А. Поповић: И зато је свуда, где год да смо, наша Република Српска

Сент Андрејa је била. И септембар. Сумрак. Ходали смо сокацима, од центра, ка Саборној цркви. Неколико нас, испред један сентандрејски Србин, директор Музеја СПЦ. Међу нама двојица момака из Грачанице. Питам их, док се пењемо, личе ли им сокаци на Мађарску. Кажу да не личе. Личе им на Призрен. На Хочу им личе. И у праву су. Стали су Срби, у сеобама, када су на брда наишли. Подсетила су их на стари крај.

Свуда је, ма где да смо, Призрен. И Хоча је свуда.

У сусрет нам је наишао човек, препознао је директора музеја, обратио се њему, па нама, са "Добро вече". Махинално смо одговорили. После сам питао ко је пролазник. Други сентандрејски Србин. Након скоро три и по века од сеобе, на сентандрејским сокацима се и даље чује српски.

Свуда је, ма где смо, и Сентандреја. Северна земља.

На данашњи су дан они који су били храбри, они које нису уплашиле Сциле и Харибде, они које није заварао сиренски зов и лажна обећања, они који су у себи носили и Призрен и Сентандреју, и хероизам, и трагедију, и лепоту, прогласили Републику српског народа Босне и Херцеговине. Захваљујући свима њима, и онима који су дали највише што су могли за свој народ па са нама више нису, и онима који су данас са нама, и онима који су на овај дан далеко, на сокацима ће и улицама у Српској вечерас Срби, у мимоиласку, пожелети једни другима добро вече. А могло је тако да не буде. Није. 

И зато је свуда, ма где смо, наша Република Српска.  

Светостефанско је јутро. Светац је који штити њу, a штити помало и свакога од нас ко Српску воли. Срећан вам, сестре и браћо, дан Републике Српске. Дан државе Срба западно од Дрине и Дунава.