Бишон пропагандисти и неке дилеме

Пише: Драган Маршићанин, члан Председништва Новог ДСС-а

Када пожелим да се накратко развеселим погледам шта нам (дез)Информер ТВ нуди као објашњење узрока и циљева организатора и актера актуелне политичке и друштвене кризе.

Сазна се јако много за кратко време у циркуској атмосфери, којој недостаје само поскакивање пса бишона, генетски предодређене расе за испуњавање наредби власника циркуса уз одговарајућу награду. Одсуство делимично успешно надокнађују присутни бишон новинари. Сазнају се имена „највећих антисрпских олоша са дна каце“, сазна се да су факултети пуни терориста,усташа,ултра левичара,лево либералних анархиста,фашиста...који сви заједно „руше државу Србију да би нестала“, да ће на следећим изборима бити „студентска блокадерско- терористичка ­-геј  листа“, да ће „кум наредног Прајда бити Мило Ломпар“, да власт веома уважава политичке неистомишљенике као што је права опозициона десница, нпр. Шешељеви радикали, Покрет Динара-Дрина-Дунав, Миша Вацић и компањони, да је Александар Вучић најуваженији државник на свету, да приходи свих категорија становништва, посебно пензионера енормно расту,док цене убрзано падају и падале би још брже да није блокадера који руше државу… те да је по шеснаести пут обојеној револуцији дошао крај. Наравно, било је ту много помињања Н1 и НовеС, Шолака, неспособне опозиције која жели да смени власт – ваљда за разлику од опозиције у нормалним државама у којима опозицији то није ни на крај памети.

Једино што се током еуфорично веселих излива беса и мржње према оном делу српског народа који је незадовољан стањем у држави и не подржава власт није могло чути јесте које то „неке“ државе стоје иза тзв. обојене револуције, организују и финансирају рушење Србије и зашто Србија у односу на њих није предузела било какве дипломатске мере. Свака држава која држи до себе дужна је да  према непријатељским државама предузме такве мере, од најблажих – упућивања протестне ноте и позивања амбасадора на разговор, преко протеривања дипломата и суспендовања сарадње, до прекида дипломатских односа. Није ваљда да то Вучић не чини из кукавичлука?  Ма шта ја мислио о њима, а не мислим ништа добро, нису ваљда Северина и Динко ти „центри моћи“ који и даље организују давно побеђену обојену револуцију, јадна нам мајка !? Да ли су можда делови српске дијаспоре, тако алтруични, добро и аутономно организовани, тај „центар моћи“ који власти ради о глави?  Или наше службе безбедности, презаузете снимањем кафанских разговора и опсервирањем активности опозиционих лидера, активиста, њихове ближе и даље родбине, до копања по њиховим ђачком књижицама и индексима, то нису стигле да установе,  па само знамо да нас руше „неке државе“, које нам завиде на епохалном економском напретку, организацији ЕКСПО 2027 и посетама Чарли Чена и Стивена Сигала.То бих, рецимо, веома волео да знам, будући да  су спољни политички прсти несумњиви и јасно видљиви.

Као што бих волео да знам како је могуће да полиција није идентификовала, привела и поднела одговарајуће пријаве против маскираних силеџија који су организовано брутално моткама, пиротехничким средствима и сл. напали полицију испред Филозофског факултета у новом Саду, а која је потом деловала применивши прекомерну силу према свакоме сем на онима који су је напали. Неко злонамеран би, јелда, могао да помисли да нису хтели да бију и приводе своје колеге, по задатку убачене међу мирне демонстранте.

Заиста, али заиста човек може да се развеселили слушајући идиотлуке који се пласирају током емисија ове назовимо је телевизије.Но, гашењем телевизора добро расположење нестаје – зато рекох да је накратко. Наравно, данима вртећи канале, виђам дулументу прорежимских бишон пропагандиста потписаних као аналитичари и сл., министара, упошљеника у министарствима Владе и Центру за друштвену стабилност, народних посланика, уредника и новинара провладиних електронских медија и пропагандних таблоида, по неког од професора, бивших полицајаца и безбедњака… који по дневно добијеним инструкцијма, у садејству са водитељима, врше исти посао као екипа ТВ Информера, само на мало умивенији начин,питомијом реториком,али наравно без саговорника неистомишљеника. (Узгред: према информацијама из реда незадовољних СНС-оваца, поменути су обавезни да се одазову на апсолутно сваки позив за учешће, гостовање у емисијама прорежимских медија, радним данима и викендом, од раних јутарњих до касних вечерњих сати и за то, сем уколико им је то по професионалном ангажману и иначе обавеза, добијају богате новчане накнаде, при чему су разврстани у три „вредносне категорије“, па се и хонорари крећу у распону од 500 до  чак 2.000 евра месечно.)

Но, пишем све ово што већина читалаца већ зна само да бих изнео неке своје стрепње и недоумице: ако је мени истовремено смешно и мучно док слушам прорежимске пропагандисте и све израженије погубљеног председника Републике, којем би промена терапије сигурно помогла када анкете то не могу у довољној мери, да ли је то случај са већином грађана Србије? Да ли су у праву, а надам се да јесу, они који сматрају да је све што власт чини, насиље и пропаганда, за њу контрапродуктивно?

Јер, према званичним подацима две нережимске телевизије. Н1 и НоваС, имају учешће у укупној гледаности тек нешто изнад 10% ( чак међу корисницима СББ кабловске мреже око 25% ). Дакле, око 90% гледалаца прати оне телевизије које су под потпуном контролом власти.

Према истраживањима Независног друштва новинара Војводине и Организације за европску безбедност и сарадњу „најчешће коришћени извори вести су друштвене мреже (83%), ТВ дневници (72%) и сајтови/апликације дневних новина (57%). Међутим, главни извор вести је за трећину грађана ипак телевизија, а друштвене мреже и сајтови дневних новина као главни извор користе 25% и 22% грађана“. Друго, Ројтерсово истраживање показује да 67% грађана користи (и) друштвене мреже као извор вести, дакле као допунске изворе.

Треба посебно имати у виду и образовну структуру становништва Србије и чињеницу да је без икакве школске спреме  1 одсто становника, са непотпуном основном школом 5,3 одсто, основним образовањем  18, средњим 53, вишим 6 и високим 16,5 одсто становника Србије.

Не заборавимо и чињеницу да у Србији живи и најуредније гласа 1.700.000 пензионера.

Да не говорим, то је посебна тема, о катастрофалним одлукама назовимо га „студентског Централног комитета“ да се игнорише значај изборних услова за повољан исход пожељног мирног и демократског решења кризе изборима, као и непожељности обједињавање свих опозиционих политичких чинилаца у борби против са сваког аспекта штеточинског и системски дубоко криминализованог режима. Да не помињем ни непромишљен, штетан, бесмислен  излет еврофанатичних опозиционих странака у Брисел и потпуно протеривање идеологије из дневнополитичких расправа.

Поштено кажем да нисам у стању да све ове податке и чињенице укрстим и извучем радостан закључак да је крај актуелној власти готова ствар. Још мање могу да закључим какву ће политику водити нова влада, нова власт уколико се, када се, оствари оно што је најпрече – смена постојеће.

Сасвим субјективно, као неко ко је као члан Демократске странке Србије тридесет три године привржен политици која се темељи на равнотежи значаја демократског и националног, нисам спокојан. Ни када је извесност брзе промене власти у питању, а уколико је не буде од Србије неће остати ништа – ни са демократског, ни са аспекта одбране националних и државних интереса, али ни  каква ће нова власт и њена политика бити.

Демократскија- највероватније, национално и државно одговорна – мало вероватно.