Пут у ЕУ" несумњиво значи одрицање од Косова и Метохије

Пише: Јелена Вујановић, потпредседник Новог ДСС-а и доктор политичких наука

Поред тога што је Меморандум студената о Косову и Метохији вратио ово питање у фокус јавности, што је одлично, исти дан је наметнуо још једно питање – да ли бранити Устав Србије значи одрећи се пута у ЕУ? Односно, још прецизније: да ли пут у ЕУ значи одрицање од Косова?

Док годинама од европских званичника добијамо све јасније изјаве о томе да је „признање Косова неопходан предуслов за европски пут“ (нпр. Урсула фон дер Лајен), наши званичници тврде да то није тако (видјети изјаве Вучића, Дачића), а сада смо и у  Утиску недеље  од студентских представника могли да чујемо да „поштовање онога што пише у Уставу не значи крај евроинтеграција” и да “још нису чули да је Србији као услов за улазак у ЕУ испостављено признање Косова“ (Danas).

Зато хајде да још једном поновимо истину очигледну сваком, ко макар на chat GPT-у претражи појмове: поглавље 35, Француско-немачки и Охридски споразум (а тек ако отвори и прочита неке документе неће имати дилеме) – Пут у ЕУ недвосмислено значи одрицање од Косова и Метохије.

Дакле, приступни документ од 30. новембра 2015. године под називом „ЗАЈЕДНИЧКА ПОЗИЦИЈА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ Поглавље 35 - Ставка 1: Нормализација односа између Србије и Косова“ каже:

- да Србија треба да унапређује „процес нормализације односа у доброј вери, са циљем да то постепено води ка свеобухватној нормализацији односа између Србије и Косова, у складу са преговарачким оквиром.“ Дакле тзв. „нормализација односа“ је дио преговарачког оквира.

- „Србија престаје да финансира и подржава српске структуре (тј. привремена општинска већа, запослене у општини) како би се успоставиле и консолидовале општинске управе у складу са законом Косова;“ – дакле Србији се намеће поштовање „закона Косова“.

И онда исти документ  каже и ово: „Уколико напредак у нормализацији односа са Косовом, значајно заостаје за укупним напретком преговора (...), нарочито када је реч о примени споразума који су постигнути између Србије и Косова, Комисија ће (...) предложити да препоруке за отвaрање и/или затварање других преговарачких поглавља не буду дате.“ Да преведем и ово – отварање и затварање других поглавља ће бити условљено оцјеном напретка у поглављу 35.

Идемо даље, тзв. Француско-њемачки споразум, односно „Споразум о путу ка нормализацији односа између Косова и Србије“ (који је такође прихватила ова власт), у члану 1 одмах каже: „Стране ће међусобно развијати нормалне, добросуседске односе на основу једнаких права. Обе стране ће међусобно признати своја документа и националне симболе, укључујући пасоше, дипломе, регистарске таблице и царинске печате.“ Ја не знам шта значи „добросуседски односи“  ако није односи две сусједне државе.

Ако и то није довољно експлицитно, члан 4. каже да ниједна страна не може „представљати другу у међународној сфери нити деловати у њено име“  и да се Србија „неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији“, а члан 5. каже да ниједна страна неће другој блокирати пут у ЕУ. Члан 6. наводи и да је циљ споразума даљи дијалог који ће довести „до правно обавезујућег споразума о свеобухватној нормализацији њихових односа“. Дакле, циљ свега овога је и експлицитно признање.

Охридски споразум односно имплементациони анекс усвојен 18. марта 2023. године у Охриду, као допуна француско-немачком споразуму од 27. фебруара 2023. каже: „Стране примају к знању да ће Споразум и Имплементациони анекс постати саставни делови одговарајућих процеса приступања Европској унији Косова и Србије“ и „Стране констатују да ће одмах након усвајања Споразума и овог анекса посредник Европске уније започети процес измене мерила за Поглавље 35 за Србију, како би се одразиле нове обавезе Србије које произилазе из Споразума и овог анекса (који се налази и на сајту Владе Републике Србије).“

Дакле, јасно наведено да се у Поглавље 35 уносе нове обавезе за Србију које је прихватила Француско-њемачким и Охридским споразумом, а којима се Србија и њена јужна покрајина третирају као одвојене цјелине.

Ако неком и даље није јасно да пут у ЕУ значи одрицање од Косова, Охридски споразум јасно наводи и ово: „Косово и Србија признају да свако непоштовање обавеза из Споразума, овог анекса или претходних споразума из дијалога може имати директне негативне последице по њихове процесе приступања Европској унији и финансијску помоћ коју добијају од Европске уније.

Ево, мислим да овим ставкама из споразума није чак ни потребно моје посебно тумачење. Само они који желе да вас убиједе у оно „није шија него врат“ трудиће се да дају некаква креативна тумачења ових споразума.

А чињенице су очигледне - пут у ЕУ од нас тражи одрицање од Косова и Метохије.

На сваком од нас је да се према тој чињеници одреди како мисли да је исправно, али је важно да се не лажемо. Давно је била 2008. година и кампања “И Косово и ЕУ”.

И неки ће можда рећи “није то сад тема тема је промјена власти”. Можда, али нисам ја покренула ову тему. Не можете покренути неку тему и онда тражити од других да ћуте о њој. И не можете сваки став схватати као напад. Гдје је ту онда демократија на коју се толико позивамо?

др Јелена Вујановић

Потпредседник Новог ДСС-а и доктор политичких наука