"Relativizacija" sa Ljiljanom Smajlović: Gost Miloš Jovanović

U šestoj epizodi emisije "Relativizacija" Ljiljana Smajlović je sa liderom Novog DSS-a Milošem Jovanovićem razgovarala o tome da li je Briselski sporazum bio samo kupovina vremena za zapadne sile, zašto je EU lakej Amerike u spoljnoj politici, zbog čega su umovi elite u Srbiji kolonizovani, ali i kako odgovara na zamerke koje mu upućuju zato što ima francuski pasoš. 

Aktuelna rasprava o tome da li Rezolucija 1244 UN dozvoljava povratak do 1.000 pripadnika srpske vojske i policije, zapravo je staro pitanje o prirodi međunarodnog prava i šta ono danas predstavlja, kaže Miloš Jovanović.

"Međunarodno pravo je vrlo problematično, na kraju se svede na to da jaki rade ono što mogu, a slabi trpe ono što moraju."

To je potvrdila i nedavna izjava Angele Merkel da su Minski sporazumi bili samo kupovina vremena za Ukrajinu. Intervju nekadašnje nemačke kancelarke je koliko iskren, toliko i iznenađujući, jer oni retko to kažu tako otvoreno, ocenjuje Jovanović, dodajući da verovatno ni ona nije bila svesna šta je rekla.

Sporazum, a pravno neobavezujući

"Evropa (Francuzi i Nemci) nije bila pošten broker, bili su garanti, ali nepošteni. Za Minske sporazume čak imate sad u doktrini tvrdnje da nisu bili pravno obavezujući. Pazite, sporazum, a pravno neobavezujući. Neverovatne stvari."

On dodaje da o tome koliko Zapad ne poštuje svoju reč, možemo videti i na jugoslovenskoj krizi, kao što danas pričaju da neće da poštuju Rezoluciju 1244, što su, smatra Jovanović "prevarne radnje, prilično bedne".

"Mene čudi da se mi Srbi neprestano iščuđavamo, kako to oni (Zapad) sad ne drže reč?", pita se sagovornik Ljiljane Smajlović i podseća na rečenicu Madlen Olbrajt o bombardovanju Jugoslavije: "Bolje uz međunarodno pravo, ali ako mora bez, idemo bez."

Da li onda možemo da očekujemo da neko izađe i kaže da je i Briselski sporazum bio kupovina vremena, pita autorka emisije. 

Jovanović ističe da je on bio protiv tog sporazuma i da će ishod tek pokazati ko je uspeo da kupi vreme, Srbi ili Albanci, a Zapad sigurno jeste:

"Briselski sporazum je samo kruna procesa koji je počeo 2008. i gde smo mi branili teritorijalnu celovitost samo u onoj meri u kojoj to neće naljutiti, kako je tada govoreno, naše prijatelje i partnere sa Zapada, što je bilo potpuno nemoguće, jer ti isti prijatelji su nam otimali Kosovo i Metohiju. Od tada imamo samo ustupke i povlačenja."

Za Kurtija je siguran da ima podršku i Amerike i Nemačke, dok su izjave koje dolaze iz EU manje bitne. Kurti je, po Jovanoviću, ideolog, iskreni separatista, ali nije toliko jak, koliko dosledan, da bi ušao u sukob sa Amerikom.

"Evropska unija je tu lakej Amerike i Vašingtona i uvek je to bila u spoljnoj politici. Nikad nije imala stratešku autonomiju u spoljnoj politici."

Licemerje Zapada vidi se i u slučaju Ukrajine, jer su im sada puna usta teritorijalne celovitosti i zabrane upotrebe sile. Gde je bila Povelja UN 1999. godine ili 2004. u slučaju Iraka, pita se Jovanović.

Ne mogu da zamislim da mi grob bude van Srbije

On ističe da Zapad vrlo retko preispituje sebe, a u eliti to gotovo da ne postoji, jer su oni jedinstveni u tome da je onaj sa kojim oni ratuju zlo po definiciji stvari. Na Zapadu nema slobode medija, često je prividna, čak tvrdi da je veća sloboda bila tokom Hladnog rata. 

Navodi da je francuski filozof Režis Debre bio na KiM tokom agresije i zatim napisao otvoreno pismo predsedniku republike, u kome piše da Francuska greši i da stvari nisu onakve kakve su predstavljene francuskoj javnosti.

"Doživeo je takvu osudu i ostrakizam, Levi je odmah napisao članak 'Samoubistvo jednog intelektualca' koji se odnosi na Debrea. Zbog takve totalitarističke matrice se ljudi posle plaše da reaguju."

Amerikanci su pragmatični, za razliku od Nemaca i Engleza, za koje skoro aksiomatski smatram da nas ne vole, kaže sagovornik Ljiljane Smajlović i dodaje da Amerikance nikad nije doživljavao kao neprijatelje, niti misli da oni nas doživljavaju kao neprijatelje. Oni guraju svoju priču velike sile.

O onima koji mu prebacuju zato što ima francsuki pasoš, a ne zalaže se za ulazak Srbije u EU po svaku cenu, kaže da su provincijalni umovi.

"Svi ti koji insistiraju na tome pokazuju priličnu glupost. Bilo bi licemerno da ja živim u Francuskoj i odatle vama solim pamet kako Srbija ne treba da uđe u EU. A ja živim u svojoj zemlji, ovde radim, deca su mi rođena ovde, ne radim za strance, nego za državni fakultet. Ne mogu da zamislim da mi grob bude van Srbije."

Zapad više nema vrednosti

Slaže se sa Ljiljanom Smajlović da su ljudi koji su živeli na Zapadu bolji kritičari Zapada:

"Ne morate da slušate mene, čitajte Uelbeka, retko ko je tako dobro opisao dekadenciju Zapada. Ludilo individualizma, jer sve može, a kad sve može to zapravo znači da ništa ne postoji, to je nihilizam."

Jovanović navodi kao primer da u Francuskoj postoje procesi kontra asimilacije, da Francuzi prelaze na Islam, poput fudbalera Riberija, jer "koje to vrednosti, duhovnost Francuska ima da ponudi arapskom svetu"? 

"Imate veliki deo elite u Srba čiji su mozgovi, čiji su umovi kolonizovani. Oni su razvili u duhovnom smislu vazalni odnos prema vrednostima Zapada, a Zapad više nema vrednosti. To je De Gol pričao još šezdesetih godina, o dekadenciji Zapada i EU, da nijedna civilizacija ne može da opstane bez transcendentnih vrednosti, bez vere."

O pitanjima seksualne orijentacije drugih, kaže da je potpuno ravnodušan, jer to je privatno pitanje, za razliku od pitanja istopolnih zajednica koje to nisu. 

"Ne postoje građanska prava u tom smislu, kao što ne postoji 'pravo na dete'. To nije privatno pitanje, to je društveno pitanje. Za neke stvari se slažem, za nasledstvo i da mogu da posete jedni druge u bolnici, apsolutno, s tim što ja ni tada ne bih napravio istopolnu zajednicu. Jer logika svakog prava, kad napravite novu kategoriju i pridodate joj određena prava, opseg tih prava će se samo širiti."

On upozorava da u Srbiji nije bilo ozbiljne rasprave o reproduktivnom materijalu, a smatra da svi ti procesi idu ka tome da potpuno ubiju pojam majčinstva i očinstva i vode radikalnoj individualizaciji, atomizaciji.

"Na zapadu je nebitno ko vam je deda, uskoro će biti nebitno ko su vam otac i majka. Vi deci oduzimate pravo da znaju odakle potiču."

Naš nacionalni kompas je razmagnetisan

Jovanović ocenjuje da ima neke dezorijentisanosti u srpskom narodu i da nas je 20. vek uništio kao Srbe:

"Naš nacionalni kompas je razmagnetisan i mi nemamo ozbiljan nacionalni program još od Načertanija. Imate relikte tih nekih poluelita, koje imaju lažni kosmopolitizam. Ne možete vi da budete kosmopolita, a da ne poštujete sami sebe, a da vas ne dotiče Gračanica ili Dečani, to je nemoguće."

On dodaje da je takvoj eliti čudan, jer je odrastao u krugu dvojke, a zastupa drugačije stavove.

"Čudan sam im, jer nisam četnik sa bradom i nožem među zubima, kako bi oni voleli da predstavljaju nacionalnog čoveka."

Svi oni smatraju da je Kosovo izgubljeno i da tu nema ničega za šta se vredi boriti. I onda nemaju problem da idu ka EU punom parom i da opraštaju Zapadu sve ono što radi. Mislim da je ta meka moć Zapada imala neverovatan uticaj na sve te ljude, na malo slabije umove, kaže Jovanović i dodaje da je Čedomir Jovanović moralna gromada za sve ove koji se ne usuđuju da kažu koja je cena evropskog puta, da gubimo KiM. Čedomir Jovanović je bar imao hrabrosti da to kaže.

O Aleksandru Vučiću kaže da nije dobar ideolog, ali je dobar u pregovorima, u kupovini vremena. 

"Slažem se sa njim u ideji za koju nisam siguran da je do kraja dobro pretvara u delo, da moramo da mislimo samo na svoju zemlju, ni na Istok ni na Zapad, niti da budemo nečiji privesci. I ima radnu energiju koju retko ko ima... Moj problem sa njim je što ja ne znam do kraja šta on misli, ne vidim do kraja gde nas vodi. Možda on to ne govori javno zbog komplikovane geopolitičke situacije", kaže Miloš Jovanović.