Буџет корак ка дужничком ропству (видео)

„Србија се креће ка дужничком ропству, а буџет који се ових дана усваја у Народној Скупштини је корак у том правцу“, оценио је потпредседник Новог ДСС-а Предраг Марсенић.

Он је објаснио да према последњим (званичним) подацима јавни дуг Србије износи око 40 милијарди евра, али да са дуговима јавних предузећа и приватних лица то прелази 100 милијарди.

„Телеком у овом тренутку дугује око четири, а ЕПС око 1,3 милијарде евра. Пошто за њих не гарантује држава него је залог њихова имовина то се званично не рачуна у дуг. Осим тога, држава накнадним ревизијама стално коригује раст БДП-а како би се вештачки одржао дозвољени удео јавног дуга у њему“, навео је Марсенић гостујући у подкасту канала Србин.инфо.

Високи функционер Новог ДСС-а је, такође, нагласио да је наш раст БДП-а вештачки и да нам цене расту много више од њега.

„Осим задуживања које је у порасту, понајвише због изложбе ЕКСПО 2027. године, наш све већи проблем постаје раст спољнотрговинског дефицита који је у септембру износио око седам милијарди евра. То може да се реши лако супституцијом домаћим производима, али власт упорно погодује увозном лобију тако што одржава неприродно низак курс евра“, рекао је Марсенић.

Према његовим речима, део новца од профита увозничких фирми иде у СНС, а други део се „опере“ у станоградњи која учествује чак са 7% укупног српског БДП-а

„Српска привреда је и даље слаба. НИС нам је до сада уплаћивао 10% укупног буџета. Сада је НИС у проблему због геополитичке ситуације и држава није спремна да реши тај проблем. Проблем са Русима може да се реши, али њега сигурно не може да реши Александар Вучић, који је све на свету лагао и на крају му нико више не верује“, поручио је Марсенић и додао да је чуо за информације да је МОЛ заинтересован за куповину НИС-а и да је друго решење „национализација која би била гурање прста у око руским партнерима“.

Марсенић је закључио да власт „покушава да свој нарушени међународни углед поправи продајом Генералштаба Американцима“ и да му се чини да је „укидањем српских институција и исељавањем Срба из јужне покрајине српска јавност престала да мисли на Косово и своје сународнике који и даље живе тамо“.