Intervju Miloš Stanković: Naprednjaci kupuju opstanak na vlasti!

Nema sumnje da SNS kupuje svoj opstanak na vlasti neprekidnim koncesijama koje daje, kako strancima, tako i različitim eksponentima njihovih interesa u Republici Srbiji, kaže u intervjuu za naš portal Nacija član predsedništva Nove demokratske stranke Srbije Miloš Stanković.

Studenti su kroz svojih šest zahteva pokazali da žele da žive u pravnoj državi. Koje su to mere koje bi nova vlast morala da usvoji i primeni kako bi se zaštitile tekovine pravne države?

Ključna reč je odgovornost, pravna, moralna i politička. Da bi zaživeo ovaj fundamentalni demokratski princip neophodno je insistirati na doslednoj primeni načela ustavnosti i zakonitosti, na slobodnom radu sudova i tužilaštva, nepovredivosti privatne svojine, slobodi medija i afirmaciji dijaloga, kao i na promeni celokupnog sistema društvenih vrednosti. Da bi se to postiglo, mora se neumorno raditi na podizanju kvaliteta obrazovanja i kulturnih sadržaja, na afirmaciji zapostavljenih porodičnih vrednosti i na sinergiji svih državnih organa i institucija i društvenih činilaca u ostvarivanju ovih ideja. To će neminovno dovesti do vrednovanja znanja i sposobnosti, a ne partijskih ili rođačkih veza, kao što je to već predugo slučaj. Ovaj zadatak neće moći da se ostvari ni brzo ni lako, ali je Novi DSS spreman da mu se bez ostatka posveti, jer je bez toga nemoguća obnova naše države i našeg društva.

Koliko su teme očuvanja Kosova i Metohije u sastavu Srbije i pitanje rudarstva važni za opstanak pravne države? Da li su potpisivanje Briselskog sporazuma iz 2013. godine i prihvatanje Francusko-Nemačkog plana 2023. godine olako zaboravljeni slučajevi urušavanja pravne države od strane aktuelne vlasti?

Kosovo i Metohija je i po Ustavu i po istorijskom i moralnom pravu sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije. Svi oni koji su tokom prethodnih decenija postupali suprotno, a što je kulminiralo sprovođenjem Francusko-nemačkog plana i Ohridskog aneksa, za to će morati da snose odgovornost. Ne možete biti zagovornik ideja pravne države i vladavine prava, a istovremeno prihvatati, ili još gore, sprovoditi ove dokumente, što po sopstvenom priznanju, ova vlast radi. Zato je pitanje odnosa prema Kosovu i Metohiji vododelnica za sve učesnike u političkom i javnom životu i mera njihove iskrenosti spram želje za konstituisanjem Srbije kao pravne države. Ko padne na ovom ispitu, pao je i na svim drugim ispitima i mi iz Novog DSS-a ćemo uvek na tome insistirati, koliko god se vlast i deo opozicije trudili da ova, po njihove interese neprijatna pitanja, gurnu pod tepih u želji da se o njima ne razgovara. Na sličan način, a i u kontekstu pomenute odgovornosti, moramo se odnositi prema pitanju rudarenja litijuma. Ne možete pre izbora govoriti da ste na „projekat Jadar“ stavili tačku, a onda, nakon izbora, insistirati na revitalizaciji tog projekta. To nije samo pitanje političke i ljudske doslednosti i posledične obmane birača, već i gaženje interesa Republike Srbije zarad interesa nemačke automobilske industrije.

Veći deo opozicije i stranka kojoj pripadate, NDSS, predložila je vladu nacionalnog poverenja koja bi pripremila poštene i fer izbore i ispunila studentske zahteve. Sada studenti u blokadi zahtevaju vanredne parlamentarne izbore. Kakav je stav NDSS po tom pitanju? Da li je održavanje takvih izbora uopšte moguće ako se ne promene izborni uslovi?

Izbori predstavljaju praznik demokratije i izraz poštovanja slobodno izražene volje građana, koju oni moraju formirati na osnovu potpunih, istinitih i blagovremenih informacija, bez ičijeg pritiska i prinude. Već iz odgovora koje sam prethodno dao, jasno je da uslovi za sprovođenje takvih, fer i poštenih izbora u Srbiji trenutno ne postoje. Izbori koji bi se pod ovakvim uslovima raspisali imali bi jedino za cilj da daju legitimitet Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci, da relativizuju sve opravdane primedbe na izborni proces iz 2023. godine i da na kraju, dodatno prodube nepoverenje građana prema svim učesnicima u političkom životu. Stoga, nema sumnje da takvi „izbori“ jedino idu u prilog Aleksandru Vučiću, koji bi potom, u zarobljenim medijima, još za neko vreme mogao sebe, neprestanim pojavljivanjem i izjavama o najrazličitijim temama, od fudbalskog prvenstva, do postavljanja parketa u objektima koji se pripremaju za EKSPO, da definiše kao jedinu ličnost koja se stara o dobrobiti ovog naroda. Sve ovo bilo je moguće promeniti formiranjem prelazne Vlade, čiji bi jedini zadatak, u oročenom vremenskom trajanju, bio da pripremi elemenatrne uslove za održavanje fer i poštenih izbora. Baš zato smatram da je studentski zahtev za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora preuranjen, necelishodan i da predstavlja malu kompenzaciju za svu borbu koju su prethodnih mesecima vodili zajedno sa građanima Srbije, a koja je podrazumevala mnogo više od običnog zahteva za vanrednim izborima, i to samo parlamentarnim, a ne i predsedničkim i lokalnim, dakle opštim, i to pod nepromenjenim uslovima. No, studenti imaju legitimno pravo i na svoje procene i na svoj zahteve i to im niko ne može odreći, baš kao što se nadam, da demokratsko društvo za čije smo se tekovine borili ne samo ovih nekoliko meseci, već i svih prethodnih godina, dopušta i da imamo različita mišljenja po ovom pitanju.

Koliko je spoljašni faktor oličen u državama Zapada i Istoka kao i unutrašnji koji je oličen u provladinim medijima zaslužan za opstanak aktuelne vlasti?

Nema sumnje da SNS kupuje svoj opstanak na vlasti neprekidnim koncesijama koje daje, kako strancima, tako i različitim eksponentima njihovih interesa u Republici Srbiji. Problem je što to čine na štetu Srbije, srpskog naroda i svih građana koji žive u Srbiji. O tome jasno svedoče i pomenuta pitanja odnosa prema Kosovu i Metohiji, prema Rio Tintu, često velom tajnosti obavijeni ugovori o infrastruktirnim ulaganjima u kojima se kao izvođači pojavljuju strane firme, neprimereni finansijski stimulansi za strane ulagače ili kupovina „Rafala“, čija je isplata počela, a koji nam neće stići još dugo godina, kao što je pitanje i da li ćemo moći da ih koristimo u odbrani našeg celokupnog neba. Sa druge strane, pod uticajem različitih anarho-levičarskih nevladinih organizacija, finansiranih iz inostranstva, ova vlast za 13 godina nije smogla snage da donese zakon kojim bi adekvatno zaštitila javnu upotrebu ćirilice, nije odolela pritiscima za donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti, kao uvodnom zakonu za formulisanje rodnih identiteta i istopolnih zajednica, kao što nije bila dovoljno hrabra da istraje u zabrani gej parade pre par godina, nego ju je nakon inicijalne zabrane odobrila pod pritiskom tadašnjeg američkog ambasadora u Beogradu. No, uprkos svemu tome, uvek ponavljam, da su ovo naši, domaći problemi i sa njima ćemo kao građani Srbije morati da se izborimo sami. Na svim ovim ispitima meriće se da li smo i koliko smo dostojni naših predaka, koji su sa sličnim, pa i većim izazovima znali da izađu na kraj. Nisu nam potrebni ni strana pomoć, ni strani saveti i mešanje, ako želimo da imamo sopstvenu državu koju ćemo krojiti po sopstvenoj meri, bez da ikome budemo dužni.

Ko su danas predstavnici autentične desnice u Srbiji? Da li će doći do širenja srpske koalicije NADA? Na kojim principima bi počivala potencijalna koalicija desnice?

Nova Demokratska stranka Srbije i koalicija NADA koju čini zajedno sa POKS-om, danas je stožer građanske desnice i nacionalno-demokratske alternative u Srbiji. Podsetiću Vas da i po svojoj organizacionoj i institucionalnoj snazi, ali i po ličnim karakteristikama vođstva Novog DSS-a i njegovih članova, naša politička organizacija zauzima to mesto za koje se sama izborila. Koalcija NADA je po broju mandata druga po veličina parlamentarna poslanička grupa u srpskom parlamentu. Novi DSS ima preko 150 lokalnih odbora i povereništava širom Srbije. Predsednik Novog DSS-a, dr Miloš Jovanović, kao nastavnik na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, ličnost je sa najvećim profesionalnim i ličnim integritetom na čelu jedne političke organizacije u Srbiji. Predsedništvo naše stranke i naše članstvo može da se pohvali i drugim stručnjacima i univerzitetskim profesorima, poput Siniše Atlagića, Branislava Ristivojevića ili Aleksandra Popovića. Čast mi je što se u tom krugu, kao profesor na Pravnom fakultetu i sam nalazim. Razume se, mi smo spremni za svaku vrstu dijaloga i saradnje sa svim pojedincima i organizacijama koje bi prihvatile naš program, državotvornu politiku i doslednost koju pokazujemo i kroz trinaestogodišnji boravak u opoziciji. Da li će do toga i u kojoj meri doći, prosudiće vreme koje je pred nama.