"Релативизација" са Љиљаном Смајловић: Гост Милош Јовановић

23. децембар 2022.
"Релативизација" са Љиљаном Смајловић: Гост Милош Јовановић

У шестој епизоди емисије "Релативизација" Љиљана Смајловић је са лидером Новог ДСС-а Милошем Јовановићем разговарала о томе да ли је Бриселски споразум био само куповина времена за западне силе, зашто је ЕУ лакеј Америке у спољној политици, због чега су умови елите у Србији колонизовани, али и како одговара на замерке које му упућују зато што има француски пасош. 

Актуелна расправа о томе да ли Резолуција 1244 УН дозвољава повратак до 1.000 припадника српске војске и полиције, заправо је старо питање о природи међународног права и шта оно данас представља, каже Милош Јовановић.

"Међународно право је врло проблематично, на крају се сведе на то да јаки раде оно што могу, а слаби трпе оно што морају."

То је потврдила и недавна изјава Ангеле Меркел да су Мински споразуми били само куповина времена за Украјину. Интервју некадашње немачке канцеларке је колико искрен, толико и изненађујући, јер они ретко то кажу тако отворено, оцењује Јовановић, додајући да вероватно ни она није била свесна шта је рекла.

Споразум, а правно необавезујући

"Европа (Французи и Немци) није била поштен брокер, били су гаранти, али непоштени. За Минске споразуме чак имате сад у доктрини тврдње да нису били правно обавезујући. Пазите, споразум, а правно необавезујући. Невероватне ствари."

Он додаје да о томе колико Запад не поштује своју реч, можемо видети и на југословенској кризи, као што данас причају да неће да поштују Резолуцију 1244, што су, сматра Јовановић "преварне радње, прилично бедне".

"Мене чуди да се ми Срби непрестано ишчуђавамо, како то они (Запад) сад не држе реч?", пита се саговорник Љиљане Смајловић и подсећа на реченицу Мадлен Олбрајт о бомбардовању Југославије: "Боље уз међународно право, али ако мора без, идемо без."

Да ли онда можемо да очекујемо да неко изађе и каже да је и Бриселски споразум био куповина времена, пита ауторка емисије. 

Јовановић истиче да је он био против тог споразума и да ће исход тек показати ко је успео да купи време, Срби или Албанци, а Запад сигурно јесте:

"Бриселски споразум је само круна процеса који је почео 2008. и где смо ми бранили територијалну целовитост само у оној мери у којој то неће наљутити, како је тада говорено, наше пријатеље и партнере са Запада, што је било потпуно немогуће, јер ти исти пријатељи су нам отимали Косово и Метохију. Од тада имамо само уступке и повлачења."

За Куртија је сигуран да има подршку и Америке и Немачке, док су изјаве које долазе из ЕУ мање битне. Курти је, по Јовановићу, идеолог, искрени сепаратиста, али није толико јак, колико доследан, да би ушао у сукоб са Америком.

"Европска унија је ту лакеј Америке и Вашингтона и увек је то била у спољној политици. Никад није имала стратешку аутономију у спољној политици."

Лицемерје Запада види се и у случају Украјине, јер су им сада пуна уста територијалне целовитости и забране употребе силе. Где је била Повеља УН 1999. године или 2004. у случају Ирака, пита се Јовановић.

Не могу да замислим да ми гроб буде ван Србије

Он истиче да Запад врло ретко преиспитује себе, а у елити то готово да не постоји, јер су они јединствени у томе да је онај са којим они ратују зло по дефиницији ствари. На Западу нема слободе медија, често је привидна, чак тврди да је већа слобода била током Хладног рата. 

Наводи да је француски филозоф Режис Дебре био на КиМ током агресије и затим написао отворено писмо председнику републике, у коме пише да Француска греши и да ствари нису онакве какве су представљене француској јавности.

"Доживео је такву осуду и остракизам, Леви је одмах написао чланак 'Самоубиство једног интелектуалца' који се односи на Дебреа. Због такве тоталитаристичке матрице се људи после плаше да реагују."

Американци су прагматични, за разлику од Немаца и Енглеза, за које скоро аксиоматски сматрам да нас не воле, каже саговорник Љиљане Смајловић и додаје да Американце никад није доживљавао као непријатеље, нити мисли да они нас доживљавају као непријатеље. Они гурају своју причу велике силе.

О онима који му пребацују зато што има францсуки пасош, а не залаже се за улазак Србије у ЕУ по сваку цену, каже да су провинцијални умови.

"Сви ти који инсистирају на томе показују приличну глупост. Било би лицемерно да ја живим у Француској и одатле вама солим памет како Србија не треба да уђе у ЕУ. А ја живим у својој земљи, овде радим, деца су ми рођена овде, не радим за странце, него за државни факултет. Не могу да замислим да ми гроб буде ван Србије."

Запад више нема вредности

Слаже се са Љиљаном Смајловић да су људи који су живели на Западу бољи критичари Запада:

"Не морате да слушате мене, читајте Уелбека, ретко ко је тако добро описао декаденцију Запада. Лудило индивидуализма, јер све може, а кад све може то заправо значи да ништа не постоји, то је нихилизам."

Јовановић наводи као пример да у Француској постоје процеси контра асимилације, да Французи прелазе на Ислам, попут фудбалера Риберија, јер "које то вредности, духовност Француска има да понуди арапском свету"? 

"Имате велики део елите у Срба чији су мозгови, чији су умови колонизовани. Они су развили у духовном смислу вазални однос према вредностима Запада, а Запад више нема вредности. То је Де Гол причао још шездесетих година, о декаденцији Запада и ЕУ, да ниједна цивилизација не може да опстане без трансцендентних вредности, без вере."

О питањима сексуалне оријентације других, каже да је потпуно равнодушан, јер то је приватно питање, за разлику од питања истополних заједница које то нису. 

"Не постоје грађанска права у том смислу, као што не постоји 'право на дете'. То није приватно питање, то је друштвено питање. За неке ствари се слажем, за наследство и да могу да посете једни друге у болници, апсолутно, с тим што ја ни тада не бих направио истополну заједницу. Јер логика сваког права, кад направите нову категорију и придодате јој одређена права, опсег тих права ће се само ширити."

Он упозорава да у Србији није било озбиљне расправе о репродуктивном материјалу, а сматра да сви ти процеси иду ка томе да потпуно убију појам мајчинства и очинства и воде радикалној индивидуализацији, атомизацији.

"На западу је небитно ко вам је деда, ускоро ће бити небитно ко су вам отац и мајка. Ви деци одузимате право да знају одакле потичу."

Наш национални компас је размагнетисан

Јовановић оцењује да има неке дезоријентисаности у српском народу и да нас је 20. век уништио као Србе:

"Наш национални компас је размагнетисан и ми немамо озбиљан национални програм још од Начертанија. Имате реликте тих неких полуелита, које имају лажни космополитизам. Не можете ви да будете космополита, а да не поштујете сами себе, а да вас не дотиче Грачаница или Дечани, то је немогуће."

Он додаје да је таквој елити чудан, јер је одрастао у кругу двојке, а заступа другачије ставове.

"Чудан сам им, јер нисам четник са брадом и ножем међу зубима, како би они волели да представљају националног човека."

Сви они сматрају да је Косово изгубљено и да ту нема ничега за шта се вреди борити. И онда немају проблем да иду ка ЕУ пуном паром и да опраштају Западу све оно што ради. Мислим да је та мека моћ Запада имала невероватан утицај на све те људе, на мало слабије умове, каже Јовановић и додаје да је Чедомир Јовановић морална громада за све ове који се не усуђују да кажу која је цена европског пута, да губимо КиМ. Чедомир Јовановић је бар имао храбрости да то каже.

О Александру Вучићу каже да није добар идеолог, али је добар у преговорима, у куповини времена. 

"Слажем се са њим у идеји за коју нисам сигуран да је до краја добро претвара у дело, да морамо да мислимо само на своју земљу, ни на Исток ни на Запад, нити да будемо нечији привесци. И има радну енергију коју ретко ко има... Мој проблем са њим је што ја не знам до краја шта он мисли, не видим до краја где нас води. Можда он то не говори јавно због компликоване геополитичке ситуације", каже Милош Јовановић.