ODBRANA SRBIJE SE NE MOŽE TEMELjITI NA STALNIM USTUPCIMA NAŠIM NEPRIJATELjIMA

Iako je potreba za očuvanjem mira više nego razumljiva, molba Srbima iz naše južne pokrajine da uklone barikade u situaciji kada nijedan od postavljenih i legitimnih uslova za njihovo uklanjanje suštinski nije ispunjen, pogrešna je i može kratkoročno i srednjeročno imati krajnje negativne posledice. 

Osim što je država Srbija još jednom popustila - jer nema reči o uklanjanju baza i specijalnih policijskih snaga secesionista sa severa pokrajine - čudi i vera u "čvrste garancije" međunarodnih aktera poput EU i SAD koji po priznanju i samih najviših zvaničnika Srbije jednostavno ne drže svoju reč, čak ni kada je ista data i potvrđena u međunarodnopravnim aktima.

Konačno, ako je ovim novim popuštanjem možda i kupljeno neko vreme koje se u najboljem slučaju može meriti samo mesecima, ostaje neumoljiva činjenica da je Srbija došla do raskrsnice na kojoj će uskoro morati da donese odluku o svom daljem putu. Ili će braniti sebe i svoje Kosovo i Metohiju koje je nedavno i aktuelni predsednik države s pravom nazvao "najvećom srpskom svetinjom" ili će se proces teritorijalnog i nacionalnog rastakanja Srbije nastaviti do njenog faktičkog nestanka.

Novi DSS nema nikakvu dilemu u pogledu puta kojim treba ići  - Srbija se mora braniti, uvek i svuda, mudro, temeljno i istrajno a ta odbrana se ne može temeljiti na stalnim ustupcima našim protivnicima i neprijateljima.