Autentična lista desnice – garant odbrane nacionalnih interesa i demokratskih promena

Piše: Dragoljub Banković, predsednik opštinskog odbora Novog DSS-a u Srbobranu

Kako opozicija treba da izađe na naredne izbore? Da li je najsvrsishodnije da sve stranke opozicije podrže studentsku listu? Da li treba opozicija da učestvuje na toj listi ili da lista bude bez političkih stranaka? Da li je pored ove studentske liste, pametno izaći sa još jednom ili dve liste? Kako na najbolji mogući način sprovesti kontrolu izbora? Sve su ovo pitanja koja bi trebalo da budu predmet ozbiljne analize.

Trenutno je preovlađujuće mišljene da je neophodno da sve opozicione stranke podrže studentsku listu, bez da u njoj učestvuju, a oni koji pokažu suzdžanost prema ovom modelu, bivaju proglašeni izdajnicima, kočničarima i izloženi uvredama na društvenim mrežama. Najočitiji primeri su Zdravko Ponoš koji smatra da je izlazak na izbore bez promene izbornih uslova zamka i  Miloš Jovanović koji je sličnih stavova po pitanju izbornih uslova,  a smatra da bi možda jedno od rešenja mogla da bude autentična lista desnice.  

Takođe, otvara se bitno pitanje da li ćemo nakon narednih izbora imati prelaznu vladu, čiji bi zadatak bio da stvori uslove za naredne izbore na koje bi stranke izašle sa svojim programima, ili redovnu vladu koja bi zemlju vodila u narednom periodu. Studenti se po ovom pitanju nisu oglašavali, a jedini koji se u vezi ovog pitanja izjasnio je predsednik DS-a Srđan Milivojević, izjavom da bi naredna vlada trebalo da traje dve godine, iz čega je jasno da se radi o redovnoj, a ne o prelaznoj vladi.

Jasno je da će na narednim izborima biti od suštinske važnosti da opozicija zahvati što je mogući širi opseg biračkog tela. Sa tim u vezi, izneću nekoliko razloga, zbog kojih smatram da je neophodno na izbore izaći sa barem još jednom listom desne orijentacije.

Prvi i najvažniji razlog je adekvatna zastupljenost biračkog tela u skupštini. Već sada je jasno da će studentska lista biti bliža proevropskoj nego nacionalnoj opciji (odlazak u Strazbur, Brisel, sastanak sa Kajom Kalas, sam rektor Đokić je bliži toj opciji...).  Sa tim u vezi,  ukoliko dođe do pobede ove liste, imaćemo skupštinu i  vladu koja je direktno proevropski opredeljena. Evroskeptični glasači, među kojima je i pisac ovih redova, ne bi bili adekvatno zastupljeni u budućem parlamentu, a samim tim ni u vladi. 

Ništa manje bitan razlog je pitanje da li se sa isključivo studentskom listom ili studentskom listom + nacionalnom listom zahvata veći deo biračkog tela. Duboko sam uveren da dve liste imaju znatno veći domet. Jednostavno, u biračkom telu postoje jasno nacionalno opredeljeni birači (koji ne glasaju za SNS), koji neće glasati za listu za koju su svesni da ima proevropsku agendu, a na kojoj bi se nalazili ljudi poput Jove Bakića ili predstavnika „Proglasa“. Smatram da je iz tog razloga neophodno formiranje jedne šire liste desnice koju bi činili Novi DSS, POKS, intelektualci i pojedine manje stranke i udruženja građana. Smatram da bi ovakva lista mogla da pridobije glasove evroskeptičnih, rusofilskih  i birača bliskih Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Ukoliko ne bi postojala lista ovakve orijentacije, ovi glasači bi najvećim delom svoje poverenje dali Branimiru Nestoroviću ili Nemanji Šaroviću, za koje nije sigurno da li bi u budućnosti bili bliži SNS-u ili ostatku opozicije.

Ukoliko bi na izbore izašla lista desnice, ona bi bila garant odbrane nacionalnih interesa po pitanju Kosova i Metohije i Republike Srpske, jer najverovatnije da bez nje ne bi mogla da se formira buduća vlada.

Sledeći razlog bi bio tehničke prirode i odnosio bi se na samu kontrolu izbora i izbornu kampanju. Umesto jedne liste,  dve opozicione liste bi dobile duplo veći broj članova Republičke izborne komisije, opštinskih izbornih komisija i članova biračkih odbora. Složićete se da je značajno da opozicija umesto dva ima četiri člana biračkih odbora na svakom glasačkom mestu, a da ne govorimo o tome da ukoliko imate samo dva kontrolora po biračkom mestu, postoji mogućnost da se jedan ili oboje iz različitih razloga ne pojave na dan izbora, što otvara prostor za manipulacije. Mala je verovatnoća da se sva četiri kontrolora ne pojave na biračkom mestu na dan izbora. U toku same kampanje bi studentska lista i lista desnice mogle da donekle šalju različite poruke i otvaraju  teme za koje smatraju da bi bile bitne njihovim  biračima.

Mislim da su ovo sve ozbiljni argumenti da se razmisli o formiranju dve liste, koje bi se obraćale različitom biračkom telu, vodile specifične modele kampanje, a među sobom imale partnerski odnos bez napadanja. Smatram da bi ovakav pristup, doneo najbolje rezultate, doveo do promene aktuelnog režima i konačno do toga da institucije počnu da funkcionišu. Što se tiče glasača patriotske orijentacije, kojima i sam pripadam, smatram da je pored odbrane Kosova i Metohije, Republike Srpske i  očuvanja nacionalnog identiteta, izgradnja institucija i normalno uređenog demokratskog društva jedan od naših najbitnijih nacionalnih interesa.