Autorski tekst Predraga Marsenića za "Danas": Vučićeve ekonomske bajke

Sve što je uradio režim Aleksandra Vučića u skoro 13 godina vlasti može se objasniti u svega nekoliko reči: laž, manipulacija, krađa, korupcija i izdaja. Teško je objasniti koja je od navedenih konstanti Srpske napredne stranke bila najizraženija, ali svaka od njih je imala svoju svrhu i korišćena je u službi održavanja na vlasti, po svaku cenu, a sve zarad ostvarivanja materijalne koristi vodećih ljudi režima i pojedinaca bliskih režimu.

Prve dve navedene konstante ‒ laž i manipulacija ‒ prisutne su od početka vladanja Srpske napredne stranke, a najčešće su korišćene u bajci o srpskom zlatnom dobu, za koju je, naravno, zaslužan lično Aleksandar Vučić. Bajka o srpskom zlatnom dobu zasniva se prevashodno na selektivnom prikazivanju ekonomskih pokazatelja po principu „najbolji smo jer smo tako u mogućnosti i jer je tako rekao Aleksandar Vučić“ ili „gledaš drvo a ne vidiš šumu".

Krenimo od prvog dela te bajke, odnosno o priči o budžetskom suficitu koji Srbija ostvaruje. Tokom 13 godina vlasti SNS-a i njegovih satelita suficit je ostvaren samo u periodu od 2017. do 2019. godine. U navedenom trogodišnjem rasponu ostvaren je ukupni suficit od 670 miliona evra i gotovo da nije bilo dana u kom se nisu hvalili merama štednje i iznosili hvalospeve o domaćinskoj vlasti u odnosu na prethodnu, rasipničku vlast. Međutim, od januara 2020. do juna 2025. konstantno se ostvaruje budžetski deficit. Za manje od 6 godina deficit Srbije je dostigao oko 12 milijardi evra, odnosno preko 2 milijarde evra godišnje. O tome nije bilo konferencija za novinare niti redovnih i/ili vanrednih obraćanja iz predsedničkih studija na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

Postavlja se pitanje zašto se vlast odlučila za priču o budžetskom suficitu? Realni podaci kažu da je rast BDP-a tokom prvih 6 godina naprednjačke vlasti bio više nego skroman, gotovo mizeran, i da je u proseku iznosio 0,8% i u toj činjenici treba tražiti razlog za izbor prve bajke, zvane budžetski suficit. Ne možete se hvaliti rastom od 0,8% ali, kao u svakoj bajci, možete izmisliti neku drugu priču, pa umesto princeze koju treba da spasite ili aždaje koju treba da ubijete, nadmudrićete jednookog diva.

Bajka se naravno nastavlja i, kako godine prolaze, tj. kako se zaduživanje povećava, BDP je tokom narednih sedam godina rastao; prosečni rast je iznosio solidnih 3,8% da bi tada bili ispevani hvalospevi o najvećem rastu na Balkanu ili drugom najvećem u Evropi, što, naravno, nije bilo tačno. Utisak je da je Aleksandar Vučić, i ne samo u tom periodu, mnogo više govorio o BDP-u nego o svim nacionalnim pitanjima zajedno, počev od Kosova do Republike Srpske, a sve u pokušaju da nametne „fiskalni mentalitet", tj. verovanje da se sve može iskazati kroz brojke i da je sve na prodaju, da li Kosovo i Metohija, da li Jadar, da li EPS, sve što može doneti navodni profit.

Vučić je očigledno manipulisao ekonomskim podacima, izvlačeći po potrebi jedne, a prećutkujući druge činjenice i tako je bilo ne samo sa suficitom i sa BDP-om, već i sa inflacijom, kao i sa stranim investicijama. Oni se pravilno mogu sagledati samo celovito i potpuno je neosnovano o uspehu ekonomske politike zaključivati samo na osnovu jednog parametra, a krajnje neozbiljno menjati parametre po potrebi.

Vreme je da se iz bajki vratimo u realnost. Kakvo je stanje srpske ekonomije danas i šta o tome govori režim? Od poslednjeg kvartala 2024. godine srpska ekonomija se nalazi u takvom stanju da gotovo nema pozitivnog podatka kojim će se mahati u javnosti. Pretpostavka o rastu BDP-a od 4,2% u 2025. godini pala je nakon podatka da je rast u prvom kvartalu iznosio svega 2%, a nakon procene da je toliki rast i u drugom kvartalu, pitanje je da li će uopšte biti ostvaren i rast od 2,75%, što je poslednja procena.

Strane direktne investicije opadaju i one za 5 meseci iznose svega 631 milion evra u odnosu na gotovo 2 milijarde evra u istom periodu prethodne godine. Da stvar bude još gora, podaci pokazuju da su stranci kroz isplatu dividendi i kamata iz Srbije izneli više novca nego što su tokom ovog perioda u nju uložili. Ukupan iznos duga koji je pre dolaska na vlast Srpske napredne stranke iznosio blizu 16 milijardi evra konstantno raste i uskoro će premašiti neverovatnih 40 milijardi evra.

Imajući u vidu da se beleži budžetski deficit koji će na kraju godine biti znatno uvećan zbog plaćanja obaveza države oko projekta EXPO 2027, kao i da je inflacija na gornjoj granici postavljenog cilja ili preko njega, predstavnici režima prinuđeni su da pređu na drugu propagandnu tehniku ‒ novu bajku ‒ „za uspehe smo zaslužni samo mi, za neuspehe uvek neko drugi". Kao što je za deficit i veliki rast javnog duga od 2012. do 2016. godine bila kriva bivša vlast, a za inflaciju korona i rat u Ukrajini, tako su sada, za odsustvo pozitivnih vesti, krivi narodni protesti ili „blokaderi", kako već režim pogrdno kvalifikuje i imenuje sve učesnike višemesečne narodne pobune.

Budući da su građani sve više nezadovoljni, Vučić je ovih dana krenuo u novu kampanju ‒ obećanje da će cene biti niže. „Ograničićemo marže i smanjiti cene za 10 ‒ 15%", najavljuje on. Gotovo istu kampanju prošle jeseni je vodio tadašnji predsednik vlade Miloš Vučević, a građani po cenama u prodavnicama znaju koliko je ta kampanja bila (ne)uspešna.

Očigledno je da su bajke režima sve manje efikasne, kao i da u sudaru sa realnošću bajke više ne pomažu. Ekonomska politika zasnovana na stranim investicijama, a obojena propagandom i marketinškim merama doživela je krah. Potreban je zaokret. Podrška domaćim privrednicima i poljoprivredncima, očuvanje najvažnijih javnih preduzeća i prirodnih resursa umesto njihove rasprodaje, funkcionisanje institucija i tržišta umesto kartelskog organizovanja i monopola i iznad svega ‒ funkcionisanje pravne države umesto bezakonja. Da bi sve to bilo moguće, potrebna je smena ove vlasti.