INTERVJU Miloš Jovanović: Aleksandar Vučić ima nesporni talenat da izvlači najgore iz ljudi

„Ponovljeni izbori u Beogradu koji bi se održali 28. aprila apsolutno su neprihvatljivi jer do tada ne mogu da se ispune neophodni uslovi za unapređenje izbornog procesa i sprečavanja nepravilnosti kojima smo svi bili svedoci 17. decembra prošle godine. Dakle, ponovljeni izbori moraju da se održe u roku koji omogućava da budu sprovedene mere, a koje se tiču najpre sređivanja biračkog spiska i otvaranja medija. U suprotnom, izbori zaista gube smisao“, kaže u razgovoru za Danas Miloš Jovanović, predsednik Nove Demokratske stranke Srbije.

Šta je za vas najvažnije da se promeni, odnosno šta predstavlja minimum ispunjenja izbornih uslova nakon kojih biste izašli na izbore?

Na prvom mestu je potrebno onemogućiti ponovnu zloupotrebu prava na prebivalište i takozvani izborni turizam. Već imamo konkretne naznake da vladajuća stranka i dalje protivzakonito menja prebivališta građanima kako bi sebi obezbedila što je moguće povoljniji izborni rezultat u našoj prestonici. Odmah da kažem da će svi ljudi koji u tome učestvuju biti krivično gonjeni kad-tad. Tu neće biti zastarevanja pa neka službenici u pojedinim državnim institucijama dva puta razmisle.

Da ne bude da ih niko nije opomenuo. Kompletnom revizijom biračkog spiska treba da se bavi telo koje će imati izvršna ovlašćena, sačinjena od eksperata, predstavnika civilnog društva i parlamentarnih političkih partija. Drugi deo uslova tiče se medija, i zahteva javnim servisima da se bave nepristrasnim, objektivnim i nezavisnim informisanjem građana o svim društveno relevantnim temama i pitanjima od javnog interesa pri čemu mora biti obezbeđena adekvatna zastupljenost opozicije u svim informativnim emisijama.

Takođe, privatni emiteri sa nacionalnom frekvencijom – u kojima sam lično zabranjen evo skoro dve godine – moraju da izveštavaju nepristrasno, ravnopravno, bez privilegija za bilo koji politički subjekt uz zabranu objavljivanja sadržaja negativne kampanje bilo kog podnosioca izbornih lista ili kandidata u odnosu na druge podnosioce izbornih lista.

Ukoliko izborni uslovi ne budu poboljšani i eliminisane nepravilnosti da li ćete izaći na izbore, odnosno da li je bojkot rešenje?

Izbori su ili pošteni, ili ih ne sme biti. Ako ova vlast – koja je sada već psihološki i umno poprilično zastranila – nije sposobna za demokratiju, onda neka idu do krajnjeg i logičnog ishoda onoga što trenutno rade i čemu očigledno prirodno naginju: neka i formalno uvedu diktaturu, a Aleksandra Vučića neka proglase za maršala. Njemu to verujem ne bi smetalo, a stvari bi bile potpuno čiste. Pa kom opanci, kom obojci.

Naprednjaci su već otpočeli izbornu kampanju i na izbore će izaći kao narodni pokret sa svim koalicionim partnerima. Njihova lista će ponovo nositi ime Aleksandra Vučića i čini se da se ništa ne menja, osim što Vučić naprednjacima poručuje da su niko bez njega?

Nemam nikakav problem da njihove liste nose ime Aleksandra Vučića. Toga je bilo i ranije i to je u potpunosti u skladu sa zakonom. Što se ovog drugog tiče – to da su naprednjaci ništa bez Aleksandra Vučića – to je najvećim delom tačno, iako je i u toj naprednjačkoj gomili sigurno postojao određen broj kvalitetnih ljudi.

A kada je reč o tome što im je Aleksandar Vučić otvoreno i javno poručio da su bez njega niko i ništa, to je već zaista zabrinjavajuće. S jedne strane, ta rečenica dodtano ogoljava stanje duha gospodina Vučića koji otvoreno pokazuje najdublji prezir prema sopstvenim saradnicima.

S druge strane, to što mu oni na taj prezir odgovaraju aplauzom pokazuje da, iako je tamo možda i mogao da se nađe poneki kvalitetan čovek – više ih nema. Kao da su se ti ljudi pretvorili u neku vrstu robova. Materijalno situiranih, ali u krajnjem ishodu ipak robova. Očigledno su se u Srbiji stvari svele na jednog čoveka koji se za sve pita, od neispunjenog obećanja za sprovođenje kanalizacije u Borči datog još 2019. godine do prihvatanja izdajničkog francusko-nemačkog sporazuma. Kakva god bila politička opredeljenja jednih, drugih ili trećih, to po definiciji stvari ne može da izađe na dobro.

Vučić tvrdi da se pokret za državu ne pravi zbog izbora i da svi koji vole Srbiju treba da uđu u taj pokret. Znači li to da oni koji ne žele u taj pokret da nisu patriote?

Nikakav pokret ne može da sakrije izdaju naših vitalnih nacionalnih interesa, odricanja dela teritorije, srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, u Crnoj Gori i Republici Srpskoj. To je sve, samo nije patriotski. Neko bi uostalom taj pokret mogao da okarakteriše i kao pokret poturica našeg doba – i mislim da bi bio u pravu. Aleksandar Vučić ima naime taj nesporni talenat da izvlači najgore iz ljudi.

Plašim se da sada već ozbiljno izvlači najgore iz nas kao naroda. Svojim beskrupoloznim načinom vladavine koji je isključivo usredsređen na očuvanje sopstvene vlasti on materijalno i moralno korumpira naciju. I to radi temeljno. U tom smislu se mora reći da Aleksandar Vučić vodi pravi hibridni rat protiv Srba i Srbije. Što je najfascinantnije, sva je prilika da uopšte nije svestan goleme štete koju nanosi.

Koliko je za vas iznenađenje predlog Vučića da Ana Brnabić bude kandidat za predsednika Skupštine, jer je najviše napredovala?

Biću zaista krajnje otvoren: pojavu Ane Brnabić i njen politički angažman od početka smatram instrumentom poniženja Srbije.

Nije iznenađenje to što će Šapić ponovo biti kandidat za gradonačelnika Beograda, ali čude mlake pohvale na njegov račun?

Ne tiče me se, niti me zanima politička sudbina gospodina Šapića.

Direktno iz Šumica, samo član SNS pozvao je u neprekidnu borbu protiv opozicije, poručujući da vi iz opozicije hoćete da mu uzmete kasu, da oduzmete zemlju, državu i da imate strane gazde? Priliči li takvo obraćanje predsednika svih građana?

Aleksandar Vučić je odavno izgubio svaku meru u javnom obraćanju i potpuno unizio funkciju na kojoj se nalazi i za koju, očigledno, nije dostojan. On to godinama čini i određeni broj ljudi, prevashodno zbog brutalne medijske kontrole na TV sa nacionalnim frekvencijama, u tome ne vidi ništa sporno. Nakon smene ove vlasti trebaće nam nekoliko godina da oporavimo društvo i institucije od ovakvog načina vladanja i političke komunikacije.

Nadam se da ćemo kao društvo smoći snage da se s tim sveopštim srozavanjem izborimo, da sazrimo i da nećemo dozvoliti da nam se ikada više išta slično ponovi. U tome je od presudnog značaja promena političkog sistema koju ćemo ostavriti kroz promenu izbornog sistema. Samo kada omogućimo građanima da glasaju za ljude po imenu i prezimenu, samo kada izvršimo decentralizaciju ćemo uspeti da podelimo odgovornost. Jedan od najvažnijih ciljeva mog javnog angažmana je da shvatimo da je odgovornost za opstanak i budućnost našeg naroda na svima nama, od prvog do poslednjeg živog Srbina ili građanina ove zemlje.

Na listi neprijatelja naprednjaka neočekivano su se našli i Bodiroga i Topalko?

Ništa novo pod naprednjačim suncem koje prži svakog ko digne glas protiv izdaje, nepravde, korupcije ili autokratije. Lično, svaki njihov napad doživljvam kao da sam dobio orden. I svaki njihov napad me dodatno inspiriše i jača mi, i inače dovoljno prisutne, snagu i volju.

Da li na narodni pokret za državu naprednjaka opozicija treba da odgovori jednim širokim savezom za izbore i da li je to za vas prihvatljivo ili smatrate da treba ponovo ići u dve kolone ?

Ne nužno. Tim pre što je to preuranjeno pitanje. Sada je prioritet na borbi za izborne uslove koji će omogućiti da građani slobodno biraju. To je sada jedina tema. O „kolonama” o tom potom.

I SNS se zabrinuo što opozicija pravi gemište ujedinjujući različite ideologije?

Ne znam da li se SNS brine ili ne. Ne zanima me. Radim svoj posao najbolje što umem i vodim borbu za normalnu i pristojnu, demokratksu i nacionalnu, i Srbiju koja će biti identitetski utemeljena, svesna svoje slavne istorije i svojih nacionalnih interesa i konačno, Srbiju koja će biti ponosna na sebe.

Radomir Lazović smatra da bi za opoziciju bilo najbolje da ide u dve kolone, ali koordinisano?

To je legitimno stanovište koje se može braniti sa dosta argumenata.

Izgleda da više niko ne očekuje da na strani opozicije bude Milica Zavenica koja je vas optužila za razbijanje desnice?

Mislim da nema potrebe trošiti vreme niti reči na njeno političko delovanje.

Da li bi po vama opozicija trebalo da ima jednog kandidata za gradonačelnia i kakva bi to ličnost trebalo da bude?

Ponavljam, nama su tema slobodni izbori, a pitanje koalicija i kandidati dolazi nakon toga. Generalno sam veliki protivnik pretvaranja politike u rijaliti u kom se stalno licitira sa nekim kandidatima i koalicijama i mi nećemo učestvovati u tim medijskim debatama. Novi DSS ima jasan program, kvalitetne ljude i ideju kako grad treba da se razvija i ko treba da ga vodi i o tome ćemo govoriti kada za to dođe vreme.

Ono što je sigurno je da se mora smanjiti demografski i investitorski pritisak na srpsku prestonicu, da se mora ozbiljno i agresivno raditi na njenom ozelenjavanju, da se mora ozbiljno unaprediti sistem javnog prevoza ali i raditi na navikama beograđana kao i da se moraju obezbediti parking mesta.

Pored infrastukturnih radova, između ostalog i kanalizacije na levoj obali Dunava, mora se obezbediti – dakle sačuvati, obnoviti i promovisati – arhitektonsko nasleđe grada koji će se u suprotnom pretvoriti u bezličnu i raskorenjenu masu, stakla, metala, cigli i fasada od bavalita. Konačno, mora se ozbiljno poraditi i na javnoj politici u oblasti kulture.