Немогућа сарадња са СНС

Нова С
23. март 2022.
Немогућа сарадња са СНС

“Не падам у замку изјашњавања о сарадњи са СНС. Једини тачан одговор који могу да дам на то питање је да се то мени чини немогућим, зато што су наши приговори, наше критике према власти такве да не могу да видим да то могу да измене, нити да то желе… Мислим да не би било лоше да дође до промена у Београду и у потпуности сам отворен да о томе разговорамо са свим другим тренутно опозиционим актерима”, каже у интервју за лист “Нова” Милош Јовановић.

Шта ће се променити уколико ви дођете на власт?

Промениће се то што ћемо коначно да се изборимо са партијском државом, јер је ова власт претворила земљу у партијску прћију. Добићемо власт која је подједнако национална, родољубива, зна шта су националне вредности и национални интереси, а истовремено свесна значаја правне државе, поштовања закона, културе дијалога, демократскиих процедура. Оно што у Срба неретко никада није ишло заједно и што мислим да делимично чини да смо у оваквој ситуацији у каквој смо данас. Демократија и нација морају ићи заједно.

Изјавили сте да није немогућ ваш улазак у други круг председничких избора, а истраживања показују да сте испод цензуса. Имате ли ви нека друга истраживања?

Не знам која ви истраживања имате. Сва која долазе до нас показују боље резултате. Председничка сам нешто мање имао на рукама, а и она нису лоша. Потпуно сам свестан да ће бити јако тешко ући у други круг, али сам исто свестан да није немогуће, тим пре што ће овај кандидат који је излазећи председник, мислим на Александра Вучића, очигледно велики постотак имати већ у првом кругу. То значи да ће за улазак у други круг бити потребно знатно мање.

Ту су онда карте отворене. Уз дужно поштовање према другим кандидатима, а многи ми се не чине претерано озбиљним кад погледате биографије, политички пут, животни пут, професионално искуство, неку врсту озбиљности и доследности… У таквом контексту имамо још десетак дана до избора, а на крају ће бити на грађанима да одлуче ко ће бити тај други. Ту разлике нису превелике.

Какав је ваш и рејтинг ваше коалиције по тим истраживањима које сте видели?

Било је разних истраживања. Рејтинг се креће између три и осам, у зависности од тога да ли је реч о Београду, Републици и председничким изборима. Истраживањима много не верујем, јер се њима много манипулише. Једна од наших мера у будућности ће бити за оздрављење српске демократије је да се не могу објављивати истраживања о рејтингу странака и кандидата у време кампање.

Ако кренемо сви ми који смо актери на политичкој сцени да дајемо истраживања која ће медији објављивати, ту нема краја. Свако ће себе ставити много лепшим и бољим и јачим него што заиста јесте. У старту није веродостојно.

Уколико ви не прођете у други круг, кога ћете подржати?

О томе ћемо причати ако се то деси 3. априла или након тога. Ја се борим да будем тај свакако.

Да ли бисте после избора сарађивали са СНС? Можете ли у потпуности да искључите ту могућност?

Не могу у политици ништа у потпуности да искључим. Не падам у замку тог изјашњавања. Разумем острашћеност великог дела опозиције, али тај део опозиције мисли све супротно од мене и по питању КиМ и европских интеграција и НАТО пакта и о Сребреници… На то ваше питање једини тачан одговор који могу да дам је да се то мени чини немогућим, зато што су наши приговори, наше критике власти такве да не могу да видим да то могу да измене, нити да то желе - одсуство демократије, батинаши, притисци на бираче, да не причам о лоповлуку и корупцији… Више се тиче технологије владања, него идеја за које се макар декларативно залажу.

Ми нисмо с разлогом део власти. Мислим да ће ти разлози опстати и након 3. априла.

Верујете ли да може доћи до промене власти у Београду и да ли се видите у некој постизборној коалицији са опозицијом?

Верујем да се сва ова питања која нас дубоко деле са остатком позиције добрим делом бришу, јер је Београд - Београд. Ту се не решава питање спољно политичке орјентације земље, идентитета… Не мислим да је све црно урађено ни на нивоу Републике, ни у Београду, али нека питања са којим се бавим као активиста са својим удружењима су узела толиког маха… Мислим на инвеститорски урбанизам, на чињеницу да се урбанизам овог града обликује у потпуности кроз приватни инетрес и да је у потпуности у шакама разних приватних предузимача и фирми и на чињеницу да ова власт са тим или не може или не жели да се избори.

Мислим да не би било лоше да дође до промена у Београду и у потпуности сам отворен да разговорамо са свим другим тренутно опозиционим актерима.

Поменули у Утиску недеље аферу Савамала као једну од највећих афера власти. Да ли сте приметили још неке?

Има много већих афера. На пример Крушик или то што је МУП био пенетриран људима из криминогене средине, од Дијане Хркаловић преко целог тог клана Вељка Беливука. Имате и низ других афера. Најтрагичније је да полиција у случаја Савамала, која је звана од стране грађана, није хтела да реагује. И ту онда видите сву пропаст система. Држава која није правна држава не може бити ни држава. Ни кафана на Панчићевом врху неће променити судбину Србије, али и она је показала да је ова власт државу претворила у дивљи запад.

У српској јавности се доживљавате као симпатизер Владимира Путина, Русије…

Нисам уопште. Мене су пре неких годину дана критиовали у рођеној странци што нисам довољно русофил, што ја иначе не разумем као критику, јер ја сам Србин, који се бори за своју земљу, народ, град, крај… Не треба да будем ни еврофил, ни русофил, ни мађарофил… Никад нисам разумео Србе који у телефону имају Путинову слику или им звони са руском химном, а камоли неком другом химном или државником.

Постоје културне везе са Русијом, чињеница је да нас никад нису бомбардовали за разлику од Запада, али није то оно што је одлучујеће. Није само одговорност и кривица Русије за оно што се догађа у Украјини. Већи део је на Западу. Ако Русија поклекне, наш положај на Балкану, са свим нашим интересима - очување Републике Српске према изворном Дејтону, српског народа у Црној Гори, територијалне целовитости... све ће то доживети озбиљан удар. Ово је рат између Запада и Русије, он се само води преко Украјине као алатке.

Али више милиона Украјинаца је морало да напусти своје домове, на хиљаде их је погинуло, земља је потпуно уништена. У којој мери ви осуђујете агресију Русије на Украјину?

Нисмо деца. Да ме питате, а да се не бавим политиком, рекао бих вам - у највећој могућој мери. Нико не може да остане неосетљив на патњу бол и смрт. То сваки рат представља. Али ми се бавимо државним пословима, имамо неку одговорност и ту нису битне емоције. Прво, одговорност је у најмању руку подељена, а заправо је највећим делом на Западу. Та прича је нешто компликованија и траје пар деценија. О опкољавању Русије и у суштини непријатељским намерама Запада и НАТО-а према тој истој држави. Она је имала врло легитимне безбедносне бриге на које нико није нашао сходно да договри.

Волео бих да престану патња, бол и смрт што пре, са што мање цивиљних и војних жртава.