Јовановић за Политику: Европски план је погубан за Србију

Никоме данас нису потребне тензије на Балкану, управо долази до тектонских промена у међународном систему са неминовним опадањем моћи Запада и са стварањем веће равнотеже и мултиполарности

Председник Нове Демократске странке Србије Милош Јовановић сматра да је европски предлог о Косову и Метохији штетан документ по Србију иако га председник Србије Александар Вучић није потписао. У интервјуу за „Политику” каже да није спреман зарад рушења власти СНС-а да направи коалицију с партијама које су за, како наводи, спровођење антиуставне политике.

Европски споразум о КиМ није потписао председник Александар Вучић. На чему темељите тврдње да је реч о штетном документу по Србију?

Не треба ићи даље од прва два члана наведеног споразума који предвиђају да ће стране, тј. Србија и Косово, бити добри суседи са једнаким правима, да ћемо признати сва документа тзв. Косова, укључујући и косовске пасоше, и да ћемо се у нашим односима руководити принципима из Повеље УН, попут оних о сувереној равноправности држава, независности и територијалном интегритету, чиме управо све то признајемо нашој јужној покрајини. Реч је о школском примеру имплицитног признања независности и у том смислу овај споразум није штетан, већ је погубан по Србију! И управо је овакав, противуставан и антидржавни споразум Александар Вучић усмено прихватио и почео да ради на његовој имплементацији.

Ако тај споразум није добар, зашто су велики отпори у Приштини?

Не видим неки велики отпор у Приштини. А и то мало незадовољства што има, последица је чињенице да они њихов такозвани устав више штите и поштују него ми свој и да нису претерано вољни ни мрвице да нам дају.

Какво конкретно политичко решење предлажете које би било прихватљиво и за Албанце?

А зашто не бисмо кренули од тога шта је прихватљиво или неприхватљиво за Србе и српски народ у целини? Уз дужно поштовање према сваком народу, али ипак морам да питам: Да нису Албанци можда јачи од нас? Да немају можда славнију историју ? Већу културу? Хајде мало трезвеније да сагледамо ствари: Косово и Метохију као некакву „независну државу” не признаје више од половине светских држава као ни огромна већина човечанства у демографском и географском смислу. При томе, управо долази до тектонских промена у међународном систему с неминовним опадањем моћи Запада и са стварањем веће равнотеже и мултиполарности. И уместо да сада истрајавамо на нашим позицијама и да их јачамо, режим је одлучио да клекне. Ако се њима клечи, широко им поље, али немају право да терају Србију на исто. Крајње конкретно: преговори се морају водити искључиво у оквиру Устава Србије и међународног права, односно Резолуције 1244 СБ УН. Морају се водити уз посреднике међу којима ће бити и државе које не признају сецесију наше јужне покрајине, односно у оквиру УН. Мора се српски народ на КиМ ефикасније и равномерније помагати. Мора се на међународном плану наставити с политиком повлачења признања, као што се мора гарантовати пуна безбедност Србима у јужној покрајини. Ништа од овога није лако спровести, али нам је маневарски простор већи него што га Александар Вучић представља. Никоме данас нису потребне тензије на Балкану, нарочито не Западу.

Да ли бисте, уколико резултат евентуалних ванредних избора то покаже, били спремни да направите владу с партијама и покретима који су за прихватање европског споразума, уколико би то значило да СНС оде у опозицију?

Никада нећу бити део владе која спроводи противуставну и антидржавну политику, односно владе која предаје део државне територије Србије, што се овим споразумом чини.

Какав је положај Срба у Босни и Херцеговини, где сте били у посети ове недеље?

Биће тежак ако не одбранимо Републику Српску и ако ствари не почнемо да враћамо на изворна дејтонска подешавања. И ту се заправо види сва погубност косовске политике овог режима јер ако не будемо бранили Косово – онда више ништа и никада бранити нећемо. Када би којим случајем, због одсуства воље и општег кукавичлука пустили Косово и Метохију низ воду, то би била смртна пресуда и за Републику Српску, а након тога би на дневни ред дошли још многи геополитички и територијални проблеми и то сви знамо. Све се на крају своди на снагу воље и националну амбицију једног народа. Да ли је као Срби још увек имамо или не? То је питање за целу нашу генерацију и наша будућност, и слободно ћу рећи читав наш опстанак, зависиће од одговара који ћемо дати на ово питање.

Немам резервну државу, скончаћу у Србији

Да ли је то што имате и француско држављанство препрека да будете активни на српској политичкој сцени? Како коментаришете констатације да имате резервну државу?

Да ли је то што сам рођен у Србији, што сам провео највећи део свог живота у Србији, што сам се – као што сам увек и хтео – вратио у Србију иако сам могао да живим било где јер је то моја земља у коју верујем и у којој ћу скончати, што су ми деца рођена у Србији и похађају српске државне школе, некаква препрека? Мислим да није. Напротив. Али на грађанима је да дају суд о сваком од нас на политичкој сцени. А што се тиче „резервне државе”, како кажете, не знам напросто шта бих вам одговорио, јер никада нисам ни размишљао на тај начин. Као што не можете имати две мајке, тако не можете имати ни две отаџбине, две земље или две државе. За мене тако нешто не постоји, уопште ми није појмљиво за разлику од тих који наводе двојно држављанство као некакав аргумент. Тиме заправо не говоре о мени, већ о себи.