Само снажна држава може да одоли свим притисцима

Не треба на наговор ЕУ да заводимо санкције Русији и осуђујемо њихове потезе, нити да признамо независност Луганска и Доњецка, и сходно нашем принципу војне неутралности треба да останемо по страни.

Желим да изградимо снажну Србију, само тако можемо да сачувамо захтевну, али исправну позицију војне неутралности, сувереност и независност, каже Милош Јовановић, лидер Демократске странке Србије и председнички кандидат Српске коалиције НАДА на предстојећим изборима. Истиче: „Снажна Србија не подразумева само војно јачање, већ и идеолошко, економско, институционално, не можете у безакоњу и непоштовању правног поретка земље, што смо видели протеклих година, градити снажну државу.”

Рат у Украјини уздрмао је свет, погодиће и нас, како бисте се ви, да сте власт, понашали у оваквој ситуацији, будући да су се притисци на Србију већ појачали?

Могуће је појачање притисака, али много је мања могућност Запада да неке притиске реализује, јер је у релативном губитку моћи, а верујем да се много тога зато и догађа у свету. Не треба заборавити да су западне силе, пре свега САД, првенствено одговорне за дешавања у Украјини, оне су погазиле међународно право, прво у СФРЈ, подржавањем сецесије Словеније и Хрватске...

Како ми, као мала држава да се поставимо према таквим силама?

Србија не сме да заузима ниједну страну, не разумем осуде руског напада на Украјину са Запада, који је на најгори могући начин кршио међународно право бомбардовањем Србије 1999. године. Нити треба да на наговор ЕУ заводи санкције Русији и осуђује њихове потезе, нити да призна независност Луганска и Доњецка. Русија нас није бомбардовала, а помаже нам у СБ УН у одбрани територијалног интегритета, с друге стране Украјина није признала такозвано Косово. Сходно нашем принципу војне неутралности, треба да останемо по страни...

Не страхујете да би могло да се деси оно што је председник Вучић рекао, а виђали смо то у пракси, да кад неко не може ништа великима и јакима, онда притисне мале, па да се кола сломе на нама преко КиМ, Републике Српске...

Не. Не мислим да стокхолмски синдром може да реши ову ситуацију. То што бисмо се ми приволели Западу, који нас је бомбардовао, који хоће да унитаризује БиХ, да уништи Републику Српску и да нам отме КиМ, не значи да бисмо то спречили, а постали бисмо саучесник сопственом џелату. Та опција се не може разматрати. Не страхујем и зато што се борим за снажну Србију, а ова власт можда страхује, јер није направила снажну државу. Није довољно набављати ратну технику, што ја апсолутно подржавам, треба поштовати правну државу и демократске институције...

Шта тачно под тим подразумевате?

Тачно подразумевам да не можемо имати партијску државу, људе са лажним дипломама на озбиљним местима, најбољи морају бити на најважнијим позицијама. Угледајмо се на Израел, јавни интерес на првом месту, а не интереси разних лопова, инвеститора... Не може један Милорад Грчић да буде директор ЕПС-а, као што је донедавно био, а таквих Грчића има на стотине по дубини у Србији, не може партијска књижица да одређује све...

Тридесет година слушамо приче о демонтирању партијске државе, то су обећавали и они који су дошли на власт после 2000. године, и ДСС је био део те власти, а партијски кадрови су распоређивани на сва места, зашто би вам сад људи веровали?

Прво, ја у томе нисам учествовао, а друго, и раније је било партијског запошљавања, али никад у овој мери. Треће, ја се годинама уназад залажем за промену изборног система, јер је партијска држава производ пропорционалног изборног система. Кад бисмо имали већински систем, кад би грађани бирали конкретне људе као своје представнике, а кад би они постали посланици, своје место би дуговали колико страначкој припадности, толико и свом имену и презимену, биографији. Не бисмо више имали неприкосновеног страначког вођу и послушнике, странке више не би могле прекомерно да утичу на целокупни јавни живот, као што утичу данас. Нудим конкретно решење – промену изборног система као предуслов за то да институције раде свој посао, без страха од политичара. Недопустиво је да председник државе саопштава резултате референдума из страначких просторија и још да каже да то ради зато што странка има бољи софтвер од РИК-а. То кажем, иако не сматрам да је све црно и лоше.

Рекли сте да је ваша идеја да „Српство илити Србију потпуно национално, идентитетски утемељите и да је дошло време да се ради на самоидентитету, без комплекса”, шта то подразумева?

То значи да знамо да је наше писмо ћирилица, ни наша елита то не зна, па самим тим ни велики број грађана. Да знамо улогу наше Српске православне цркве, без које не бисмо опстали у време турске окупације. Да знамо да ли је било геноцида у Сребреници, а, наравно, није га било и то кажем као правник који се тиме бави. Да знамо да ни Срби, ни српско руководство нису криви за ратове у СФРЈ, да имамо консензус о свим тим питањима, као и о томе да је КиМ неотуђиви део Србије. Такав консензус  мора да постоји и за очување Републике Српске и за помоћ српском народу у региону. У том смислу отвара се и питање круне, није то приоритет за многе грађане, али није ни мала тема. Идентитетско утемељење ће трајати, то је историјски задатак за нашу генерацију, јер је то предуслов за демократизацију друштва, којег не може бити кад имате подељену елиту око важних питања – пола елите је још југословенски оријентисано, пола смо ми остали. На пример Здравко Понош, нећу ништа о њему да кажем, осим да би он био сјајан кандидат за неког југословенског председника, јер је суштински, психолошки, део југословенске идеје, из тога је израстао. Предуслов нашег јединства је знати ко сте, шта сте, шта вам је претња. Без тога смо јесењи лист на ветру.

Стварно верујете да је консензус могућ, а гледате шта се овде догађа?

Тако мора бити, иначе нас неће бити. Нема нас 150 милиона, па да можемо још 30 година да се гложимо око тема на којима морамо имати консензус...

Србија трпи притиске споља због Милорада Додика који само тражи поштовање Дејтонског споразума за Републику Српску, а, чини се, још гори напади на власт стижу од  дела опозиције и интелектуалаца због подршке РС...

Свака српска власт мора да подржава РС, као и Србе у Црној Гори. То јој је дужност и обавеза као потписника и гаранта Дејтонског споразума. То ће радити и наша коалиција и ја ћу као председнички кандидат и као председник, једног дана, чинити. А притисака је било и биће их. ЕУ више не постоји, тај организам још некако живи, али заправо више није жив. Свет ће се у наредних 20-30 година променити више него што се данас може замислити. Имамо маневарског простора, али морамо бити беспрекорни да бисмо га искористили.

Ми смо на европском путу, ви бисте одустали од њега?

Треба сарађивати са свим земљама ЕУ што је више могуће у обостраном интересу. То су наши први трговински партнери и треба наставити и поспешивати робну размену и са њима и са Истоком, али тај европски пут суштински не постоји. Прво, ЕУ се у наредним деценијама неће ширити, а друго, и кад би се десило чудо, па она оздрави и покаже се као озбиљан политички ентитет, што није, и тада на таквом европском путу услов за нас је признање сецесије КиМ. На то не пристајем. Чланство Србије у ЕУ суштински и није тема, треба поспешивати сарадњу са државама чланицама ЕУ и са ЕУ као таквом, то је права мера нашег положаја.

Неке странке најављују избацивање страних инвеститора, пре свега кинеских, али и других, какав је ваш став?

Економска диверсификација је добра и добродошла, а, с друге стране треба бити опрезан са страним инвеститорима, који добијају 93 одсто субвенција од државе, што није добро, јер страни инвеститор није ту да развије вашу земљу, већ да оствари профит. Кад нема профита – одлази, то се сада догађа Вијетнаму. Морамо да порадимо озбиљно на реиндустријализацији наше земље и да изградимо српски крупни капитал, предузимаче који ће развијати српску индустрију. Али никакво терање страних инвеститора не долази у обзир, нарочито не кинеских и руских, јер вам диверсификација осигурава маневарски простор.

Има и заговорника забране свих рударења, затварања рудника, јесте ли ви за то?

Не. Не треба бити радикалан ни у чему, већ рационалан. Ископавање литијума и бора треба забранити, због прљавих технологија. Видећемо да ли ће икада да буде пронађена технологија која ће омогућити чистију експлоатацију, не желим да пола Србије постане јаловиште. Што се тиче рудника, треба радити експлоатацију у Бору, Мајданпеку и другим, уз инсистирање на највишим стандардима и филтерима. Проблем су термоелектране, ми највећи део струје добијамо из њих, значи из угља, то је питање транзиције и енергетске ефикасности. То су два пола која треба решавати.

Генерал Делић је изузетан човек, поносан сам што је с нама

На првом месту ваше листе је генерал Божидар Делић, који је деценију и по био високи функционер СРС-а, како је дошло до тога?

Генерал Делић је херојски бранио земљу 1999. године, изузетно га ценим и поносан сам што је с нама. Ми смо се сретали на неким скуповима, пар пута смо причали више од четири сата о КиМ, војсци, а један наш високи функционер био је његов војник на Паштрику, знају се са терена и до сарадње је дошло природно. Он је изузетан човек, он није само официр, већ прави српски ратник, мислим да то треба да негујемо, да таква треба да буде наша војска.