Влада признала неуспех дигитализације управе

Измене Закона о електронској управи усвојене на последњој седници Владе Србије откривају размере неуспеха закона који је усвојен 2018. године. Дигитализација током осам година по систему где се не зна ко шта ради, како и до када имплементира је оличење нестручности и неодговорности одлазеће власти. Не само да обавезе нису испуњене, већ нису испуњени основни критеријуми неопходни за успешно извођење пројекта дигитализације што се може утврдити одговором на неколико основних питања:

Прво, ко имплементира електронску управу? Током осам година имплементације није ни пописано које су то институције и предвиђа се тек након усвајања измена закона у виду каталога органа.

Друго, који подаци су предмет дигитализације? Закон је дефинисао метарегистар (регистар регистара) али образложење измена закона открива да није имплементиран ни након осам година.

Треће, које процесе је потребно дигитализовати? Закон тек сада дефинише каталог поступака, као попис процеса који су предмет дигитализације.

Четврто, ко усклађује и контролише квалитет имплементације кроз разне установе? Наведени су случајеви где се размењују скенирани папирни подаци уместо законом прописаних машински читљивих података. Да ствар буде још гора, управо је поменути систем узроковао застој у раду катастра и јавних бележника 2025. године, што значи да је финансијска штета овако неодговорног поступања реална.

Стручни савет за информационе технологије Новог ДСС-а позива на одговорност лица која су била надлежна за спровођење закона и реакцију на уочене проблеме у виду ове измене закона тек пет година након истека рокова, а решења која се предлажу долазе прекасно, без позивања на одговорност и уз продужење рокова који остају нереални без стручног и одговорног вођења пројекта дигитализације.

Нови ДСС предлаже и промену модела дигитализације. Уместо стихијске имплементације сваког органа државне управе понаособ потребно је израдити отворене техничке стандарде софтвера државне управе. То би омогућило већем броју учесника приступ огромном тржишту развоја софтвера прописаног овим законом, а што би допринело смањењу трошкова јавне набавке софтвера и побољшању квалитета услуга државне управе.

Одговоран приступ дигитализацији би поспешио развој снажне домаће ИТ индустрије у области еуправе али и омогућио извоз решења на страна тржишта, чиме бе се овај сектор одмакао од модела изнајмљивања радне снаге ка стварању производа са високом додатом вредношћу.