Митић: Србија највећа жртва западног поретка (видео)

Виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду Александар Митић оценио је да је „Србија највећа жртва западног поретка“.

Он је објаснио да под тим поретком подразумева уређење света засновано на правилима која су креирали западни фактори и да су та правила заснована на „креативном тумачењу одредби међународног права онако како њима одговара“.

„НАТО агресија на Југославију у пролеће 1999. године није имала никакво упориште у међународном праву. Проглашење независности Косова 2008. године било је једнострани акт током чијег креирања су западни центри моћи знали да крше међународно право“, навео је Митић и додао да управо због ових непочинстава САД и ЕУ инсистирају на томе да Србија призна сецесију.

„У том случају бисм о сесами одрекли дела своје територије и спрали сву западну кривицу. Одбрана интегритета не сме ни у једном тренутку да се доводи у питање. Сасвим је супротно начело да ЕУ нема алтернативу. То је погубна политика зато што су наши односи са том асоцијацијом били комплексни и раније, а поготову је сада осетљива тема због чињенице да се ЕУ налази у огромној кризи“, истакао је Митић.

Према његовом становишту „дилема САД или ЕУ је лажна“ зато што Вашингтон, и поред разумевања за неке интересе Републике Српске, има за циљ да из овог региона истисне руски и кинески утицај, а „Србија без Русије и Кине не може да функционише“.

Говорећи за подкаст „Политика на српском“ у организацији Фонда „Слободан Јовановић“ Митић је скренуо пажњу на то да је управо унилатерални поредак заснован на западним правилима пред гашењем.

„Русија, Кина и још неке земље од почетка су оспоравале поштовање тих правила зато што су их други креирали. Доналд Трамп, упркос својим понекад комичним наступима, схвата да су САД отишле предалеко и да немају капацитет да издрже на постојећим позицијама. Зато су се концентрисале на западну хемисферу и сузбијање утицаја Пекинга у том делу света“, тврди Митић.

Он предвиђа да ће „предстојећа конкурентска трка САД и Кине бити маратонска“ и оцењује да су Американци „направили неколико погрешака“.

„У идеолошким сукобима Кинеза и Совјета они су 70.тих година подржали званични Пекинг. Био је то почетак убрзаног привредног развоја Кине, али нико се на Западу није надао да ће данас Кина свој економски утицај претворити у глобални политички“, истакао је Јовановић и додао да су Кинези максимално искористили шансу у освајању нових и софистицираних технологија и контроли над ретким металима.

„Кина је данас изузетно моћан глобални фактор. Њена иницијатива „Појас и пут“, према којој су у почетку западњаци били изузетно сумњичави, а данас страхују од ње, највећи је инвестициони пројекат у историји човечанства. У њој, за сада, учествују, 154 земље односно две трећине човечанства“, пренео је Митић.

Овај аналитичар је подсетио да своју спољну политику и дипломатске односе званични Пекинг заснива у односу на третирање Тајвана – острва које је до 1971. године носило назив Република Кина и заступало формално све Кинезе у УН.

„До 2000. године становници Тајвана сматрали су себе Кинезима, а у односу на званични Пекинг разликовао их је изразити антикомунистички став. Тада су на власт у Тајпеју дошли сепаратисти и Кина је из основа променила политику“, навео је Митић.

На питање да ли је могућ директни војни сукоб САД и Кине око Тајвана, он је одговорио негативно подсетивши да када су Јапанци недавно споменули да би кинеско угрожавање тог острва могли третирати као национални интерес, Трамп је спустио тензије.

„Америчка администрација схвата да би директан улазак у рат против Кине или Русије за њу био огроман финансијски издатак. Са друге стране, 1995. године војни буџет Кине био је мањи од одговарајућих издвајања на Тајвану. Данас Кина има други војни буџет по снази у свету. Он се сваке године увећава за 7%. Осим тога, Кинези имају најјачу морнарицу“, изнео је податке Митић.

Он је закључио да је у овом тренутку тешко предвидети било шта у погледу развитка глобалних односа у скоријој будућности, али да је „управо због позиције жртве у актуелном поретку мултилатерални свет шанса за Србију за коју је питање да ли ће је искористити“.