Nije valjda BIA otkrila špijune samo u Severini i pijanisti?

Sve što ću reći prati ogromna želja da grešim i istovremeno veliki strah da sam u pravu.

Evo, moram da izgovorim: studentima se manipuliše i njihova veličanstvena borba usmerava se ka nesumnjivo srećnom ishodu, okončanju vladavine već posrnulog tiranskog režima, ali – važno ali, sa politički i ideološki neizvesnom završnicom.

U onome što nazivamo grupnim nazivom „studenti“ prepoznajem dve grupe: malu, interesnu grupu, deo tzv. plenumaša i ogromno većinsku grupu istinskih entuzijastičnih boraca za demokratsku i pravednu državu Srbiju, različitih političkih uverenja, koji su svojom neizmernom energijom, upornošću, ličnim žrtvovanjem i neiskvarenom iskrenošću, uz izvanrednu profesionalnu organizaciju, komunikaciju, logistiku i finansije, podigli na noge doskora preplašene građane Srbije.

U toku je proces, kako to često biva, manipulisanja ogromnom većinom poštenih kojom se svodi na topovsko meso i prevodi borba za ispunjenje početnih, u svemu opravdanih studentskih zahteva u predizbornu kampanju grupe profesora i studenata koji će činiti budući, još neregistrovan pokret ili stranku za sada vešto skrivenih političkih stavova.

Niko od ovih potonjih, profesora iz senke na budućoj izbornoj listi, nema krvave plikove na nogama, grčeve i upale mišića, mučninu, aritmiju… niti su dobili bejzbol palice po vilici, bili gaženi…

Dugo očekivana poželjna politička artikulacija studentskih zahteva proistekla iz zakasnelog saznanja da od postojeće vlasti dokazano ne može da se očekuje da ispuni studentske zahteve koji se odnose na utvrđivanje odgovornih za ubistvo na Železničkoj stanici u Novom Sadu, jer bi u suprotnom sama sebe strpala na robiju, umesto da bude usmerena na saradnju sa svim drugim starim i novijim borcima za reuspostavljanje Srbije kao pravne države, definisana je oštrom distancom od svih političkih činilaca u Srbiji.

Oni studenti koji uz profesore i druge spoljne, vanplenumske savetnike imaju političke ambicije, a kreiraju akcije većine kolega, u politiku su ušli najpre formulišući zahtev većeg broja fakultetskih plenuma da se formira ekspertska vlada.

Pri tome, najvažnije, ta ekspertska vlada, po njima ne sme da bude zagađena ekspertima iz redova političkih stranaka, kako onih na vlasti, tako ni opozicionih, niti pojedincima koji su ikada učestvovali na bilo koji način u bilo kojoj izvršnoj vlasti, budući da su tom činjenicom, po njima i osnaženoj tezi „svi su isti“ zauvek uprljani, kompromitovani. To bi, dakle, bila vlada u kojoj bi se vršenjem vlasti zaprljali neki novi ljudi, žrtvujući se „za bolje sutra“.

Ti novi besprekorno čisti ljudi, oportunisti, komformisti, koji su više od decenije čisto i bezbedno ćutali čuvajući porodični mir, spokojstvo i prihode, prepuštajući prljavim političarima opozicionarima i društvenim aktivistima da se odupiru režimu, trpeći progone na poslu i razapinjanje po režimskim medijima, sada postaju poželjni predvodnici promena.

Ulaženje u politiku sa svakome razumnom čoveku potpuno jasno neostvarivim predlogom može da bude signal da su idejni tvorci priglupi, što naravno nisu, ili da svesno iznose nerealan zahtev, kako sa aspekta mogućnosti prihvatanja od strane vlasti, tako i same mogućnosti realizacije ciljeva čak i u slučaju prihvatanja.

Jer, da li iko zdrave pameti može da očekuje da će vlast da prihvati nepristojan predlog da dobrovoljno u potpunosti demisionira i bez ikakvog svog učešća, u potpunosti prepusti izvršnu vlast za sada anonimnim studentsko-profesorskim ekspertima?

I najzad, sada se pojavljuje novi studentski zahtev: raspisivanje prevremenih izbora, a po neizmenjenim izbornim uslovima!!!

Pa zar to nije Vučićev predlog već više meseci? I onda ti predlagači vele da treba da se isprsi profesorsko – studentska lista koju bi podržale političke stranke koje ne bi učestvovale na izborima, niti bi imale svoje kandidate na listi.

Jedne reči nema o tome šta bi bio politički program, nema jedne reči o brojnim spoljnopolitičkim i unutrašnjepolitičkim dilemama i izazovima sa kojima se Srbija suočava. „Za bolje sutra“ je samo besadržajno opšte mesto, a ne politički program liste koja se preporučuje da vrši vlast u punom mandatu.

Dakle, belodano je jasno da je revolt građana bio spontana, iskrena reakcija na tragediju u Novom Sadu izražena prvog dana sloganom „korupcija ubija“, kao i da je promptno organizovano divljaštvo vlasti, napad na studente FDU koji su izašli na ulicu da odaju počast žrtvama korupcije, izazvalo spontanu solidarnu pobunu studenata svih ostalih fakulteta.

Otada se stvari menjaju. Četiri zahteva studenata, svakome jasni i prihvatljivi, uz njihove odlične akcije na terenu ubrzo i očekivano su dobili ogromnu podršku građana Srbije.

Nema drugog krivca od predsednika Republike za dalji tok zbivanja, predsednika koji odbija da ispuni početne zahteve studenata, jer bi ispunjenje dovelo da procesuiranja svih iz vlasti, uključujući njega samog, uključenih u korupcionaške poslove koji su doveli do smrti šesnaestoro ljudi. Zatim huška svoje bandite kapuljaše na mirne protestante.

Studenti idu od vrata do vrata širom Srbije, revolt građana raste. Predsednik Republike laže govoreći da je na delu obojena revolucija i rušenje države. Zna on dobro da ovo nije „obojena revolucija“ i nije rušenje, već pokušaj rekonstrukcije države. Pa nije valjda BIA otkrila špijune samo u Severini i onom italijanskom pijanisti. Ovo je autentični srpski bunt studenata i ogromnog broja građana, autentična srpska revolucija, koja se, nažalost, autentično srpski deformiše i izvitoperava.

Bilo je očekivano da naraslo nezadovoljstvo građana, zatvoreno na podršku studentima, iznedri političke ambicije, pa je sada jasno da neka malobrojna grupa profesora i studenata preuzima upravljanje projektom i celokupnom organizacijom studentskih protestnih aktivnosti i da postoje te dve grupe studenata: politički ambiciozni upravljači, rukovodioci i topovsko meso poštenih, čistih, naivnih, nevinih, dobrodušnih studenata.

Nemoguće je da inteligentni i obrazovani ljudi ne znaju da razdvoje moguće od nemogućeg, pa su pet meseci tvrdili da bez promene vlasti može da se obezbedi „da institucije rade svoj posao“ bez mešanja „nenadležnog“, da su verovali da „možemo sami“, da ne znaju da nema predstavničke demokratije bez ključne uloge političkih stranaka i najzad da ne znaju da je formiranje novih političkih stranaka ne samo legitimno, već i dobrodošlo u svakom demokratskom društvu, ali da je nemoralno, pa da svako mora da se sa prezrenjem odnosi prema prevarnim radnjama zloupotrebe čiste energije pobunjenih studenata i građana za interese grupe politički neprofilisanih karijerista.

Nova stranka, novi pokret, mora da ima celovit, precizno, jasno definisan program: od ideološkog okvira, preko seta pitanja spoljne, ekonomske, obrazovne, zdravstvene, kulturne, naučne, socijalne… politike.

Jedan aspekt svega ovoga je veoma značajan:pitanje odnosa tzv. međunarodne zajednice, suzimo to na EU, prema aktuelnoj krizi u Srbiji. Nesumnjivo,kao potvrđeni poslušnik najuticajnijih država EU, predsednik Republike Aleksandar Vučić uživa njihovu podršku. Istovremeno one prepoznaju da se Vučiću istrošio vek trajanja, da mu se vlast bliži kraju, a u celini opozicionih stranaka prepoznaju protivnike realizacije nekih od njihovih ključnih interesa,te su zainteresovane da se kreira nova opoziciona scena Srbije,da se postojeće stranke marginalizuju i da se po mogućstvu iznedri nova, zapadnim interesima usrdnije kooperativna politička stranka.

Zato se moje oduševljenje časnim i poštenim, samopožrtvovanim studentima entuzijastima, sudara sa čini mi se opravdanim strahovanjem da ishod može biti nedovoljno promenjen sistem u kome će građani i dalje vapiti za slobodom, punom demokratijom i istinski suverenom državom.

Uložen je napor da se udalje herojska studentsku generacija, opozicione stranke i društveni aktivisti.

Preko je potrebno da se ta pogubna distanca prevaziđe.

Pamet u glavu. Sam ne može niko, zajedno se može mnogo, možda sve!