Држава хоће тоталну контролу породице (видео)

Професор Правног факултета у Београду и члан Председништва Новог ДСС-а, др Милош Станковић,  оштро је критиковао предложене измене Породичног закона. Према његовим речима, ове измене нису ништа друго него покушај државе да тотално контролише породичне односе, на начин који подсећа на тоталитарне режиме прошлости. Дете више неће бити објекат васпитања, већ „партнер“ родитеља у учењу, игри и животу, а малолетници ће моћи да пријављују родитеље полицији, центрима за социјални рад и школама чак и због благих васпитних мера.

Дејан Петар Златановић је отворио разговор питањем о последицама потпуне забране физичког кажњавања деце, чак и у благој васпитној форми. Проф. Станковић је одговорио да је реч о старој идеји која је већ била у преднацрту Грађанског законика пре десетак година. Цитирао је државну секретарку Милку Миловановић Минић која је рекла: „Дете није објекат васпитања, већ партнер својих родитеља или старатеља у учењу, игри и животу.“ Овакво постављање, по његовим речима, претвара породичне односе у неку врсту привредног партнерства, а не односе засноване на љубави, поверењу и разумевању.

Проф. др Станковић је јасно упозорио да држава која на дневном нивоу жели да контролише породичне односе постаје тоталитарна:

„Породично право је део грађанског права и мора се заснивати на аутономији воље, слободи и међусобном поштовању чланова породице. Уместо тога, нови закон хоће да покаже како држава више воли и брине о деци него сами родитељи. Иако нико нормалан не подржава злостављање деце, све што се предлаже већ постоји у Породичном и Кривичном закону – наношење телесних повреда, изазивање страха, присиљавање на сексуалне односе и слично”, подвукао је професор Правног факултета.

Проблем је, истиче др Станковић, што ће се у пракси поставити питање где је граница између васпитне мере и „насиља“:

„Још опасније је то што се предлаже да деца самостално, чак и млађа од десет година, могу да пријављују родитеље. То ствара денунцијантски однос какav је постојао у нацистичкој Немачкој или совјетској Русији. Родитељи и деца се стављају у ривалитет, а дете постаје центар света у педоцентричном приступу који му даје права која нису прилагођена узрасту. У крајњој линији, то води само штети деце”, наглашава др Станковић.