Пао нам је систем / О паду система

Лето 2025. сведочи вртоглавој ескалацији кризе и убрзаном колапсу система у Србији. Није изненађујуће да је вест о обустави рада информационог система Републичког геодетског завода (РГЗ) у оквиру кога се налазе и катастарски подаци, прошла готово неопажено. Систем је био у застоју услед спољног напада од 4. јула и прорадио је тек 20. августа.

У том периоду у банкама је стопирано више од 1.000 стамбених кредита. Многи грађани су дали капару, али неће стићи да исплате остатак до договореног рока. Нема понуђеног решења ни за грађане који станове узимају у изградњи за које до једног датума и фазе изградње важи једна цена, а након тога виша. У неколико банака практично је обустављено одобравање стамбених кредита за младе, иако су громогласно најављивани као пројекат од националног значаја.

Овај догађај је разоткрио потпуну неспособност одлазеће власти да управља критичном дигиталном државном инфраструктуром, укључујући и земљишне књиге које су симбол државне контроле над одређеном територијом. Власт која се буса(ла) успешном дигитализацијом мора да одговори у медијима, а можда и у неком будућем истражном поступку на нека непријатна питања.

Ко је одговоран за пад система и зашто није оспособљен дуже од месец дана? Да ли је у питању софтверски пропуст или проблем са инфраструктуром? Ко је одговоран за одржавање система, који су рокови поправке договорени у случају пада система и које пенале сносе извођачи за пробијање тих рокова? Да ли су катастарски подаци безбедни? Зашто не постоје процедуре за опоравак од хаварије укључујући и привремени прелазак на папирни систем рада?

Услед немогућности да располажу  имовином штета по државу и грађане је велика, а додатно се урушава окруњени кредибилитет државних институција. Неповерење је толико велико да се на друштвеним мрежама спекулише о намерно изазваном проблему како би се уништили докази о криминалним радњама.

Као што смо научили из других примера, лако је хвалити се достигнућима све док не мора да се утврди одговорност за пропусте. Онда настаје тишина. Сличности ту не престају. Пад система погађа подједнако оне који се све гласније боре за праведнију државу као и оне који уљуљкани у својој аполитичности мисле да их се корупција и незнање људи на власти не дотичу.

Пад информационог система РГЗ стога је симптом пада целокупног система. Једино се, за разлику од информационих система, држава не може рестаурацијом бекапа вратити у стање од 31. октобра прошле године и наставити да функционише као да се ништа није десило.

Аутор је председник Савета за информационе технологије Нове Демократске Странке Србије