Neophodna energična odbrana Republike Srpske i redefinisanje odnosa sa EU

Presuda predsedniku Republike Srpske nije lična stvar Milorada Dodika već je reč o udaru na Republiku Srpsku koji je sasvim logično došao nakon što je januara 2023. godine Aleksandar Vučić, zgazivši ustavni poredak zemlje, prihvatio takozvani Francusko-nemački sporazum kojim se implicitno prihvata secesija naše južne pokrajine. Time se najvećim delom, uz sramno saučesništvo vladajućeg režima, ostvarila politika Zapada koja je u potpunosti jasna i kada je reč o Republici Srpskoj na koju je sada došao red.

Ako uskoro ne dođe do korenite promene srpske politike i stava, nema nikakve sumnje da ćemo u narednim decenijama nestajati i nestati kao nacija u sve suženijem državno-pravnom okviru. Promena, pored proglašenja Kosova i Metohije okupiranim delom srpske državne teritorije, energične odbrane Republike Srpske i redefinisanja odnosa sa EU koji bi se zasnivao na saradnji ali ne i na članstvu, iznad svega podrazumeva da kao nacija povratimo samopoštovanje, samopouzdanje i nacionalnu ambiciju da oblikujemo stvarnost kao što smo kroz istoriju to znali da činimo.

Nažalost, trenutne srpske elite, moralno i intelektualno nedorasle i korumpirane, sa psihologijom poturice i podaničkim mentalitetom, za takvu promenu nisu sposobne. One zapravo dobrim delom predstavljaju uzrok srpskog nacionalnog sunovrata i zato se pod hitno moraju menjati kako bi došlo do pomenute, i za nacionalni opstanak, neopphodne političke promene.