Србија мора бити велика!

Полазећи од слободарске традиције српског народа, виталних националних и државних интереса и 30-огодишњег искуства државотворне политике Демократске странке Србије,

Опредељени да спољну политику заснивамо на општепризнатим принципима и правилима међународног права и Устава Србије,

Имајући у виду чињеницу да је одустајање од самосталне српске државе у 20. веку и прихватање идеологија које су имале предност над српском државном идејом било погубно за српски народ,

Руковођени потребом да Србија, након три деценије од распада бивше државе, јасно одреди свој спољнополитички положај и утврди свој спољнополитички идентитет и започне њену државну, националну, демографску, моралну и економску обнову,

Одлучни да очувамо целовитост, слободу и самосталност у вођењу политике,

Дубоко свесни да је одређивање нашег положаја и улоге у свету питање наше способности – нас као народа и нас као државе – за историјско бивствовање,

Скупштина Нове демократске странке Србије усваја

Декларацију о спољнополитичком положају и идентитету Србије

СРБИЈА МОРА БИТИ ВЕЛИКА

Свесна своје историјске и цивилизацијске самобитности као земље која представља Исток на Западу и Запад на Истоку, као и чињенице да су њени витални државни и национални интереси још увек угрожени од стране сила Запада, Србија је опредељењем за војну неутралност већ трасирила пут свог спољнополитичког деловања. Принцип војне неутралности, који подразумева да ће Србија остати изван сталних војних савеза, стога се мора ојачати и подићи на виши нормативни ниво кроз усвајање Закона о војној неутралности и, у догледно време, одговарајућих уставних одредби.

Исти принцип мора важити и када су у питању савези држава. Србија не треба да буде део ниједног трајног, посебно не наднационалног, политичког савеза. Учлањење Србије у Европску унију које неспорно подразумева прихватање сецесије Косова и Метохије као и  потпуну усклађеност спољне и трговинске политике са политиком ЕУ, супротно је политичким и економским интересима Србије. Стога је неопходно промишљати однос Србије према Европској унији на трезвен начин и заснoвати га на свеобухватној сарадњи у обостраном интересу, која не укључује чланство у ЕУ, али укључује учешће у многим економским, образовним, културним и другим пројектима. Сарадња без чланства може да се успостави и развија на основу различитих модела, попут тзв. швајцарског модела фазног закључивања билатералних споразума, тзв. норвешког модела прикључивања Србије Европском економском простору или сходно новом моделу који би одговарао и Србији и ЕУ, о чему треба отворити демократску јавну расправу.

Србија треба систематски да развија пријатељске односе са Русијом и Кином и тежи успостављању најбољих могућих односа са САД. Потребна је свестрана сарадња са свим суседима кроз учествовање у балканским договорима и уз вођење рачуна о сопственим интересима и положају Срба у тим државама.

Узимајући у обзир контекст савремених међународних односа, крај униполарног момента који је настао након Хладног рата као и растућу конфликтну мултиполарност о којој сведочи криза у Украјини, односно сукоб Запада са Русијом, намеће се јасан одговор на актуелно питање односа према Русији. Увођење санкција Русији било би у потпуној супротности са нашим политичким и економском интересима и зато је апсолутно неприхватљиво. То питање не укључује само однос према Русији, већ је и мера самопоштовања и способности вођења самосталне политике.

Одређивање нашег спољнополитичког положаја и идентитета суштински представља питање постојања националне амбиције у нас Срба односно питање наше жеље да као народ у оквирима историје задржимо часно место које смо досадашњом херојском улогом обезбедили. Коначно, то је питање верности нашој националној историји која нас обавезује жртвама наших предака, косовским заветом, 1804. годином, првом савезничком победом у Великом рату, постојањем два антифашитичка покрета и отпором нацистичкој Немачкој у Другом светском рату, одбраном земље од НАТО агресије 1999. године...

У том смислу, Србија може бити само велика или никаква.

То је захтевна али одважна позиција која од нас тражи да се на сваком пољу негује изузетност уместо медиокритетства јер само изузетни могу да доносе храбре одлуке којима се штите интереси народа и чува његова част.

У Београду,

29.05.2022.