Интервју Милош Станковић: Напредњаци купују опстанак на власти!
Нема сумње да СНС купује свој опстанак на власти непрекидним концесијама које даје, како странцима, тако и различитим експонентима њихових интереса у Републици Србији, каже у интервјуу за наш портал Нација члан председништва Нове демократске странке Србије Милош Станковић.
Студенти су кроз својих шест захтева показали да желе да живе у правној држави. Које су то мере које би нова власт морала да усвоји и примени како би се заштитиле тековине правне државе?
Кључна реч је одговорност, правна, морална и политичка. Да би заживео овај фундаментални демократски принцип неопходно је инсистирати на доследној примени начела уставности и законитости, на слободном раду судова и тужилаштва, неповредивости приватне својине, слободи медија и афирмацији дијалога, као и на промени целокупног система друштвених вредности. Да би се то постигло, мора се неуморно радити на подизању квалитета образовања и културних садржаја, на афирмацији запостављених породичних вредности и на синергији свих државних органа и институција и друштвених чинилаца у остваривању ових идеја. То ће неминовно довести до вредновања знања и способности, а не партијских или рођачких веза, као што је то већ предуго случај. Овај задатак неће моћи да се оствари ни брзо ни лако, али је Нови ДСС спреман да му се без остатка посвети, јер је без тога немогућа обнова наше државе и нашег друштва.
Колико су теме очувања Косова и Метохије у саставу Србије и питање рударства важни за опстанак правне државе? Да ли су потписивање Бриселског споразума из 2013. године и прихватање Француско-Немачког плана 2023. године олако заборављени случајеви урушавања правне државе од стране актуелне власти?
Косово и Метохија је и по Уставу и по историјском и моралном праву саставни и неотуђиви део Републике Србије. Сви они који су током претходних деценија поступали супротно, а што је кулминирало спровођењем Француско-немачког плана и Охридског анекса, за то ће морати да сносе одговорност. Не можете бити заговорник идеја правне државе и владавине права, а истовремено прихватати, или још горе, спроводити ове документе, што по сопственом признању, ова власт ради. Зато је питање односа према Косову и Метохији вододелница за све учеснике у политичком и јавном животу и мера њихове искрености спрам жеље за конституисањем Србије као правне државе. Ко падне на овом испиту, пао је и на свим другим испитима и ми из Новог ДСС-а ћемо увек на томе инсистирати, колико год се власт и део опозиције трудили да ова, по њихове интересе непријатна питања, гурну под тепих у жељи да се о њима не разговара. На сличан начин, а и у контексту поменуте одговорности, морамо се односити према питању рударења литијума. Не можете пре избора говорити да сте на „пројекат Јадар“ ставили тачку, а онда, након избора, инсистирати на ревитализацији тог пројекта. То није само питање политичке и људске доследности и последичне обмане бирача, већ и гажење интереса Републике Србије зарад интереса немачке аутомобилске индустрије.
Већи део опозиције и странка којој припадате, НДСС, предложила је владу националног поверења која би припремила поштене и фер изборе и испунила студентске захтеве. Сада студенти у блокади захтевају ванредне парламентарне изборе. Какав је став НДСС по том питању? Да ли је одржавање таквих избора уопште могуће ако се не промене изборни услови?
Избори представљају празник демократије и израз поштовања слободно изражене воље грађана, коју они морају формирати на основу потпуних, истинитих и благовремених информација, без ичијег притиска и принуде. Већ из одговора које сам претходно дао, јасно је да услови за спровођење таквих, фер и поштених избора у Србији тренутно не постоје. Избори који би се под оваквим условима расписали имали би једино за циљ да дају легитимитет Александру Вучићу и Српској напредној странци, да релативизују све оправдане примедбе на изборни процес из 2023. године и да на крају, додатно продубе неповерење грађана према свим учесницима у политичком животу. Стога, нема сумње да такви „избори“ једино иду у прилог Александру Вучићу, који би потом, у заробљеним медијима, још за неко време могао себе, непрестаним појављивањем и изјавама о најразличитијим темама, од фудбалског првенства, до постављања паркета у објектима који се припремају за ЕКСПО, да дефинише као једину личност која се стара о добробити овог народа. Све ово било је могуће променити формирањем прелазне Владе, чији би једини задатак, у ороченом временском трајању, био да припреми елеменатрне услове за одржавање фер и поштених избора. Баш зато сматрам да је студентски захтев за расписивањем ванредних парламентарних избора преурањен, нецелисходан и да представља малу компензацију за сву борбу коју су претходних месецима водили заједно са грађанима Србије, а која је подразумевала много више од обичног захтева за ванредним изборима, и то само парламентарним, а не и председничким и локалним, дакле општим, и то под непромењеним условима. Но, студенти имају легитимно право и на своје процене и на свој захтеве и то им нико не може одрећи, баш као што се надам, да демократско друштво за чије смо се тековине борили не само ових неколико месеци, већ и свих претходних година, допушта и да имамо различита мишљења по овом питању.
Колико је спољашни фактор оличен у државама Запада и Истока као и унутрашњи који је оличен у провладиним медијима заслужан за опстанак актуелне власти?
Нема сумње да СНС купује свој опстанак на власти непрекидним концесијама које даје, како странцима, тако и различитим експонентима њихових интереса у Републици Србији. Проблем је што то чине на штету Србије, српског народа и свих грађана који живе у Србији. О томе јасно сведоче и поменута питања односа према Косову и Метохији, према Рио Тинту, често велом тајности обавијени уговори о инфраструктирним улагањима у којима се као извођачи појављују стране фирме, непримерени финансијски стимуланси за стране улагаче или куповина „Рафала“, чија је исплата почела, а који нам неће стићи још дуго година, као што је питање и да ли ћемо моћи да их користимо у одбрани нашег целокупног неба. Са друге стране, под утицајем различитих анархо-левичарских невладиних организација, финансираних из иностранства, ова власт за 13 година није смогла снаге да донесе закон којим би адекватно заштитила јавну употребу ћирилице, није одолела притисцима за доношење Закона о родној равноправности, као уводном закону за формулисање родних идентитета и истополних заједница, као што није била довољно храбра да истраје у забрани геј параде пре пар година, него ју је након иницијалне забране одобрила под притиском тадашњег америчког амбасадора у Београду. Но, упркос свему томе, увек понављам, да су ово наши, домаћи проблеми и са њима ћемо као грађани Србије морати да се изборимо сами. На свим овим испитима мериће се да ли смо и колико смо достојни наших предака, који су са сличним, па и већим изазовима знали да изађу на крај. Нису нам потребни ни страна помоћ, ни страни савети и мешање, ако желимо да имамо сопствену државу коју ћемо кројити по сопственој мери, без да икоме будемо дужни.
Ко су данас представници аутентичне деснице у Србији? Да ли ће доћи до ширења српске коалиције НАДА? На којим принципима би почивала потенцијална коалиција деснице?
Нова Демократска странка Србије и коалиција НАДА коју чини заједно са ПОКС-ом, данас је стожер грађанске деснице и национално-демократске алтернативе у Србији. Подсетићу Вас да и по својој организационој и институционалној снази, али и по личним карактеристикама вођства Новог ДСС-а и његових чланова, наша политичка организација заузима то место за које се сама изборила. Коалција НАДА је по броју мандата друга по величина парламентарна посланичка група у српском парламенту. Нови ДСС има преко 150 локалних одбора и повереништава широм Србије. Председник Новог ДСС-а, др Милош Јовановић, као наставник на Правном факултету Универзитета у Београду, личност је са највећим професионалним и личним интегритетом на челу једне политичке организације у Србији. Председништво наше странке и наше чланство може да се похвали и другим стручњацима и универзитетским професорима, попут Синише Атлагића, Бранислава Ристивојевића или Александра Поповића. Част ми је што се у том кругу, као професор на Правном факултету и сам налазим. Разуме се, ми смо спремни за сваку врсту дијалога и сарадње са свим појединцима и организацијама које би прихватиле наш програм, државотворну политику и доследност коју показујемо и кроз тринаестогодишњи боравак у опозицији. Да ли ће до тога и у којој мери доћи, просудиће време које је пред нама.
