Политика на српском- Петар Стојановић: Руси од НИС-а направили моћну компанију! (видео)

„Енергетска ситуација у којој се Србија тренутно налази је тешка, али сматрам да се неће поновити несташице нафте и нафтних деривата какве памтимо из 90.тих година прошлог века“, оценио је професор Факултета безбедности Универзитета у Београду Петар Станојевић.

Станојевић:“Енергетска ситуација тешка, неће се поновити несташице из 90.тих година“

Он је напоменуо да „ситуација у којој је у проблемима компанија са преко 80% капацитета снабдевања домаћег тржишта нафтом не може да буде добра“ и додао да је српско тржиште тим енергентом и његовим дериватима „олигопол са доминантном компанијом НИС пошто та фирма у свом власништву има једину рафинерију у земљи“.

„Хрватски нафтовод ЈАНАФ, изграђен још у доба бивше Југославије, обуставио је довод нафте у нашу земљу. Што се тиче снабдевања нашег тржишта, могу да кажем да ће нафте бити док рафинерија у Панчеву може да је прерађује. Без нафтовода, међутим, рафинерија не може ни да прими сву нафту намењену за потребе Србије“, објаснио је овај стручњак.

Станојевић је окарактерисао тренутно стање као „још компликованије“ с обзиром да се под санкцијама Американаца нашла и друга велика руска компанија Лукоил.
На питање на који се начин Србија данас снабдева дериватима, он је прецизирао да око 20% нафте „подмирујемо из домаћих потреба, највише на територији Војводине“ и да нам је та нафта доста помогла да пребродимо тежак период ембарга пре 30 година. 

Објашњавајући тренутну власничку структуру НИС-а, Станојевић је навео да је већински власник Гаспромњефт односно „ћерка-фирма“, како се изразио, „џиновске руске компаније Гаспром“.
    „За Гаспром НИС нема велики удео у укупном пословању, али нико не жели да се одрекне једне тако профитабилне фирме. Руска држава јесте већински власник Гаспрома, али је мање познато да удео у власништву имају и приватне компаније из Западне Европе и они, такође, на првом месту имају у виду профит“, рекао је Станојевић у петој епизоди подкаста „Политика на српском“ у продукцији Фондације „Слободан Јовановић“.

Одговарајући на питање водитеља подкаста и историчара Бојана Димитријевића да ли је НИС 2008. године продат испод цене, Станојевић је подсетио да је та компанија била у јако лошем стању када се преговарало о њеној продаји.
    „Било је стратешких предлога да узмемо претприватизациони кредит и опоравимо НИС, али држава није имала вољу да нам испуни захтев. Појављивале су се понуде ОМВ-а, МОЛ-а и Лукоила, али Гаспромова је била убедљиво најбоља зато што није одвајала производњу од продајних ланаца“, пренео је Станојевић.

Он је навео податке да су руски власници за 17 година уложили преко пет милијарди евра у модернизацију НИС-а, да су бензинске пумпе од очајних постале најбоље у земљи, да је рафинерија у Панчеву модернизована тако да је испред свих у Источној Европи и да може да производи све врсте нафте и да је „промењена пословна култура у раду предузећа“.

„Компанија данас има велики потенцијал и било ко да дође верујем да не може да буде много бољу у односу на досадашње руске власнике“, истакао је Станојевић и додао да је за НИС „и даље најбољи партнер Гаспром“.

С обзиром на актуелне санкције администрације САД, Станојевић очекује да се решење око власништва НИС-а реши или „директном продаајом или преузимањем фирме“.
    Што се тиче проблема са снабдевањем гасом, он је подсетио да уговор са Русима из 2008. године није значио само продају НИС-а него и изградњу Складишта у Банатском Двору и гасовод „јужни ток“.

„То складише обезбеђује снабдевање гасом. Осим тога, ми имамо на располагању огромна мађарска складишта. Тренутно је извесно да имамо довољно гаса до краја грејне сезоне. Гасовод, међутим, није изграђен због геополитичких околности“, пренео је Станојевић.
    Коментаришући актуелну кризу у вези са гасом, Станојевић је најпре навео да је ситуацију у руковођењу Србијагаса „лоша као и у свим јавним предузећима“ и да ћемо трпети последице гасне политике ЕУ која је одредила да руски гас не сме да се купује после 2028, а да од почетка наредне године неће смети да се потписују уговори са Русијом око набавке гаса.

„Проблем је што ћемо ми тешко доћи до других извора гаса. Руси имају логистику изграђених гасовода и зато је њихов гас јефтинији. Гас који се најављује да ће доћи из Азербејџана је недовољан јер би сви да се прикаче на њега“, рекао је Станојевић.
    „Једини економски ресурс који апсолутно има у својим рукама држава је електрична енергија. ЕПС нам је помогао да преживимо санкције. Захваљујући њему смо данас у мањој енергетској зависности од ЕУ. Морамо очувати и побољшати производњу струје“, поручио је Станојевић.

„Први српски национални циљ у овом веку мора да буде поправка демографске ситуације. После тога, морамо да се изборимо за што већу самодовољност у стратешким областима попут воде, хране, енергената, па и оружја. Наша наменска индустрија увек је пословала добро и она је корен развитка ове земље. Нисам заговорник теорије да су нам шансе за развој пољопривреда и рударство. Наша шанса лежи у индустријализацији земље“, закључио је Станојевић.