Siniša Atlagić u "Politici na srpskom": Srbima je potrebna obnova nacionalne ambicije (video)

Srpskom narodu u narednom periodu najbitnija je obnova nacionalne ambicije, obnova srpskog nacionalnog potencijala. Treba kao Srbi da budemo najbolji u svemu čime se bavimo. Veliko nacionalno objedinjenje može da se ostvari, ali to tek posle nekog velikog svetskog loma koji bi išao u našu korist. Postoje, međutim, negativni trendovi koji su nas ophrvali, a od njih je najnegativniji demografski rekao je direktor Fondacije „Slobodan Jovanović“ i profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu Siniša Atlagića u prvoj epizodi podkasta „Politika na srpskom“ koji vodi istoričar Bojan Dimitrijević.

Najbolja politička ideja objedinjava nacionalno i demokratsko. To je prava mera političkog delovanja. Većina srpskog biračkog tela jeste opredeljena nacionalno. Međutim, nedostaje nam u značajnoj meri građanska komponenta. U našoj zemlji izbori se do sada nikada nisu gubili ni dobijali na temu demokratije. O promenama u Srbiji profesor je napomenuo da nije očekivao da studentski protesti narastu, ali sada je primetan njihov pad pošto su neke šanse propuštene.

Govoreći o srpsko-ruskim odnosima Atlagić je rekao da su Srbi i Rusi otkrili jedni druge pre nešto više od tri veka, a u njihovim odnosima dolazilo je do uspona i padova, što je uvek slučaj kada se u nešto uloži dosta emocija. Dosadašnji bilans tih odnosa je pozitivan.

Atlagić je ukazao da Evropa nikada nije prihvatila Ruse kao svoje, a da je sa Srbima slična stvar zato što oni u njima sve vreme vide „male Ruse“.

Saradnja između ruske i srpske države i dva naroda danas je najslabija u oblasti obrazovanja, jer srpska nauka nema dovoljno kapaciteta da odgovori na svaku vrstu saradnje i sa evropskim zemljama i sa Rusijom. Sa druge strane Rusija je ogromna zemlja sa ogromnim investiranjima u sektoru nauke i svakako da ta saradnja može ići srpskom znanju i nauci na korist, podvukao je Atlagić koji je i direktor Centra za ruske studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Novi talas ruske emigracije u našoj zemlji nije prvi takav fenomen u srpskoj istoriji. Treba se podsetiti velikog kulturnog doprinosa „belih Rusa“ koji su, usled revolucije, emigrirali u tadašnju Kraljevinu Jugoslaviju. Ova nova generacija je drugačija, ona ne odgovara idealizovanoj slici Rusa u srpskim očima. Takođe, ti Rusi koji su danas u Srbiji ideološki razlikuju i od većine svojih i od većine naših sunarodnika.

Što se tiče rata koji se vodi u Ukrajini, Atlagić je podsetio da je ispravno predvideo da će do njega doći, ali da nije pravilno procenio snagu ruske ekonomije koja je otpornija na sankcije nego što je očekivao kao i da je predviđao da Zapad bude čvršći, uticajniji i jači u pritiscima na zemlje koje sa zvaničnom Moskvom imaju dobre odnose.

Verovatno su mnogi Srbi očekivali brz kraj rata u korist Rusije. Povod tome uočava se u činjenici da Srbi imaju neraščišćene račune sa Zapadom pa sada rat u Ukrajini vide kao svojevrstan revanš. To je i razlog što se ovde rat prati intenzivnije nego u samoj Rusiji.

U globalnim odnosima Atlagić je skrenuo na pažnju na BRIKS uz opasku da ta organizacija menja svet na način da lideri tih zemalja ne slušaju više bespogovorno naloge iz Vašingtona ili drugih centara moći. To je taj novi, multipolarni svet. Ali, Srbi ne treba da prihvataju tuđe viđenje sveta pa čak i ako ono bude dolazilo iz zemalja BRIKS-a, sa kojima treba negovati najbolju moguću saradnju zaključak je prve epizode podkasta.