Синиша Атлагић у "Политици на српском": Србима је потребна обнова националне амбиције (видео)

Српском народу у наредном периоду најбитнија је обнова националне амбиције, обнова српског националног потенцијала. Треба као Срби да будемо најбољи у свему чиме се бавимо. Велико национално обједињење може да се оствари, али то тек после неког великог светског лома који би ишао у нашу корист. Постоје, међутим, негативни трендови који су нас опхрвали, а од њих је најнегативнији демографски рекао је директор Фондације „Слободан Јовановић“ и професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду Синиша Атлагића у првој епизоди подкаста „Политика на српском“ који води историчар Бојан Димитријевић.

Најбоља политичка идеја обједињава национално и демократско. То је права мера политичког деловања. Већина српског бирачког тела јесте опредељена национално. Међутим, недостаје нам у значајној мери грађанска компонента. У нашој земљи избори се до сада никада нису губили ни добијали на тему демократије. О променама у Србији професор је напоменуо да није очекивао да студентски протести нарасту, али сада је приметан њихов пад пошто су неке шансе пропуштене.

Говорећи о српско-руским односима Атлагић је рекао да су Срби и Руси открили једни друге пре нешто више од три века, а у њиховим односима долазило је до успона и падова, што је увек случај када се у нешто уложи доста емоција. Досадашњи биланс тих односа је позитиван.

Атлагић је указао да Европа никада није прихватила Русе као своје, а да је са Србима слична ствар зато што они у њима све време виде „мале Русе“.

Сарадња између руске и српске државе и два народа данас је најслабија у области образовања, јер српска наука нема довољно капацитета да одговори на сваку врсту сарадње и са европским земљама и са Русијом. Са друге стране Русија је огромна земља са огромним инвестирањима у сектору науке и свакако да та сарадња може ићи српском знању и науци на корист, подвукао је Атлагић који је и директор Центра за руске студије на Факултету политичких наука у Београду.

Нови талас руске емиграције у нашој земљи није први такав феномен у српској историји. Треба се подсетити великог културног доприноса „белих Руса“ који су, услед револуције, емигрирали у тадашњу Краљевину Југославију. Ова нова генерација је другачија, она не одговара идеализованој слици Руса у српским очима. Такође, ти Руси који су данас у Србији идеолошки разликују и од већине својих и од већине наших сународника.

Што се тиче рата који се води у Украјини, Атлагић је подсетио да је исправно предвидео да ће до њега доћи, али да није правилно проценио снагу руске економије која је отпорнија на санкције него што је очекивао као и да је предвиђао да Запад буде чвршћи, утицајнији и јачи у притисцима на земље које са званичном Москвом имају добре односе.

Вероватно су многи Срби очекивали брз крај рата у корист Русије. Повод томе уочава се у чињеници да Срби имају нерашчишћене рачуне са Западом па сада рат у Украјини виде као својеврстан реванш. То је и разлог што се овде рат прати интензивније него у самој Русији.

У глобалним односима Атлагић је скренуо на пажњу на БРИКС уз опаску да та организација мења свет на начин да лидери тих земаља не слушају више беспоговорно налоге из Вашингтона или других центара моћи. То је тај нови, мултиполарни свет. Али, Срби не треба да прихватају туђе виђење света па чак и ако оно буде долазило из земаља БРИКС-а, са којима треба неговати најбољу могућу сарадњу закључак је прве епизоде подкаста.