Властима је Експо мајка, док им је београдски метро маћеха

Пише: Предраг Марсенић, потпредседник Новог ДСС-а и народни посланик

Сваке године је, према буџетском календару, Министарство финансија у обавези да до 15. октобра припреми Нацрт закона о буџету. Рок за усвајање буџета од стране Владе је 1. новембар, док у Народној скупштини мора бити усвојен до 15. децембра. И као по правилу, Нацрт буџета касни, док домаћа јавност тај документ чека као да чека Годоа. 

Поставља се питање шта је разлог овом кашњењу. Одговор лежи у прошлонедељној посети министра финансија Синише Малог САД-у када је најавио скорашњи долазак мисије ММФ-а у Београд. Теме разговора биле су буџет и економска политика за 2026. годину, а са Народном банком Србије се очекује и покретање питања функционисања унутрашњег платног промета НИС-а и могућност плаћања ДИНА картицом на пумпама једне од најуспешнијих компанија у нашој земљи. Питање српског буџета се очигледно прво отвара у међународним институцијама, а да притом домаћа јавност остаје као последња рупа на свирали. Прилично необично за једну, по речима председника Србије, независну и самосталну земљу.

Основна питања самог буџета увек су приходи, расходи, дефицит, БДП и висина дуга. Једна од најважнијих претпоставки приликом израде буџета и планирања његових прихода је пораст БДП-а, тј. процена његовог раста у 2025, односно у 2026. години. Министарство финансија, управо као што су то чинили и Народна банка Србије и ММФ, неколико пута је ревидиралo процену раста БДП-а. Претпоставка о расту од 4,2% у 2025. години пала је у воду већ након првог полугодишта да би се поставило питање да ли ће уопште бити остварен и раст од 2,75%, што је била ревидирана процена. У међувремену је Министарство накнадно смањило процену на 2,5%.

Очекивана неповољна кретања указују да ће се чак и ова снижена процена можда показати превише оптимистичном, али не и немогућом, имајући у виду понашање Републичког завода за статистику и његове невероватне ревизије БДП-а. Наиме, током последњих неколико година рађена је такозвана ревизија српског БДП-а и сваки пут је  значајно увећан, првобитно 7%, затим 6%, а последњи пут 5%. Захваљујући ревизији, тј. новој методологији обрачуна, утврдило се повећање вредности од чак 5 милијарди евра, таман толико да ниво дуга Републике Србије буде смањен на испод 50% БДП-а , што, наравно, омогућава додатно задуживање ‒ дуг тренутно износи око 40 милијарди евра и то без договорених, а још увек нереализованих кредита. Ради поређења, кад се врше ревизије у државама ЕУ, вредност БДП-а буде увећана отприлике за 0,1%, док у Србији то увећање достигне више од 5% приликом сваке ревизије. Али није то једино чиме Србија, односно, Републички завод за статистику, може да се похвали. Пре пар месеци откривено је повећање извоза за 2 милијарде евра. Оволики раст се једино може објаснити откривањем извоза муниције у Украјину који је режим прикривао.

Колики се онда раст БДП-а може очекивати у 2026. години? Министарство финансија у претходним документима наводи очекивано убрзање пораста БДП-а на 4,2 одсто „под утицајем адаптације економије на нове геополитичке околности, уз постепено нестајање негативних економских ефеката изазваних домаћим факторима, као и због убрзања реализације инфраструктурних пројеката у оквиру програма „Скок у будућност – Србија 2027“. Проблем представљају негативни ефекти који не само да нису нестали, већ су у међувремену и повећани. Три су најважнија: дубока друштвена криза, санкције НИС-у и утицај нових такси ЕУ на енергетски сектор.

Дубока друштвена и политичка криза траје и ускоро се навршава годину дана од њене додатне ескалације, условљене падом надстрешнице и убиством 16 људи на реконструисаном јавном објекту који је чак два пута свечано отворен. Чињенице да се број људи на протестима смањио и да факултети више нису блокирани нису показатељ смањења незадовољства, већ промене његове манифестације. Обележавање годишњице показаће да режим више не може да се врати на ниво подршке и поверења који је уживао пре 1. новембра 2024. године. Тако дубока криза, за коју је одговорна управо ова власт, која не нуди слободне и демократске изборе као решење, не може а да се не одрази на поверење домаћих и страних инвеститора као врло значајних чинилаца у генерисању раста.

Велики проблем, наравно, представљају и санкције НИС-у. Често ћемо чути критике на нафтно-гасни споразум са Руском Федерацијом, ратификованом у Народној скупштини уз сагласност скоро свих посланичких група, између осталих, и представника данашње власти, данас најгласнијих у његовом критовању. Наравно да су неки делови Споразума могли бити бољи, али генерално је то била добра одлука и у геополитичком и у економском погледу. Њим је учвршћена сарадња са Руском Федерацијом као савезником, не само у погледу Kосова и Метохије, већ и у обезбеђивању снадбевања нафтом и гасом услед чега су и многе стране компаније и инвестирале у Србију. Од тада је прошло више од петнаест година. У међувремену се у сукоб Украјине и Русије укључио и Запад који је Русији увео санкције, док је САД увео санкције НИС-у, што је отворило низ проблема уз претњу њиховог продубљивања у наредном периоду, имајући у виду да НИС чини чак 5% нашег БДП-а. Да ли ће бити редовног снадбевања горивом још увек се не поставља као питање, али уколико санкције потрају, сигурно ће доћи до повећања цена. „Рафинерија нафте Панчево“, у чију је модернизацију НИС уложио огромна средства, не може још дуго да ради без сировина. Њено евентуално заустављање утицало би на пад индустријске производње од неколико процената, а најбољи пример за то је податак из марта 2024. године, када је индустријска производња у односу на исти месец 2023. године смањена за чак  5,8 одсто, јер због планског ремонта и инвестиционих радова рафинерија није радила.

Енергетски сектор, након свих година управљања ове власти, налази се у веома тешком стању. Србија је нпр. у 2024. години повећала увоз електричне енергије за 15% услед пада производње, а током 2025. године, због проблема са Термоелектраном „Никола Тесла“, електрична енергија се увозила свакодневно. Још горе стање је у хидроелектранама у којима је услед неповољних хидролошких прилика производња електричне енергије ове године била најнижа у историји. У 2026. години електроенергетски сектор доживеће снажан финансијски удар услед оптерећења, тачније нових такси на извоз електричне енергије из Србије на тржиште ЕУ. Процене су да ће трошак за извоз електричне енергије износити око 200 милиона евра годишње што ће се неповољно одразити на пословање ЕПС-а. Оно што такође представља проблем за српску привреду је ниска енергетска ефикасност која доводи до тога да за генерисање једне јединице БДП-а Србија утроши 83%  више енергије него земље ЕУ. Све то указује да ће ови негативни ефекти бити додатно повећани у односу на 2025. годину, директно се одражавајући на раст БДП-а.

И на крају, важан фактор у очекивању убрзаног раста су радови на пројекту „Експо“. Чињеница је да се према том пројекту власт односи као мајка, за разлику од београдског метроа према ком се односи као маћеха. Међутим, без обзира на огромна буџетска издвајања за „Експо“ и за изградњу националног стадиона, упадљив је податак да је од предвиђених 18,5 милијарди динара у 2025. години за изградњу стадиона, закључно са септембром, потрошено тек 135 милиона динара или свега 0,73%. Радови несумњиво касне, али да ли је могуће да касне баш толико или, пак, има истине у гласинама да држава касни са плаћањем извођача уз захтев да се стрпе до децембра.

На основу ових показатеља јасно је да су негативни економски ефекти све већи те да од убрзаног раста БДП-а од 4,2% неће бити ништа. Све пројекције су се показале као превише оптимистичне, а рекао бих и да су више биле последица потребе да се стање прикаже много бољим него што заиста јесте, са циљем подизања рејтинга владајућег режима. Пројектовани БДП за 2025. годину био је 88,2 милијарде евра уз обећање власти да ће до 2027. године достићи 100 милијарди евра. Очигледно је да је једини начин да се до те цифре дође још нека ревизија тј. промена методологије обрачуна коју би, по обичају, урадио Републички завод за статистику, онако како само он то уме. Не сумњам да ће наћи још неку изгубљену милијарду, две или можда баш онолико колико је потребно.