НАДА: Власт избегава да усвоји Декларацију о Сребреници

10. јул 2025.
НАДА: Власт избегава да усвоји Декларацију о Сребреници

Српска коалиција НАДА, коју чине Нови ДСС и Покрет обнове Краљевине Србије (ПОКС), подсећа јавност да је пре годину дана поднела предлог Декларације о Сребреници, али да тај документ никада није стављен на дневни ред Народне скупштине.

„Геноцида у Сребреници није било и Србија мора јасно и званично да се одреди о том питању. Трајног и истинског помирења међу народима на Балкану може бити само на основу историјске истине, а Србија треба да буде та која ће прва проговорити без страха и подаништва према било коме “, поручио је председник Новог ДСС и народни посланик Милош Јовановић.

Он је истакао да чињеница да власт већ годину дана игнорише овај предлог, јасно говори да режим Александра Вучића и даље води политику понизности према западним центрима моћи, а не у интересу истине и достојанства српског народа.

Коалиција НАДА подсећа да је овај предлог поднела знатно пре почетка актуелних студентских и грађанских протеста, као и пре своје одлуке да не учествује у раду Народне скупштине док траје народна побуна против режима.

У наставку текст Предлога Декларације о Сребреници:

1. Правда, помирење и одрживи мир између народа и држава пост-југословенског простора могу се остварити искључиво на темељима историјске истине и жеље да остваре помирење.

2. Одлучно одбацујемо тврдњу према којој ратни злочин извршен у Сребреници јула месеца 1995. године представља злочин геноцида. Наведена квалификација, изведена упркос непостојању геноцидне намере као конститутивног елемента злочина геноцида, а чије је одсуство према заштићеној групи муслимана у Босни и Херцеговини више пута утврђено, логички је неодржива и представља грубу политичку злоупотребу једне јасно дефинисане кривичноправне категорије.

3. Ратни злочин у Сребреници неопходно је посматрати целовито, у контексту историјских чињеница, моралне осуде и кривично-правне одговорности за ратне злочине које су муслиманске снаге претходно биле извршиле над српским становништвом у Братунцу и Сребреници. Овим се не подразумева да се један злочин може правдати другим злочинима, већ да све жртве једнако заслужују правду, пијетет и достојанство, а извршиоци злочина заједничку и неподељену осуду и одговорност. У том смислу, тежња да се 11. јул одреди као Међународни дан сећања на жртве у Сребреници у супротности је са овим основним, цивилизацијским ставом једнаког вредновања свих људи и жртава, независно од њихове националне, верске или друге припадности, јер се на тај начин дубоко поштовање и достојно сећање одређује само спрам муслиманских жртава занемарујући страдалништво српског народа.

4. У актуелним и предстојећим геополитичким околностима, инсистирање на лажи о извршеном геноциду у Сребреници отвара могућност ка даљим притисцима на српски народ на простору целог Балкана и угрожавању његових виталних националних интереса. Тиме што се српском народу намеће кривица за непостојећи геноцид, ствара се могући основ за промену изворног Дејтонског споразума, унитаризацију Босне и Херцеговине и последично укидање Републике Српске, што српски народ и Република Србија, као гарант Дејтонског споразума, не могу да дозволе.