Vlastima je Ekspo majka, dok im je beogradski metro maćeha

Piše: Predrag Marsenić, potpredsednik Novog DSS-a i narodni poslanik

Svake godine je, prema budžetskom kalendaru, Ministarstvo finansija u obavezi da do 15. oktobra pripremi Nacrt zakona o budžetu. Rok za usvajanje budžeta od strane Vlade je 1. novembar, dok u Narodnoj skupštini mora biti usvojen do 15. decembra. I kao po pravilu, Nacrt budžeta kasni, dok domaća javnost taj dokument čeka kao da čeka Godoa. 

Postavlja se pitanje šta je razlog ovom kašnjenju. Odgovor leži u prošlonedeljnoj poseti ministra finansija Siniše Malog SAD-u kada je najavio skorašnji dolazak misije MMF-a u Beograd. Teme razgovora bile su budžet i ekonomska politika za 2026. godinu, a sa Narodnom bankom Srbije se očekuje i pokretanje pitanja funkcionisanja unutrašnjeg platnog prometa NIS-a i mogućnost plaćanja DINA karticom na pumpama jedne od najuspešnijih kompanija u našoj zemlji. Pitanje srpskog budžeta se očigledno prvo otvara u međunarodnim institucijama, a da pritom domaća javnost ostaje kao poslednja rupa na svirali. Prilično neobično za jednu, po rečima predsednika Srbije, nezavisnu i samostalnu zemlju.

Osnovna pitanja samog budžeta uvek su prihodi, rashodi, deficit, BDP i visina duga. Jedna od najvažnijih pretpostavki prilikom izrade budžeta i planiranja njegovih prihoda je porast BDP-a, tj. procena njegovog rasta u 2025, odnosno u 2026. godini. Ministarstvo finansija, upravo kao što su to činili i Narodna banka Srbije i MMF, nekoliko puta je revidiralo procenu rasta BDP-a. Pretpostavka o rastu od 4,2% u 2025. godini pala je u vodu već nakon prvog polugodišta da bi se postavilo pitanje da li će uopšte biti ostvaren i rast od 2,75%, što je bila revidirana procena. U međuvremenu je Ministarstvo naknadno smanjilo procenu na 2,5%.

Očekivana nepovoljna kretanja ukazuju da će se čak i ova snižena procena možda pokazati previše optimističnom, ali ne i nemogućom, imajući u vidu ponašanje Republičkog zavoda za statistiku i njegove neverovatne revizije BDP-a. Naime, tokom poslednjih nekoliko godina rađena je takozvana revizija srpskog BDP-a i svaki put je  značajno uvećan, prvobitno 7%, zatim 6%, a poslednji put 5%. Zahvaljujući reviziji, tj. novoj metodologiji obračuna, utvrdilo se povećanje vrednosti od čak 5 milijardi evra, taman toliko da nivo duga Republike Srbije bude smanjen na ispod 50% BDP-a , što, naravno, omogućava dodatno zaduživanje ‒ dug trenutno iznosi oko 40 milijardi evra i to bez dogovorenih, a još uvek nerealizovanih kredita. Radi poređenja, kad se vrše revizije u državama EU, vrednost BDP-a bude uvećana otprilike za 0,1%, dok u Srbiji to uvećanje dostigne više od 5% prilikom svake revizije. Ali nije to jedino čime Srbija, odnosno, Republički zavod za statistiku, može da se pohvali. Pre par meseci otkriveno je povećanje izvoza za 2 milijarde evra. Ovoliki rast se jedino može objasniti otkrivanjem izvoza municije u Ukrajinu koji je režim prikrivao.

Koliki se onda rast BDP-a može očekivati u 2026. godini? Ministarstvo finansija u prethodnim dokumentima navodi očekivano ubrzanje porasta BDP-a na 4,2 odsto „pod uticajem adaptacije ekonomije na nove geopolitičke okolnosti, uz postepeno nestajanje negativnih ekonomskih efekata izazvanih domaćim faktorima, kao i zbog ubrzanja realizacije infrastrukturnih projekata u okviru programa „Skok u budućnost – Srbija 2027“. Problem predstavljaju negativni efekti koji ne samo da nisu nestali, već su u međuvremenu i povećani. Tri su najvažnija: duboka društvena kriza, sankcije NIS-u i uticaj novih taksi EU na energetski sektor.

Duboka društvena i politička kriza traje i uskoro se navršava godinu dana od njene dodatne eskalacije, uslovljene padom nadstrešnice i ubistvom 16 ljudi na rekonstruisanom javnom objektu koji je čak dva puta svečano otvoren. Činjenice da se broj ljudi na protestima smanjio i da fakulteti više nisu blokirani nisu pokazatelj smanjenja nezadovoljstva, već promene njegove manifestacije. Obeležavanje godišnjice pokazaće da režim više ne može da se vrati na nivo podrške i poverenja koji je uživao pre 1. novembra 2024. godine. Tako duboka kriza, za koju je odgovorna upravo ova vlast, koja ne nudi slobodne i demokratske izbore kao rešenje, ne može a da se ne odrazi na poverenje domaćih i stranih investitora kao vrlo značajnih činilaca u generisanju rasta.

Veliki problem, naravno, predstavljaju i sankcije NIS-u. Često ćemo čuti kritike na naftno-gasni sporazum sa Ruskom Federacijom, ratifikovanom u Narodnoj skupštini uz saglasnost skoro svih poslaničkih grupa, između ostalih, i predstavnika današnje vlasti, danas najglasnijih u njegovom kritovanju. Naravno da su neki delovi Sporazuma mogli biti bolji, ali generalno je to bila dobra odluka i u geopolitičkom i u ekonomskom pogledu. Njim je učvršćena saradnja sa Ruskom Federacijom kao saveznikom, ne samo u pogledu Kosova i Metohije, već i u obezbeđivanju snadbevanja naftom i gasom usled čega su i mnoge strane kompanije i investirale u Srbiju. Od tada je prošlo više od petnaest godina. U međuvremenu se u sukob Ukrajine i Rusije uključio i Zapad koji je Rusiji uveo sankcije, dok je SAD uveo sankcije NIS-u, što je otvorilo niz problema uz pretnju njihovog produbljivanja u narednom periodu, imajući u vidu da NIS čini čak 5% našeg BDP-a. Da li će biti redovnog snadbevanja gorivom još uvek se ne postavlja kao pitanje, ali ukoliko sankcije potraju, sigurno će doći do povećanja cena. „Rafinerija nafte Pančevo“, u čiju je modernizaciju NIS uložio ogromna sredstva, ne može još dugo da radi bez sirovina. Njeno eventualno zaustavljanje uticalo bi na pad industrijske proizvodnje od nekoliko procenata, a najbolji primer za to je podatak iz marta 2024. godine, kada je industrijska proizvodnja u odnosu na isti mesec 2023. godine smanjena za čak  5,8 odsto, jer zbog planskog remonta i investicionih radova rafinerija nije radila.

Energetski sektor, nakon svih godina upravljanja ove vlasti, nalazi se u veoma teškom stanju. Srbija je npr. u 2024. godini povećala uvoz električne energije za 15% usled pada proizvodnje, a tokom 2025. godine, zbog problema sa Termoelektranom „Nikola Tesla“, električna energija se uvozila svakodnevno. Još gore stanje je u hidroelektranama u kojima je usled nepovoljnih hidroloških prilika proizvodnja električne energije ove godine bila najniža u istoriji. U 2026. godini elektroenergetski sektor doživeće snažan finansijski udar usled opterećenja, tačnije novih taksi na izvoz električne energije iz Srbije na tržište EU. Procene su da će trošak za izvoz električne energije iznositi oko 200 miliona evra godišnje što će se nepovoljno odraziti na poslovanje EPS-a. Ono što takođe predstavlja problem za srpsku privredu je niska energetska efikasnost koja dovodi do toga da za generisanje jedne jedinice BDP-a Srbija utroši 83%  više energije nego zemlje EU. Sve to ukazuje da će ovi negativni efekti biti dodatno povećani u odnosu na 2025. godinu, direktno se odražavajući na rast BDP-a.

I na kraju, važan faktor u očekivanju ubrzanog rasta su radovi na projektu „Ekspo“. Činjenica je da se prema tom projektu vlast odnosi kao majka, za razliku od beogradskog metroa prema kom se odnosi kao maćeha. Međutim, bez obzira na ogromna budžetska izdvajanja za „Ekspo“ i za izgradnju nacionalnog stadiona, upadljiv je podatak da je od predviđenih 18,5 milijardi dinara u 2025. godini za izgradnju stadiona, zaključno sa septembrom, potrošeno tek 135 miliona dinara ili svega 0,73%. Radovi nesumnjivo kasne, ali da li je moguće da kasne baš toliko ili, pak, ima istine u glasinama da država kasni sa plaćanjem izvođača uz zahtev da se strpe do decembra.

Na osnovu ovih pokazatelja jasno je da su negativni ekonomski efekti sve veći te da od ubrzanog rasta BDP-a od 4,2% neće biti ništa. Sve projekcije su se pokazale kao previše optimistične, a rekao bih i da su više bile posledica potrebe da se stanje prikaže mnogo boljim nego što zaista jeste, sa ciljem podizanja rejtinga vladajućeg režima. Projektovani BDP za 2025. godinu bio je 88,2 milijarde evra uz obećanje vlasti da će do 2027. godine dostići 100 milijardi evra. Očigledno je da je jedini način da se do te cifre dođe još neka revizija tj. promena metodologije obračuna koju bi, po običaju, uradio Republički zavod za statistiku, onako kako samo on to ume. Ne sumnjam da će naći još neku izgubljenu milijardu, dve ili možda baš onoliko koliko je potrebno.