Zašto je povučena izmena Zakona o visokom obrazovanju?

Nije Univerzitet u Beogradu vršio nikakve pritiske i ucene, kako to kaže premijer Vučević, nego je Predlog Zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju neustavan, nezakonit i štetan i dobro je što je kao takav povučen iz procedure.

​Predloženo zakonsko rešenje je neustavno i nezakonito, jer dovodi u neravnopravan položaj visokoškolske ustanove koje su akreditovane u Republici u Srbiji u odnosu na inostrane visokoškolske ustanove čija se akreditacija prihvata iz one države u kojoj ona ima sedište. Takođe, studijski programi koji bi bili u primeni na inostranim visokoškolskim ustanovama koje bi dobile dozvolu za rad u Republici Srbiji ne bi podlegali nikakvoj proveri kvaliteta i sadržine od strane domaćih institucija, jer bi se njihova akreditovanost proveravala u odnosu na to da li je dobijena u državi njihovog sedišta. To isto tako podrazumeva da se prostorni i tehnički uslovi i upisna politika koja bi bila sprovođena na gostujućim, inostranim viokoškolskim ustanovama ne bi bili dosledno sprovođeni kao kada je reč o domaćim visokoškolskim ustanovama, jer bi ti uslovi bili definisani ugovorom između Ministarstva prosvete i inostrane visokoškolske ustanove, što ujedno predstavlja značajan koruptivni rizik. Na ovaj način u potpunosti se obesmišljavaju ovlašćenja Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, koje je u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju jedino ovlašćeno da vrši proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova i jedinica u njihovom sastavu, vrednovanja studijskih programa i obezbeđivanja kvaliteta u visokom obrazovanju. Bez ovakve neophodne provere, u praksi se može desiti ne samo da srpski studenti ne dobiju adekvatan kvalitet obrazovanja na inostranim visokoškolskim ustanovama koje dobiju dozvolu za rad u Srbiji, već i to da se u sred Srbije uči da je secesionističko Kosovo nezavisno ili da se u Srebrenici dogodio genocid.

​Предложено законско решење је неуставно и незаконито и јер доводи наставнике и сараднике на српским високошколским установама у неравноправан положај са онима који би изводили наставу на иностраним високошколским установама које добију дозволу за рад у Србији. Наставници и сарадници запослени на српским високошколским установама у обавези су да испуне строге услове предвиђене законским и подзаконским прописима да би могли да обављају наставну и научну делатност. Оваква обавеза не би постојала за наставно особље на иностраним високошколским установама које добију дозволу за рад у Србији, а чије ангажовање би било утврђено уговорним односом између Министарства просвете Републике Србије и иностране високошколске установе. Нереално је очекивати да ће запослени на иностраним високошколским установама у државама у којима су оне акредитоване своју радну и професионалну будућност изместити у Србију. Стога би оваква допуна Закона о високом образовању подразумевала или потпуно урушавање високошколских установа чији је оснивач Република Србија, а чије би наставно особље надаље проналазило свој радни ангажман и наставило за научним и наставним радом на иностраним високошколским установама које би добиле дозволу за рад у Србији или би довело до ангажовања потпуно некомпетентних наставника и сарадника на иностраним високошколским установама које би добиле дозволу за рад у Републици Србији. Квалитет било које високошколске установе опредељују искључиво његово наставно особље и наставни планови и програми на његовим факултетима, а који не би подлегали никаквој провери од стране институција Републике >Srbije.

​Najzad, predloženo zakonsko rešenje je neustavno i nezakonito i jer dovodi u neravnopravan položaj studente koji studiraju na srpskim visokoškolskim ustanovama. Mnogi od njih plaćaju naknade za školarinu, kako na državnim, tako i na privatnim visokoškolskim ustanovama, dok je predviđenom dopunom Zakona o visokom obrazovanju ostavljena mogućnost da troškove školarine studenata na inostranim visokoškolskim ustanovama koje dobiju dozvolu za rad plaćaju svi građani Republike Srbije iz budžeta Republike Srbije. Ne postoji niti jedan pravno-politički razlog zbog koga bi naknadu za školarine na inostranim visokoškolskim ustanovama plaćala Republika Srbija iz sopstvenog budžeta, a što bi bilo dodatno finansijsko opterećenje za sve građane Republike Srbije.

​Najzad, predloženim Zakonom o dopuni Zakona o visokom obrazovanju predviđeno je da inostrana visokoškolska ustanova vodi evidencije i izdaje javne isprave prema propisima države u kojoj je akreditovana. I ovo rešenje je neustavno i nezakonito i predstavlja nezapamćenu predaju dela državnog suvereniteta stranim visokoškolskim ustanovama, koje nemaju status diplomatsko-konzularnih predstavništava u Republici Srbiji, pa i nisu ovlašćene da na teritoriji Republike Srbije izdaju javne isprave i vode službene evidencije u skladu sa propisima drugih država.

​Republika Srbija treba da ulaže u sopstvene visokoškolske ustanove tako što će povećati ulaganja u njihove ljudske i materijalne resurse i sveukupno poboljšanje uslova studentskog života, a ne da daje dozvolu za rad inostranim visokoškolskim ustanovama.