Ристановић: Срби су свесни да нису пожељни на албанском Косову (видео)

Виши научни сарадник Института за културу у Лепосавићу Петар Ристановић пренео је да су Срби на Косову и Метохији свесни да „нису пожељни у албанском систему“.

Он је објаснио да интеграција Срба у косовски систем, ван кога су тренутно остале још једино просветне и здравствене институције, не подразумева њихово укључивање у свакодневни живот и прихватање различитости у односу на већинско становништво него приморавање да се уклопе у приштинско законодавство.

„Влада Аљбина Куртија је у претходном периоду припремила правну регулативу за интеграцију здравственог система. Што се просветних и културних установа тиче, ту још немамо прецизну ситуацију“, навео је Ристановић током гостовања у подкасту „Политика на српском“ Фондације „Слободан Јовановић“.

Закон о странцима, за који се најављује да ће ступити на снагу 15. марта, погодиће не само све преостале Србе на Косову и Метохији него грађане који из остатка Србије долазе и бораве на тој територији.

„Сви запослени мораће да имају косовске радне дозволе. Све фирме, било приватне или државне, неће моћи да постоје ако нису уписане у косовски регистар“, прецизирао је Ристановић и додао да ће и проблем регистарски таблица бити дефинитивно решен у албанску корист.

„У претходном периоду је толерисано решење да Срби, махом на северу Косова, могу да возе своје аутомобиле и друга возила са српским обележјима на начин да су добили овлашћења од лица из остатка Србије. Од 15. марта, међутим, гаси се и та опција за Србе“, најавио је Ристановић.

Он се сложио са оценама да је притисак, пре свега полиције, на северу Косова изузетно велики и да је он појачао емиграцију па је тако навео пример Лепосавића који је једно време „врвео од младих људи, а данас је, нажалост, пуст“.

„У остатку Косова и Метохије Срби већим делом године живе нормално, а онда се деси десет или 15 дана са тешким међунационалним инцидентима и то тера људе на исељавање“, истакао је Ристановић.

Говорећи о институту на коме ради, овај научник је подсетио да је он основан 80.их година, у склопу државних мера да се спречи српско и црногорско исељавање из тада Социјалистичке аутономне покрајине Косово и да је до 1999. постојао у Приштини.

„Тај институт био је пандан Албанолошком институту, који је током постојања бивше Југославије био расадник албанског национализма и иредентизма и из кога је изашла елита ОВК“, навео је Ристановић.

Коментаришући актуелну политичку ситуацију на Косову, Ристановић је најпре констатовао да то „није функционална држава“ и да „институције тамо не раде никако“.

„То је једно примитивно друштво чији је основни проблем корупција. Самоопредељење је на власт дошло управо мотивишући младе и незапослене људе антикоруптивном реториком против ратних елита“, констатовао је Ристановић.

Курти и екипа, међутим, не само да нису до сада сузбили корупцију него су њихови кадрови системски уплетени у њу.

„Данас је политика Самоопредељења таква да јој је ослонац национализам. Курти је стасао уз Адема Демаћија и одувек био поборник политике ОВК. Сада обећава албански интегрализам што значи уједињење свих Албанаца у једну државу. За разлику од ранијих косовских власти, које су сматрале да је фактор стабилности договор са Западом и Србијом, Курти све ради на силу и једнострано. Он није миљеник западних амбасада, али се оне не потресају његовим насилним потезима“, закључио је Ристановић.