Председник Нове Демократске странке Србије (Нова ДСС) Милош Јовановић изјавио је данас да та странка, заједно на листи „Аутентична десница“, са политичким савезом Монархисти – Покрет за Краљевину Србију, иде на изборе са циљем да оствари најбољи резулт, у односу на све претходне, ; јер су „једини представници државотворне, слободарске идеје“.

„Коалиција аутентичне деснице, у оквиру које ми наступамо, окупљена је око заједничке идеје која подразумева сарадњу са ЕУ, али не и чланство“, подсетио је Станковић и додао да ту идеју баштини значајан део бирача.

„Стално се прича о блокадама факултета, а истовремено се прикрива да су повод за протесте били корупција и убиство људи на Железничкој станици у Новом Саду и покушај гажења мирних демонстраната од стране људи за које се касније доказало да су функционери СНС-а“, подсетио је Поповић.

Пре непуне две године Александар Шапић је, враћајући назив „Београдска арена”, поручио да „симболи града више неће бити на продају”. Данас Александар Вучић најављује да Арена треба да буде дата у концесију чак на 50 година.

Паљење аутомобила тужиоцу Основног јавног тужилаштва у Ваљеву Вукашину Вујичићу није само уништавање нечије имовине. Вујичић важи за тужиоца који не подлеже притисцима, а симптоматично је да води поступак против криминалне групе на чијем челу је Марко Мирковић, који је близак Српској напредној странци.

Народна посланица Новог ДСС-а из Ниша, Слађана Милетић упозорила је да проблеми са чекањем на прегледе, недостатком термина, преоптерећеношћу здравствених установа и дугим листама чекања нису проблем једног града, већ озбиљан проблем целог здравственог система у Србији.

Због стотина хиљада храбрих, упорних и у сваком погледу чистих чланова странака и страначких функционера, оних са чијим се уверењима слажем и оних са којима се нисам слагао и не слажем се, гнушам се свакога ко изваљује труизам да је бављење политиком прљава работа.

Ауторски текст Филипа Благојевића, председника Градског одбора Нови ДСС Београд

Питање је како смо за само сто година прешли пут од тога да су најбогатији Срби своју имовину завештавали Универзитету у Београду, до тога да председник Републике Србије жели да исти тај Универзитет, као и друге државне универзитете, учини високошколским установама од споредног значаја у држави која их је основала – чак и по цену сопствене смрти, како је сам изјавио.