Аутентична листа деснице – гарант одбране националних интереса и демократских промена

Пише: Драгољуб Банковић, председник општинског одбора Новог ДСС-а у Србобрану

Како опозиција треба да изађе на наредне изборе? Да ли је најсврсисходније да све странке опозиције подрже студентску листу? Да ли треба опозиција да учествује на тој листи или да листа буде без политичких странака? Да ли је поред ове студентске листе, паметно изаћи са још једном или две листе? Како на најбољи могући начин спровести контролу избора? Све су ово питања која би требало да буду предмет озбиљне анализе.

Тренутно је преовлађујуће мишљене да је неопходно да све опозиционе странке подрже студентску листу, без да у њој учествују, а они који покажу сузджаност према овом моделу, бивају проглашени издајницима, кочничарима и изложени увредама на друштвеним мрежама. Најочитији примери су Здравко Понош који сматра да је излазак на изборе без промене изборних услова замка и  Милош Јовановић који је сличних ставова по питању изборних услова,  а сматра да би можда једно од решења могла да буде аутентична листа деснице.  

Такође, отвара се битно питање да ли ћемо након наредних избора имати прелазну владу, чији би задатак био да створи услове за наредне изборе на које би странке изашле са својим програмима, или редовну владу која би земљу водила у наредном периоду. Студенти се по овом питању нису оглашавали, а једини који се у вези овог питања изјаснио је председник ДС-а Срђан Миливојевић, изјавом да би наредна влада требало да траје две године, из чега је јасно да се ради о редовној, а не о прелазној влади.

Јасно је да ће на наредним изборима бити од суштинске важности да опозиција захвати што је могући шири опсег бирачког тела. Са тим у вези, изнећу неколико разлога, због којих сматрам да је неопходно на изборе изаћи са барем још једном листом десне оријентације.

Први и најважнији разлог је адекватна заступљеност бирачког тела у скупштини. Већ сада је јасно да ће студентска листа бити ближа проевропској него националној опцији (одлазак у Стразбур, Брисел, састанак са Кајом Калас, сам ректор Ђокић је ближи тој опцији...).  Са тим у вези,  уколико дође до победе ове листе, имаћемо скупштину и  владу која је директно проевропски опредељена. Евроскептични гласачи, међу којима је и писац ових редова, не би били адекватно заступљени у будућем парламенту, а самим тим ни у влади. 

Ништа мање битан разлог је питање да ли се са искључиво студентском листом или студентском листом + националном листом захвата већи део бирачког тела. Дубоко сам уверен да две листе имају знатно већи домет. Једноставно, у бирачком телу постоје јасно национално опредељени бирачи (који не гласају за СНС), који неће гласати за листу за коју су свесни да има проевропску агенду, а на којој би се налазили људи попут Јове Бакића или представника „Прогласа“. Сматрам да је из тог разлога неопходно формирање једне шире листе деснице коју би чинили Нови ДСС, ПОКС, интелектуалци и поједине мање странке и удружења грађана. Сматрам да би оваква листа могла да придобије гласове евроскептичних, русофилских  и бирача блиских Српској православној цркви. Уколико не би постојала листа овакве оријентације, ови гласачи би највећим делом своје поверење дали Бранимиру Несторовићу или Немањи Шаровићу, за које није сигурно да ли би у будућности били ближи СНС-у или остатку опозиције.

Уколико би на изборе изашла листа деснице, она би била гарант одбране националних интереса по питању Косова и Метохије и Републике Српске, јер највероватније да без ње не би могла да се формира будућа влада.

Следећи разлог би био техничке природе и односио би се на саму контролу избора и изборну кампању. Уместо једне листе,  две опозиционе листе би добиле дупло већи број чланова Републичке изборне комисије, општинских изборних комисија и чланова бирачких одбора. Сложићете се да је значајно да опозиција уместо два има четири члана бирачких одбора на сваком гласачком месту, а да не говоримо о томе да уколико имате само два контролора по бирачком месту, постоји могућност да се један или обоје из различитих разлога не појаве на дан избора, што отвара простор за манипулације. Мала је вероватноћа да се сва четири контролора не појаве на бирачком месту на дан избора. У току саме кампање би студентска листа и листа деснице могле да донекле шаљу различите поруке и отварају  теме за које сматрају да би биле битне њиховим  бирачима.

Мислим да су ово све озбиљни аргументи да се размисли о формирању две листе, које би се обраћале различитом бирачком телу, водиле специфичне моделе кампање, а међу собом имале партнерски однос без нападања. Сматрам да би овакав приступ, донео најбоље резултате, довео до промене актуелног режима и коначно до тога да институције почну да функционишу. Што се тиче гласача патриотске оријентације, којима и сам припадам, сматрам да је поред одбране Косова и Метохије, Републике Српске и  очувања националног идентитета, изградња институција и нормално уређеног демократског друштва један од наших најбитнијих националних интереса.