Pismo Patrijarhu srpskom g. Porfiriju. 

SRPSKA PATRIJARŠIJA

Ulica Kralja Petra 5, Beograd

n/r Njegovoj Svetosti Patrijarhu srpskom g. Porfiriju

Vaša Svetosti Patrijarhu srpski gospodine Porfirije,

Obraćamo Vam se sa velikim poštovanjem, uvažavanjem, ali i sa izvesnom nelagodnošću i dubokom zabrinutošću. Nelagodnost se očitava u tome što je možda neumesno napisati ono što je Vašoj Svetosti dobro poznato, a pogotovu u ovim martovskim danima kada se svi sa žalošću sećamo NATO agresije na SR Jugoslaviju iz 1999. godine i pogroma izvršenog nad srpskim narodom 2004. godine.

Vaša Svetosti, već dugo vremena sa svetog srpskog Kosova i Metohije ne stižu dobre vesti. Možda je i jedina dobra vest bila ona kojom je, nakon osam godina odbijanja, secesionističke vlasti na Kosovu sprovele odluku o vraćanju imovine manastiru Visoki Dečani. No, imajući u vidu prethodna iskustva, strepimo da ni ta odluka neće biti sprovedena.

Kao što je Vašoj Svetosti poznato, danas, u 2024. godini prisustvo države Srbije na Kosovu i Metohiji je sve manje, a posledično i u skladu sa takvim uređenjem, na Kosovu i Metohiji je i sve manje Srba. Nedopustive greške, neodgovorno, protivno prilikama, potrebama i zdravom razumu, neadekvatno delovanje i reagovanje svetovnih vlasti prisutno je počev od 2008. godine, a drastično izraženo od 2013. godine u vidu potpisivanja tzv. Briselskog sporazuma čiji se pogubni izraz ovaplotio u vidu prihvatanja Sporazuma o putu normalizacije odnosa Kosova i Srbije (tzv. Francusko-nemački plan) u Briselu 2023. godine i Aneksa o primeni tog Sporazuma u Ohridu.

Pogrom Srba, započet 2004. godine, time je zapravo neprekinut i zapravo samo izmenjen za potrebe secesionističkih ciljeva u obličje jednako plodotvorne, puzeće forme.

Tokom poslednjih deset godina sa svetog Kosova i Metohije iselilo se oko 45 000 Srba koji, budući izloženi nasilju šiptarskih secesionista, više nisu mogli živeti u potpunoj i bezizglednoj neizvesnosti da će se njihov položaj promeniti nabolje, a gotovo sasvim nezaštićeni od sopstvene države Srbije.

Danas, zapravo, na Kosovu i Metohiji države Srbije gotovo da i nema. Ostala je samo Srpska Pravoslavna Crkva, ali duboko strahujemo da će, ukoliko se politika države prema pitanju Kosova i Metohije ubrzo ne promeni, ostati samo manastiri i crkve SPC, ali ne i njeni vernici.

Zato Vas, Vaša Svetosti, duboko i ponizno molimo da se glas SPC, glas Vaše Svetosti, češće, svakodnevno i glasnije čuje kako bi se time ohrabrio preostali srpski narod na Kosovu i Metohiji i da se kontinuirano daju saveti i podsticaji svakoj svetovnoj vlasti, sadašnjoj i svakoj drugoj, budućoj, te da se uz prizivanje mudrosti i odgovornosti odustane od politike prećutnog, puzećeg priznanja secesije Kosova i Metohije.

Stavovi Svetog Arhijerejskog Sinoda SPC jasni su i časni i stoga Vas molimo da ih u ovim dramatičnim danima, a radi opstanka srpskog naroda i srpske države, što češće upućujete javnosti, ne libeći se iznošenja ocene politike, kako prošlih, tako i sadašnje svetovne vlasti. Naprotiv. U ovim vremenima i u ovakvim okolnostima niko ne bi imao pravo da prigovori Crkvi da se neovlašćeno meša u politiku i u državne poslove, jer je važnost pitanja opstanka naroda daleko iznad svih drugih pitanja prava i nadležnosti Crkve u sekularnim državama.

Uvereni da će Srpska Pravoslavna Crkva, kao što je to i dosad bila tokom svog celokupnog viševekovnog postojanja, nastaviti da bude institucija koja merodavno i odlučujuće doprinosi opstanku srpskog naroda, podstičući njegovo jedinstvo i čuvajući njegov kulturni i nacionalni identitet, molimo Vašu Svetost da primi izraze našeg iskrenog, dubokog poštovanja i uvažavanja i da našu molbu razume i prihvati kao najdobronamerniji vapaj.