1918.- godina istorijskog ujedinjenja

Predsednik Novog DSS-a Miloš Jovanović istakao je večeras da bi „našu nacionalnu ambiciju trebalo graditi po uzoru na zlatni period srpske istorije od 1804. do 1918. godine.“

Jovanović je na svečanoj akademiji Novog DSS-a u Novom Sadu povodom prisajedinjenja Kraljevini Srbiji najpre Srema, a zatim Baranje, Bačke i Banata 1918. godine ocenio da su to bili „važni datumi i važan mesec u našoj nacionalnoj istoriji“.

„Tih dana je i Velika Narodna Skupština u Podgorici odlučila da bezuslovno pripoji Crnu Goru Srbiji. Tako je završen proces izgradnje i širenja naše moderne države. Ovi datumi jesu putokaz, ali i oprez za jedan narod“, podsetio je Jovanović.

On smatra da „nadnacionalne integracije Srbima nisu donele ništa dobro s obzirom da je u njima dolazilo do nacionalne dezintegracije“.

„Danas smo pred izazovom evropskih integracija o kojima čak nema ni šire debate u srpskom društvu. Klasične evropske vrednosti više ne postoje. Danas su to vrednosti seksualnih manjina. Osim toga, to je civilizacija na izdisaju. Moramo učiniti sve da u njihovu smrt ne uvučemo i nas i da nam glavni grad ne bude van okvira naše države“, poručio je Jovanović.

Predsednik Pokrajinskog odbora Novog DSS-a u Vojvodini i pokrajinski poslanik Miloš Tubić naveo je da su 1918. godine najpre Sremci na zboru u Rumi odlučili da „najpre obučemo srpsku košulju pa posle drugi šinjel“ aludirajući na buduće stvaranje zajedničke države Južnih Slovena, a zatim je skupštini Srba i drugih slovenskih naroda Baranje, Bačke i Banata u Novom Sadu doneta ista odluka.

„Na novosadskoj skupštini, koju je otvorio unijatski sveštenik Jovan Hranilović, a predsedavao joj Rusin Ignjat Pavlas prvi put su odlučivale i žene. Kada je Srpska vojska ušla u Vojvodinu te godine nijedan Mađar ni Nemac nisu ubijeni, nijedna bogomolja nije srušena, nijedno selo nije izgorelo“, posebno je naglasio Tubić.

On je rekao da „srpskog ujedinjenja ne bi bilo da nije bilo banatskog ustanka 1595. godine na čelu sa episkopom Teodorom Nestorovićem i velike istorijske ličnosti Svetozara Miletića, koji nije dočekao slobodu“.

Istoričar Nemanja Dević ocenio je da je „ideja srpske Vojvodine obogatila srpsku nacionalnu istoriju“ i dodao da su Srbi iz Srbije prihvatili „bogatstvo nacionalnih institucija stvaranih decenijama od strane svojih „prečanskih“ sunarodnika poput Karlovačke mitropolije i Matice srpske na taj način pokazavši veličinu srpske ideje i inkluzije“.

„Borba Vojvođana u Austro-Ugarskoj bila je vojna, politička i eonomska. Danas kada govorimo o velikim nacionalnim ciljevima ne smemo da budemo uljuljkani, ali ni fatalisti koji smatraju da sve mora da se završi u vremenskom periodu jedne generacije. Za velike istorijske događaje moramo biti spremni demografski, politički, ekonomski i demokratski“, zaljkučio je ovaj istoričar.