ИНТЕРВЈУ Милош Јовановић: Предстојећи избори дизајнирани су као последња етапа српског пораза и понижења
1. Избори су коначно расписани. Зашто су по вама то најсудбоноснији избори од увођења вишестраначја?
Зато што су дизајнирани као последња етапа српског пораза и понижења, последња етапа националног слома односно последња етапа коначне победе политике Запада према овом делу света, победе политике Запада у Србији и међу Србима. То политика подразумева Србију без Косова и Метохије, Србију која неће бранити Републику Српску, Србију која прихвата западну пропаганду о рату у бившој Југославији као некакву историјску истину, Србију која више никада неће баштинити ни националну идеју а камоли националну амбицију. Једном речју, победа те политике подразумева Србију која ће као нација неславно и заувек сићи са историјске позорнице. Уосталом, први пут постоји ризик – и та чињница је без преседана у последњих тридесет и шест година од када је поново уведено вишестраначје – да се већинско патриотско осећање српског народа и грађана ове земље избрише прво са полиитичке а потом и са јавне сцене. Након тога би оно временом неминовно нестало и у народу. Реакције на смрт Ратка Младића су у том погледу биле савршен показатељ. И зато улог ових избора никада није био већи. Од њих зависи да ли ћемо као нација наставити борбу за наше виталне интересе, борбу истрајну, промишљену, рационалну и дуготрајну за шта се ми, као аутентична десница залажемо и спремамо, или ћемо се као нација коначно предати и нестати. Иако национални опстанак данас виси о танком концу, та струна је ипак жилавија него што многи мисле.
2. Улазите ли и равноправни изборну кампању, са бољим изборним условима?
Услови никада нису били гори. И зато смо се ми, са колегама из парламентарне опозиције, залагали за прелазну владу чији би једини задатак био да организује слободне и демократске изборе. Овако смо као друштво ушли у једну неизвесну ситуацију јер недемократски избори могу само да продубе иначе тешку политичку и друштвену кризу. Зашто смо одабрали пут избора без промене услова већ није питање за мене.
3. Верујете ли да ће СНС њихови коалициони партнери у медијима који су под њиховом контролом,а готово сви су, имати једнак третмам као и сви остали учесници избора, или су у старту у бољој позицији ?
Они су годинама у позицији у којој медијски нико други осим њих ни не постоји.
4. Недавно сте писали Мањи Грчић, директорки јавног сервиса, да ли сте добили неки одговор?
Нисмо добили никакав одговор нити смо конкретан одговор очекивали. Оно што очекујемо јесте да људи са Јавног сервиса – а на првом месту његово руководство – схвате да имају, осим што морају да поштују законски оквир, и велику одговорност за све оно што нас као државу и друштво очекује у периоду који је пред нама и да од те одговорности нико не може да побегне, ни они, ни ви, ни ја.
5. Сада је јасно да неће бити референдумске атмосфере и да ће бити више опозиционих колона. Постоји и неки договор бар о међусобном ненападању медју противницима режима и заједничкој контроли бирачких места?
Студенти нису разговарали ни са ким до сада о томе нити показивали жељу за тако нечим. Немам проблема са таквим ставом. Са осатлим опозиционим актерима постоји одређени вид комуникације и сарадње када је реч о контроли избора. А међусобних напада нема, барем не када смо ми у питању.
6. Позивали сте десно оријентисане странке да вам се придруже, али се аутентична десница свела само на Нови ДСС и Монархисте. Шта се то десило са десницом и у чему је разлика измеђи васи Несторовићеве Ми снага народа , односно Народне странке ?
Потпуно сте у праву, свела се само на нас јер никог другог и нема. И зато сам стално понављао да уопште није битно ко чини аутентичну десницу већ је битно шта она представља. А реч је о политичкој снази која има јасан став према ЕУ а тај став гласи да је сарадња пожељна и преко потребна и да ћемо учинити све да је поспешимо али да члнаство Србији доноси више штете него користи и да су неки услови – попут признања сецесије Косова и Метохије или прихватања некакве историјске кривице за ратове у бившој Југославији – за нас неприхватљиви. Да не причамо о некаквим вредностима попут истополних бракова које свака држава чланица мора да призна или опасности за опстанак наше пољопривреде. С друге стране, национално одговорна политичка снага мора да има за главни циљ смену актуелног режима који не само што је корумпиран и криминалан, већ је спроводи дубоку анти-националну политику што се најбоље види на примеру косова и Метохије. Истински национално одговорна и исконски демократска, рационална и промишљена, без, да позајмим израз од Слободана Селенића, „паланачког космполитизма“ који тако видно краси наше политичке и медијске елите – то је аутентична десница о којој говорим. И да, свела се само на нас.
7. Ви тврдите да без аутентичне деснице неће моћи да буде формирана будућа власт ,а истраживачи јавног мњења наводе да нећете прећи цензус?
Сва истраживања која су до сада рађена су у потпуности безначајна. Рађена су на слепо, без познатих полазних параметара. Сада се магла развејала. За пар дана ће до краја све постати јасно. Ко иде на изборе, како иде на изборе, са којим људима и са каквим политичким идејама и програмима. Другим речима, тек сада почиње део трке у којој наше предности долазе до изражаја. А нема веће слабости када се бавите политиком без политичких идеја. За разлику од других, ми тај проблем никада нисмо имали. При томе, не заборавите једну чињеницу. На прошлим изборима сте имали тачно пола милиона људи који су били против Вучића а гласали су за три патриотске опције. Где данас могу да оду ти гласови осим, у највећем броју случајева баш нама – аутентичној десници. Да ли стварно мислите да ће ико од тих петсто хиљада људи дати глас листи која нема јасан став о ЕУ, самим тим ни о Косову и Метохији, осим оног начелног, излизаног и лажног „и Косово и Европа“, листи коју подржавју Демократска странка, Покрет слободних грађана или Зелено леви фронт, листи на којој је Јово Бакић? Таквих људи, ако уопште буде, неће бити много. Зато је пут пред нама широк а циљ јасан – да оставримо најбољи резултат до сада и да без нас не постоји могућност формирања Владе. Никога наравно нећемо уцењивати али мора се у најмању руку отворити могућност за промену политике, за расправу о промени политике. Ми смо рецимо једини гарант отварања расправе о тзв. Европском пути Србије и ако ни због чега другог, наша листа је због тога значајна.
8. Да ли бисте у постизборну коалицију, ипак, могли са напредњацима ако они победе , односно које су то црвене линије које не можете прећи и опростити?
Кратко и јасно: не. И то смо рекли још 2023. године након прихватања противуставног француско-немачког споразума. Од тада се, страшна издаја државе и националних интереса допунила физичким насиљем власти према сопственим грађанима чиме смо у потпуности изашли из равни политике. Власт која ломи вилице бејзбол палицама или која некажњено сакати пензионере у полицијским станицама, не само да је изгубила право да влада, већ за та недела мора да одговара.
9. Кад крећете у изборну кампању и одакле и како ће она изгледати, да ли ће бити теренска ,медијска или већ каква ?
Ми смо у кампањи већ више од годину дана. Она је наравно теренска а медијска ће бити у оној мери у којој медији уопште буду оотворени. Од медијског плурализма ће у крајњом исходу зависити и степен нелегитимности ових избора.
10. Које теме ће бити носеће у вашој кампањи. Да ли ћете посетити јужну српску покрајину?
Однос према ЕУ од кога у буквалном смислу зависи скоро све што се тиче будућности и државе и народа – од одбране територијалне целовитости до цивилизацијског модела друштва – објективно јесте прва и најважнија тема, свидело се то некоме или не. Модел економског развоја земље представља другу и повезану тему. Питање је како изградити јаке темеље економског напретка и просперитета који сада не постоје ни у траговима јер је све, када говоримо о макроекономији, само димна завеса. Трећа тема се тиче политичког система, како изборног система и партијске државе тако и нужне децентрализације земље. Ту је коначно и неколико важних секторских питања, на првом месту питање зравства и здравствене заштите. За сва ова питања имамо јасну визију.
И да, посетићемо и нашу јужну покрајину током кампање, као што увек чинимо.
11. Можете ли да откријете нека имена са баше изборне листе?
Професор др Бранислав Ристивојевић, Професор др Александар Поповић, професор др Ружица Игић, професор др Милош Станковић, др Бојан Димитријевић, професор др Синиша Атлагић, Предраг Марсенић и много других чланова странке, озбиљних људи, образованих људи, људи честитих који се боре верујући у идеју велике Србије – велике у свему, по националној култури, квалитету живота и животне средине, по уређености која влада, по квалитету здравствених услуга, по образовању, по трајању животног века, по спортским успесима, по војној снази, по националној амбицији, по жељи да као нација опстанемо, жељи која се мора огледати и у демографским кретањима, по самопоштовању и осећању части што припадамо српској нацији.
12. Колико ће националне теме бити заступљене у изборним кампањама учесника избора и верујете ли да ће се Вучић тиме бавити, посебно ситуацијом на Косову?
Не верујем да ће политичке елите власти и већег дела опозиције, које неретко само кукају о томе који је кластер отворен или затворен или да ли се с тим кластерима касни, много причати о националним темама. Те „кластер елите“ се тиме ретко и баве. Ми ћемо свакакос грађанима поделити наше виђење ситуације у којој се као нација налазимо.
13. Ви сте против уласка у ЕУ, а чини се да вам се Вучић и СНС полагано приближавају. Педседник тврди да смо на евроспком путу, али да нс у Еу неће примити?
Нажалост за Србију, нико се нама политички не прибилжава и сви су они политички сличнији једни другима – заиста сви – него што је ико од њих нама. И то јесте озбиљан проблем за земљу. Има ту много потуричког духа и интелектуалне и моралне слабости. И жао ми је што овако говорим. Свестан сам и ризика да испадамо претенциозни, и лично ја, али заиста ми се чини да ствари тако стоје. Уосталом, тужна је и трагична чињеница да у Србији још увек немамо истинску дебату о такозваном европском путу. Елите које помињете је избегавају и раде иза леђа народа. И то је напросто чињеница. А Вучић је већ на том европском путу довољно зла нанео земљи да би могао бити изопштен из екипе.
14.Осим односа према ЕУ показало се да са напредњацима, па у радикалима имате сличне ставове по питању хашких осуђеника. Да ли је то Нови ДСС одступио од свог претече ДСС који је изручио Хагу велики број генерала , па и Слобдана Милошевића?
Олако и тенденциозно питање али хајмо редом. Прво, Хаг је невероватна срамота за све нас као државу и народ. Нема пуно примера у историји да је једна држава у миру испоручила непријатељској страни свој комплетан политички и војни врх. Чак ни Јапан ниоје дао свог цара након две нуклеарне бомбе. Укаљали смо тиме свој образ као ретко кад у историји.
Што се одговорности тиче, хајмо и ту редом. Слободан Милошевић је прихватио и потписао обавезу сарадње са Хашким трибуналом која стоји црно на бело у Дејтонском споразуму. Држава под Слободаном Милошевићем је изручила првог оптуженика Хагу – Дражена Ердемовића. Зоран Ђинђић је направио затим недопустиву историјску грешку изручењем само Слободана Милошевића. Могао бих да вам кажем да је од тог тренутка више било немогуће заврнути славину и да је Војислав Коштуница онда покушао само да уреди ту сарадању. Могао бих да вам кажем и да за време власти ДСС нису изручени ни Радован Караџић ни Ратко Младић и да би тако и остало да је ДСС наставио са својим учешћем у власти. Али све је то у суштини небитно. Остаје чињеница да смо се осрамотили сви заједно као народ и као нација. Не морамо приде, да прихватимо и лажи наших непријатеља и њихову верзију ратова у бившој Југославији као истину јер њихова верзија то напросто није.
15. Уколико противници режима 25.октобра победе на изборима, верујете ли да ће Вучић мирно предати власт, или се уместо тога могу очекивати сукоби и још веће тензије?
Не верујем у мирну предају власти али не можете ни да претпоставите колико бих волео да у томе грешим јер поодавно не можемо више као нација себи да дозволимо луксуз било унутрашњих, било неких других сукоба.
