Јовановић за НИН: Три опозиционе колоне једини су логичан пут

30. јул 2026.
Јовановић за НИН: Три опозиционе колоне једини су логичан пут

1. Одбили сте дијалог на који је позвао Вучић, рекли да се са аутократом не седи за столом... Али Србија се налази у очигледној политичкој кризи, како доћи до решења ако не дијалогом?

Наравно да се са аутократом не седи за столом да би се водио дијалог и причало о демократији. То би једноставно било бесмислено јер аутократа по дефиницији није способан за дијалог. Утолико то није ни био истински позив на дијалог нити ико треба такав позив да схвати другачије од онога што он јесте – јефтина Вучићева манипулација којом вређа интелигенцију грађана желећи да покаже да је он тобоже за дијалог а да заправо нико други није. Јефтина лаж и шибицарење који су у складу са његовим погледима на политику. За дијалог је потребна демократија. Дијалог се између осталог води у медијима који сходно законима морају да обезбеде медијски и политички плурализам. Као неко ко је више од четири године забрањен на четири комерцијалне телевизије са националном фреквенцијом, а ко на јавном сервису гостује једном у годину дана, могу да потврдим да наведени плурализам не постоји. Зато само слободни, поштени и демократски избори могу представљати мирно решење за излазак из ове дубоке политичке и друштвене кризе у коју је Александар Вучић увео читаву земљу.  

2. Када мислите да ће бити избори?

Када год да буду, ми смо спремни. И када год да буду, нисам сигуран да ће ишта решити јер ће резултати, најблаже речено, бити упитног легитимитета. И даље мислим да је захтев за изборима без промене услова у бити био непромишљен и вишеструко проблематичан. Учествовао сам са колегама из парламентарне опозиције у прављењу документа о прелазној влади чији је једини циљ био да организује слободне и демократске изборе. И даље сматрам да је тај пут био најрационалнији, најбољи и у тадашњем контексту – уз одређене акције грађанске непослушности – апсолутно остварив. Кренуло се међутим другим путем и ми се, примивши ту чињеницу к знању, од тада спремамо за изборе.

3. Хоћете ли изаћи на изборе пошто сте рекли да "верујете да се могу прихватити само резултати легитимних и слободних избора, што они које Вучић најављује нису"?

Наравно да ћемо изаћи на изборе јер их је овог пута тражио један опозициони актер који је у том захтеву уживао велику, и пречесто некритичку, подршку главних опозиционих медија а самим тим и не малог дела опозиционе јавности. Сама та чињеница обесмишљава у старту сваку идеју активног бојкота или спречавања недемократских избора.

4. Хоћете ли опет на изборе у оквиру коалиције НАДА?

Изаћи ћемо као оно што и јесмо – аутентична десница! Ту је наравно коалиција НАДА коју чинимо са нашим пријатељима и партнерима из Монархиста а у потпуности смо отворени и за друге. Међутим, није овде важно ко ће је чинити колико је важно шта она тачно представља. А представља промену. И промену власти и промену политике јер су обе данас потребне Србији! Дакле,  говоримо о аутентичној десници јер је реч о десници која је спремна да узме учешћа у смени овог накарадног, антидржавног, антинационалног и лажно десно оријентисаног режима који је погазио устав и највиталније националне интересе. До те смене се може доћи само у сарадњи са остатком опозиције и то смо рекли да ћемо урадити још 2023. године. Због таквог нашег става тада није ни дошло до укрупњавања деснице јер су поједине странке, које данас суштински више не постоје, изабрале да сарађују са режимом Александра Вучића што је у потпуности изашло на видело након избора. Поред промене власти, потребна је и промена политике. Она на првом месту подразумева редефинисање односа са ЕУ који морају почивати на најбољој могућој сарадњи – и ми ћемо је поспешити – али не и на чланству. Коначно, аутентична десница означава повратак политике у политику, визије Србије и јасне идеолошке односно вредносне матрице. За све оне који сматрају да поред индивидуалног постоји и важан колективни национални идентитет; за све оне који верују да морамо да опстанемо као српски народ; за све оне који су поносни што су Срби и који на ствари гледају из перспективе нације којој имају част да припадају; за све оне који и даље гаје, поред личних, и националну амбицију и коначно, за све оне који верују да смо дужни и нашој деци али и нашим прецима који су нам државу створили и очували, аутентична десница је одговор. Желимо да створимо Србију која је велика у сваком погледу. Од културе којој ћемо посветити много више средстава, образовања у ком се мора вратити ауторитет наставника и професора као и одлучујућа улога државе – од монопола у штампању уџбеника до сузбијања приватних високошколских институција које су нанеле темељну штету Србији – , здравственог система који мора бити ефикасан и правичан односно једнак у квалитетној услузи за све грађане, преко квалитета живота, животне средине и повећања животног века, до снажне војске и поштоване полиције. И знамо како то да остваримо. Знамо како да подигнемо систем и уведемо ред. Три су равни промена које су подједнако важне. Једна раван се тиче модела економског развоја земље Данас је свима постало јасно да се ниједна земља не може развити на страним инвестицијама. Инвестирање у сопствену памет, привреду, пољопривреду и реиндустријализацију по нишама, представља примарни задатак државе. Друга раван се тиче политичког система који треба да пружи стабилан оквир и за економију и за живот грађана. Функционисање институција, правна држава, борба против корупције – све то захтева да се уклони главни узрок системских недаћа – а то је постојање партијске државе. То се на првом месту постиже променом изборног система. Трећа раван се тиче нашег идентитетског утемељења и последично спољно-политичке оријентације и она је тренутно најважнија јер представља земљиште на којем градите темеље. Србија растрзана и између Истока и Запада, дезоријентисана између ћирилице и латинице, са лажима попут оне и Косово и Европа је Србија која покушава да се изгради на живом песку. Једноставно не бива. Зато је битно, без драме и са више самопоуздања да редефинишемо наш однос према ЕУ: сарадња да, чланство не. Али суштина остаје иста – имамо ли ми као народ још виталности, воље и амбиције не само да опстанемо, већ и да као нација нешто значимо? Аутентична десница каже – морамо имати јер ћемо у супротном нестати.    

5. Какав резултат очекујете и постоји ли могућност заједничке листе са још неким странкама деснице?

Наш је циљ да остваримо бољи резултат од нашег до сада најбољег из 2022. године. За аутентичну десницу је политички простор огроман. Да су избори слободни и демократски, да смо присутнији у медијима, циљ би најмање био да утростручимо поменути резултат из 2022. године и знам да бисмо у томе успели. Овако нас чека изузетно тешка борба али знамо зашто се боримо. Када су друге странке у питању, нема их пуно на позицијама аутентичне деснице. Заправо, у парламенту постоји само још једна релевантна групација – Ми снага народа – која се међутим већ изјаснила да тешко може да сарађује са остатком опозиције након избора. Другим речима, као и 2023. године у Београду, неће желети да учествују у смени овог режима.

6. Рекли сте да студентски покрет не може да победи на изборима без подршке аутентичне деснице. Да ли мислите да ће бити потребна и да је назовемо левица, односно странке које су на последњим изборима биле део коалиције Србија против насиља?

Нико не може самостално да победи па ни студентски покрет. Чини ми се да идемо ка три опозиционе колоне. Студентска листа, Аутентична десница и проевропска опозиција за коју верујем да ће се окупити као што је то чинила и до сада. И то је добар пут. Уосталом, једини је логичан. Ми ћемо свакако свој допринос дати и он ће, због политичког контекста, бити одлучујући јер су десни гласови увек били ти који су доводили до смене. Таква је напросто политичка социологија земље.

 

7. У случају да опозиција и студенти добију већину на изборима, како видите будућу владу, као стабилну четворогодишнњу која би водила државу у пуном капацитету или неку врсту прелазне владе с циљем припреме услова за нове ванредне изборе?

С обзиром на политичку шароликост, видим је само као прелазно решење. Колико . би таква влада трајала, зависило би од задатака које бисмо себи поставили. Организовање истински слободних и демократских избора би представљало минимум. Демонтажа напредњачког система као и одговорност за сва учињена злодела представљало би, уз претходно поменуте слободне изборе, неку врсту максимума те владе. Ми смо спремни, кадровски као и нормативно-плански, за обе опције.

8. Да ли бисте дали подршку мањинској влади студентског покрета, пошто су студенти више пута нагласили да не желе сарадњу с опозицијом?

Ако се не варам, студенти су ту говорили искључиво у контексту предизборне сарадње. Претпостављам да нико није толико неодговоран, незрео и неозбиљан да искључи постизборну сарадњу. За мене се, стога, питање подршке нечијој мањинсккој влади не поставља.

9. Пошто сте у коалицији с ПОКС-ом, да ли сте  за повратак монархије? Глумац Никола Ђуричко је недавно рекао да Србија нема капацитет да буде република, и да би требало размислити о монархији.

Питање обнове краљевине изузетно је дубоко и задире, између осталог, у питање националног идентитета, националне самобитности, традиције па и националног помирења. Утолико не чуди што је и господин Ђуричко поставио то питање као важно. Истина, нисам сигуран да су премисе којим је дошао до свог закључка тачне. Као да има одређене конфузије у резоновању али закључак сам по себи показује значај питања краљевине. Ово питање ће свакако доћи на дневни ред, народ ће одлучити на референдуму а на том истом референдуму ћу ја, на питање о повратку краљевине, гласати потврдно, као већина надам се.   

10. Да ли сте у контакту са оснивачем странке Коштуницом, да ли се саветујете са њим и да ли он на било који начин учествује у раду Новог ДСС?

Дуго нисам био у контакту са Војислав Коштуницом јер ни сам, нажалост, не стижем пуно тога. Александар Поповић га виђа па ми неретко пренесе како је. Иначе, Војислав Коштуница се исчланио из ДСС-а крајем 2014. године и од тада ни на који начин не учествује у раду странке.

11. Против сте уласка Србије у ЕУ, па наводите разлоге: Траже нам да се одрекнемо Косова и Метохије, уведемо санкције Русији, уништимо домаћу пољопривреду, озаконимо истополне бракове... Мислите ли да Србија може да остане изоловано острво у Европи које није у Унији? Швајцарска и Норвешка, које се најчешће узимају као контра-аргумент, су много богатије од Србије, може ли сиромашна Србија сама?

И сваки од разлога које наводим апсолутно стоји за разлику од поставке вашег питања јер, нити одсуство чланства подразумева изолацију, нити је Србија сиромашна или обарем осуђена да буде сиромашна. Дакле, с једне стране стоје следеће чињенице: прво, чланство у Европској унији морамо да платимо признањем сецесије наше јужне покрајине Косова и Метохије што је у више наврата јасно и гласно речено; уосталом, противуставни француско-немачки споразум којим се признаје сецесија Косова и Метохије као и његов имплементациони анекс из Охрида постали су саставни делови преговарачког поглавља 35; друго, морамо да признамо истополне бракове као и све државе чланице од када је Суд правде ЕУ у пресуди од 25. новембра 2025. године наведено признање учинио правном обавезом; треће, чланством губимо независност у вођењу спољне политике јер морамо да се ускладимо са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ и у данашњем контексту, уведемо санкције Руској федерацији. Ово су правне обавезе које не могу да се избегну. Поред тога, чланством у ЕУ губите могућност помагања сопственој пољопривреди која неће моћи да се избори на заједничком тржишту као што као земља чланица, нећемо моћи да избегнемо талас миграција који преплављује и тек ће преплавити у наредним деценијама, читаву Европу. Све су ово напросто чињенице. Као што је чињеница да нам не треба ЕУ да бисмо уредили сопствену кућу. Ко нас рецимо спречава да променимо изборни систем и коначно почнемо да гласамо за човека по имену и презимену чиме би се ослабила снага странака и онемогућило стварање партијске државе? Ко нас спречава да извршимо децентрализацију земље која је преко потребна? Ко нас спречава да успоставимо Високу школу државне управе и коначно почнемо да формирамо наше управне елите? Ко нас спречава да оформимо једну озбиљну развојну банку? Ко нас спречава да модел економског развоја заснујемо на домаћој привреди и пољопривреди? Другим речима, да ли нас неко спречава да уведемо ред? Наравно да не. То је на нама и ми ћемо као аутентична десница то учинити. Сарадња са ЕУ је потребна, пожељна и треба је поспешити у сваком погледу. Чланство пак доноси више штете него користи.

 

12. Шта мислите о новом плану Макрона и Мерца о некој врсти чланства за  државе западног Балкана, али без права гласа?

Ради се само о још једном, у низу понижења, које нам долази из Брисела. Само би човек без трунке самопоштовања и чисто просјачког менталитета прихватио тако нешто.