли сте 28. децембра потписали њихов захтев за расписивањем избора?

Одговорио сам на то питање, отворено и јасно, још у јуну месецу када ми је први пут постављено. Од тада сам исти одговор дао још барем десетак пута. Мислим да више нема потребе да се понављам. Тражени су избори. За њих се спремамо.

Студенти, ипак, позивају опозицију да их подржи на тим изборима. Да ли сте имали прилике да разговарате са студентима о тим темама и ако јесте шта су од вас тражили, а шта сте им ви рекли?

Рекао сам им све што сам до тада говорио и јавно. Ништа више, ништа мање.

* Поједине странке сву своју инфраструктуру и активност ставиле су на располагање студентском покрету, како то коментаришете?

Не мешам се у политичке одлуке других странака.

*У колико колона би сви они који су против власти требало да изађу и које би то колоне биле и зар није бар добро да сви ви постигнете договор око заједничког надзирања  избора?

Студенти су, својом одлуком да изађу самостално, иначе одлуком коју могу да разумем и која има своју логику, учинили да ће свакако бити више опозиционих колона.

Спомињете да би аутентична десница  могла да освоји значајан број гласова и допринесе победи. Но, није много јасно ко је та аутентична десница на коју  се позивате?

Ја сам био прецизнији. Рекао сам да без гласова аутентичне деснице не може бити победе над овим режимом. И то је напросто тако, јер су ствари врло једноставне. Прво, када саберете резултате које су оствариле десно оријентисане листе на изборима 2023. године, а то су листе Заветника/Двери, листа Ми снага народа и листа Новог ДСС-а и монархиста односно коалиције НАДА, долазите до 12,8%. Ако додате половину резултата Народне странке и барем, као минимум, проценат-два досадашњих гласача СНС-а – а толико ће их сигурно бити, добијате збир од око 15% гласова. То је корпус десно опредељених гласача који неће гласати за СНС.

Друго, нико из тог корпуса (или сасвим незнатан број) неће гласати за листу коју ће оформити студенти, јер та листа неће имати одговоре на питања која су врло важна за те бираче попут питања европског пута Србије, а самим тим ни одбране Косова и Метохије, спољне политике, војне неутралности, традиционалних вредности и да не набрајам даље.

*Како знате да неће имати одговоре на сва та питања до избора?

И ово није никаква критика према студентској листи. Ја у потпуности разумем њену позицију и програм у којем ће акценат бити стављен на питања владавине права, институција и демократије, што су све и за нас важне теме. Али остаје чињеница да десно опредељеним бирачима то неће бити довољно. Када се на то додају поједина имена која ће бити кандидати студената, сасвим је јасно да десни гласови неће отићи студентској листи. И немојте уопште имати илузија с тим у вези. И баш зато је важна једна листа аутентичне деснице. А шта је она – и ту су ствари крајње једноставне.

Аутентична десница, за разлику од лажног, примитивног, лоповског и лакрдијашког Вучићевог десничарења и фасадног патриотизма је десница која ће, с једне стране, учествовати у смени овог анти-српског режима са свим осталим опозиционим листама и на то се јавно обавезати, и која, с друге стране, има јасан став поводом ЕУ сматрајући да је сарадња пожељна на сваком нивоу али не и чланство.

Свако ко је на овој позицији јесте аутентична десница и зато грешите када постављате питање ко је аутентична десница јер је једино важно питање шта је данас аутентична десница. Нови ДСС је свакако на тој позицији, ту је и покрет Монархиста. Ако буде и других, а надам се да хоће, биће то одлична вест. Али то већ не зависи од нас.

Двери тврде да је идеја о формирању деснице по налогу Вучића, Ми снага Србије тврди да не жели у коалиције, а чак и ПОКС Воје Михаиловића неће са вама док гурате у први план људе који су сарађивали са СНС?

Када бисте сваку од поменутих изјава ставили у њен контекст, видели бисте да, барем када је реч о овој теми, нису претерано релевантне односно вредне помена. А заправо свака маши, можда с намером, суштину: ко може да се обавеже да ће смењивати овај режим са свим осталим опозиционим актерима и ко има јасан став о ЕУ који почива на идеји сарадње без чланства – једина су два релевантна питања.

До пре пар месеци било је неке координације између вас и дела проевропске опозиције. Чини се да је  и то сада замрло. Због чега?

Било је више од координације. Радило се о врло озбиљном и одговорном понашању целокупне парламентарне опозиције за коју тврдим да никада није боље радила и одговорније се понела од трагедије и убиства у Новом Саду. Управо је опозиција започела са свим акцијама тада, и блокадом институција и акцијом застани Србијо односно одавањем петнаестоминутне а затим, на жалост свих, и шеснаестоминутне поште жртвама. Најважније од свега, опозиција је понудила јасно решење за излаз из дубоке кризе у виду заиста квалитетног предлога прелазне владе који је требало да доведе до слободних и демократских избора, за које и данас мислим да представљају једини истински начин за миран излазак из кризе.

*Па шта се онда десило?

Кренуло се, међутим, другим путем. Тражено је расписивање избора без промене услова. Опозициони медији су такав захтев прихватили и снажно промовисали. Прихватио га је последично и велики део опозиционе јавности. Ми смо, с наше стране, ту нову чињеницу примили к знању и понашамо се у складу с њом односно спремамо се за тражене изборе. Претпостављам да исто раде и друге опозиционе странке.

Верујете ли ви у Вучићева истраживања која показују огромну надмоћ владајућег СНС и по којима је ваша странка мало испод цензуса?

Никада нисам пратио истраживања, нити ме она претерано занимају. Ми увек дајемо све од себе у борби за наше виђење Србије. И колико год је ситуација у којој деламо изразито тешка, свеопшти ниво јавне сцене срозан и низак, дебата затрована а бесмислени напади стални, нема кукања. И не само што нема кукања, него не пристајемо на политиканство нити на пречице и то никада нећемо чинити.

Ствари су компликоване и у земљи и у свету и ако хоћемо да опстанемо као нација, мораћемо да се издигнемо морално и интелектуално, не супротно. И пуно да промишљамо – што делује да некако није у духу времена, најчешће опхрваном бесмислицама са друштвених мрежа, ријалити логиком, нарцисоидношћу и владавином првог лица једнине и мора се рећи – једном врстом цивилизацијске декаденције. Дакле, ми радимо оно што је до нас. И то радимо најбоље што можемо.

*Да ли је то довољно, јер сви закони који излазе из парламента последњих месеци чине да верујемо да ће СНС све учинити и прилагодити себи, да  остане ту где јесте и даље, недодирљиви од судства и тужилаштва, али и од губитка власти?

Могу само да се сложим са вашом констатацијом, али и да додам да је све то прављење рачуна без крчмара.

Има ли сценарија у којем СНС остаје на власти и може ли се из диктатуре изаћи цивилизовано, с обзиром на то да је власт својим поступцима смањила могућност демократског и институционалног расплета кризе, или ће се изборна и свака друга правда поново тражити на улици?

Волео бих да има, али нисам сигуран. И то не само због разбојничке и патолошке природе ове власти већ и зато што смо поставили композицију на ризичан колосек нелегитимних избора. Ми смо се залагали за другачију опцију – опцију борбе за слободне и демократске изборе – али се, уз свесрдну подршку опозиционих медија, дошло до захтева за одржавањем избора под непромењеним условима. И даље сматрам да се морало другачије, али ту смо, где смо. У сваком случају, први одговоран за постојећу ситуацију је Александар Вучић.

*Председник Србије се у 2025. години више од 400 пута обратио јавности. Које његово обраћање је за вас било најупечатљивије?

У суштини, одавно већ не пратим обраћања Александра Вучића. Реч му је безвредна.

Који лапсус Ане Брнбић је за вас био најкомичнији?

Трудим се да се бавим политиком на озбиљан начин и непрестано размишљам о судбини и будућности наше земље. Стварно се не осврћем на лапсусе, који иначе сваком могу да се десе.

*Која студентска акција је на вас оставила највећи утисак?

Нисам се бавио активностима других изборних листа нити странака. Иначе немам обичај да завирујем у туђе двориште. Од када се изашло са захтевом за расписивањем избора – и то од стране опозиционе јавности – ми смо у Новом ДСС-у ту чињеницу примили к знању и започели изборну кампању. Тако ћемо и наставити до самог одржавања избора.