Писмо Патријарху српском г. Порфирију. 

СРПСКА ПАТРИЈАРШИЈА

Улица Краља Петра 5, Београд

н/р Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију

Ваша Светости Патријарху српски господине Порфирије,

Обраћамо Вам се са великим поштовањем, уважавањем, али и са извесном нелагодношћу и дубоком забринутошћу. Нелагодност се очитава у томе што је можда неумесно написати оно што је Вашој Светости добро познато, а поготову у овим мартовским данима када се сви са жалошћу сећамо НАТО агресије на СР Југославију из 1999. године и погрома извршеног над српским народом 2004. године.

Ваша Светости, већ дуго времена са светог српског Косова и Метохије не стижу добре вести. Можда је и једина добра вест била она којом је, након осам година одбијања, сецесионистичке власти на Косову спровеле одлуку о враћању имовине манастиру Високи Дечани. Но, имајући у виду претходна искуства, стрепимо да ни та одлука неће бити спроведена.

Као што је Вашој Светости познато, данас, у 2024. години присуство државе Србије на Косову и Метохији је све мање, а последично и у складу са таквим уређењем, на Косову и Метохији је и све мање Срба. Недопустиве грешке, неодговорно, противно приликама, потребама и здравом разуму, неадекватно деловање и реаговање световних власти присутно је почев од 2008. године, а драстично изражено од 2013. године у виду потписивања тзв. Бриселског споразума чији се погубни израз оваплотио у виду прихватања Споразума о путу нормализације односа Косова и Србије (тзв. Француско-немачки план) у Бриселу 2023. године и Анекса о примени тог Споразума у Охриду.

Погром Срба, започет 2004. године, тиме је заправо непрекинут и заправо само измењен за потребе сецесионистичких циљева у обличје једнако плодотворне, пузеће форме.

Током последњих десет година са светог Косова и Метохије иселило се око 45 000 Срба који, будући изложени насиљу шиптарских сецесиониста, више нису могли живети у потпуној и безизгледној неизвесности да ће се њихов положај променити набоље, а готово сасвим незаштићени од сопствене државе Србије.

Данас, заправо, на Косову и Метохији државе Србије готово да и нема. Остала је само Српска Православна Црква, али дубоко страхујемо да ће, уколико се политика државе према питању Косова и Метохије убрзо не промени, остати само манастири и цркве СПЦ, али не и њени верници.

Зато Вас, Ваша Светости, дубоко и понизно молимо да се глас СПЦ, глас Ваше Светости, чешће, свакодневно и гласније чује како би се тиме охрабрио преостали српски народ на Косову и Метохији и да се континуирано дају савети и подстицаји свакој световној власти, садашњој и свакој другој, будућој, те да се уз призивање мудрости и одговорности одустане од политике прећутног, пузећег признања сецесије Косова и Метохије.

Ставови Светог Архијерејског Синода СПЦ јасни су и часни и стога Вас молимо да их у овим драматичним данима, а ради опстанка српског народа и српске државе, што чешће упућујете јавности, не либећи се изношења оцене политике, како прошлих, тако и садашње световне власти. Напротив. У овим временима и у оваквим околностима нико не би имао право да приговори Цркви да се неовлашћено меша у политику и у државне послове, јер је важност питања опстанка народа далеко изнад свих других питања права и надлежности Цркве у секуларним државама.

Уверени да ће Српска Православна Црква, као што је то и досад била током свог целокупног вишевековног постојања, наставити да буде институција која меродавно и одлучујуће доприноси опстанку српског народа, подстичући његово јединство и чувајући његов културни и национални идентитет, молимо Вашу Светост да прими изразе нашег искреног, дубоког поштовања и уважавања и да нашу молбу разуме и прихвати као најдобронамернији вапај.