Potrebno uspostavljanje odvažne spoljne politike kojom će se afirmisati samobitnost srpske pozicije i nacije
Američka odluka o uvođenju sankcija Naftnoj industriji Srbije ne sme da proizvede političku, ekonomsku i medijsku atmosferu koja bi logikom "sila Boga ne moli" dovela do potpunog okretanja Srbije Zapadu.
Naprotiv, ovo je važna pouka da Zapad sopstvene interese, po pravilu, ostvaruje na štetu srpskih i da je potrebno uspostavljanje dosledne i odvažne spoljne politike kojom će se afirmisati samobitnost srpske pozicije i nacije koja i danas, kao što je to bila tokom svog istorijskog bivstvovanja, predstavlja Istok na Zapadu i Zapad na Istoku. Vojna neutralnost odlična je ilustracija navedene pozicije i primer koji treba slediti i u spoljnoj politici. Takva spoljna politika podrazumeva da se okonča priča o članstvu Srbije u EU, koje suštinski znači potpuno potčinjavanje zemlje Zapadu što Srbija, kao slobodarska zemlja, nikada u svojoj istoriji nije dopustila da se dogodi.
Nakon američke odluke o sankcijama duboko ponižavajuće su reči Aleksandra Vučića da naredni koraci Srbije "moraju da budu odobreni od strane OFAK-a i vlade Sjedinjenih Američkih Država". Vučićev režim tokom više od 12 godina nije ni u jednom aspektu izgradio čvrst temelj za Srbiju, osim temelja za ličnu vlast. Sve ostalo, uključujući i spoljnopolitičko određenje zemlje, građeno na živom pesku a takav pristup neminovno dovodi do gubitka poštovanja, slobode i nezavisnosti. Umesto slepog slušanja SAD, Srbija u razgovorima sa većinskim vlasnikom NIS-a treba da dođe do obostrano prihvatljivog rešenja. Prioritet treba da bude zaštita domaće privrede i stanovništva uz uvažavanje Rusije, kao strateškog partnera Srbije u oblasti naftne i gasne privrede ali i važnog saveznika u očuvanju Kosova i Metohije odnosno teritorijalne celovitosti države.
