Politika na srpskom- Petar Stojanović: Rusi od NIS-a napravili moćnu kompaniju! (video)

„Energetska situacija u kojoj se Srbija trenutno nalazi je teška, ali smatram da se neće ponoviti nestašice nafte i naftnih derivata kakve pamtimo iz 90.tih godina prošlog veka“, ocenio je profesor Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu Petar Stanojević.

Stanojević:“Energetska situacija teška, neće se ponoviti nestašice iz 90.tih godina“

On je napomenuo da „situacija u kojoj je u problemima kompanija sa preko 80% kapaciteta snabdevanja domaćeg tržišta naftom ne može da bude dobra“ i dodao da je srpsko tržište tim energentom i njegovim derivatima „oligopol sa dominantnom kompanijom NIS pošto ta firma u svom vlasništvu ima jedinu rafineriju u zemlji“.

„Hrvatski naftovod JANAF, izgrađen još u doba bivše Jugoslavije, obustavio je dovod nafte u našu zemlju. Što se tiče snabdevanja našeg tržišta, mogu da kažem da će nafte biti dok rafinerija u Pančevu može da je prerađuje. Bez naftovoda, međutim, rafinerija ne može ni da primi svu naftu namenjenu za potrebe Srbije“, objasnio je ovaj stručnjak.

Stanojević je okarakterisao trenutno stanje kao „još komplikovanije“ s obzirom da se pod sankcijama Amerikanaca našla i druga velika ruska kompanija Lukoil.
Na pitanje na koji se način Srbija danas snabdeva derivatima, on je precizirao da oko 20% nafte „podmirujemo iz domaćih potreba, najviše na teritoriji Vojvodine“ i da nam je ta nafta dosta pomogla da prebrodimo težak period embarga pre 30 godina. 

Objašnjavajući trenutnu vlasničku strukturu NIS-a, Stanojević je naveo da je većinski vlasnik Gaspromnjeft odnosno „ćerka-firma“, kako se izrazio, „džinovske ruske kompanije Gasprom“.
    „Za Gasprom NIS nema veliki udeo u ukupnom poslovanju, ali niko ne želi da se odrekne jedne tako profitabilne firme. Ruska država jeste većinski vlasnik Gasproma, ali je manje poznato da udeo u vlasništvu imaju i privatne kompanije iz Zapadne Evrope i oni, takođe, na prvom mestu imaju u vidu profit“, rekao je Stanojević u petoj epizodi podkasta „Politika na srpskom“ u produkciji Fondacije „Slobodan Jovanović“.

Odgovarajući na pitanje voditelja podkasta i istoričara Bojana Dimitrijevića da li je NIS 2008. godine prodat ispod cene, Stanojević je podsetio da je ta kompanija bila u jako lošem stanju kada se pregovaralo o njenoj prodaji.
    „Bilo je strateških predloga da uzmemo pretprivatizacioni kredit i oporavimo NIS, ali država nije imala volju da nam ispuni zahtev. Pojavljivale su se ponude OMV-a, MOL-a i Lukoila, ali Gaspromova je bila ubedljivo najbolja zato što nije odvajala proizvodnju od prodajnih lanaca“, preneo je Stanojević.

On je naveo podatke da su ruski vlasnici za 17 godina uložili preko pet milijardi evra u modernizaciju NIS-a, da su benzinske pumpe od očajnih postale najbolje u zemlji, da je rafinerija u Pančevu modernizovana tako da je ispred svih u Istočnoj Evropi i da može da proizvodi sve vrste nafte i da je „promenjena poslovna kultura u radu preduzeća“.

„Kompanija danas ima veliki potencijal i bilo ko da dođe verujem da ne može da bude mnogo bolju u odnosu na dosadašnje ruske vlasnike“, istakao je Stanojević i dodao da je za NIS „i dalje najbolji partner Gasprom“.

S obzirom na aktuelne sankcije administracije SAD, Stanojević očekuje da se rešenje oko vlasništva NIS-a reši ili „direktnom prodaajom ili preuzimanjem firme“.
    Što se tiče problema sa snabdevanjem gasom, on je podsetio da ugovor sa Rusima iz 2008. godine nije značio samo prodaju NIS-a nego i izgradnju Skladišta u Banatskom Dvoru i gasovod „južni tok“.

„To skladiše obezbeđuje snabdevanje gasom. Osim toga, mi imamo na raspolaganju ogromna mađarska skladišta. Trenutno je izvesno da imamo dovoljno gasa do kraja grejne sezone. Gasovod, međutim, nije izgrađen zbog geopolitičkih okolnosti“, preneo je Stanojević.
    Komentarišući aktuelnu krizu u vezi sa gasom, Stanojević je najpre naveo da je situaciju u rukovođenju Srbijagasa „loša kao i u svim javnim preduzećima“ i da ćemo trpeti posledice gasne politike EU koja je odredila da ruski gas ne sme da se kupuje posle 2028, a da od početka naredne godine neće smeti da se potpisuju ugovori sa Rusijom oko nabavke gasa.

„Problem je što ćemo mi teško doći do drugih izvora gasa. Rusi imaju logistiku izgrađenih gasovoda i zato je njihov gas jeftiniji. Gas koji se najavljuje da će doći iz Azerbejdžana je nedovoljan jer bi svi da se prikače na njega“, rekao je Stanojević.
    „Jedini ekonomski resurs koji apsolutno ima u svojim rukama država je električna energija. EPS nam je pomogao da preživimo sankcije. Zahvaljujući njemu smo danas u manjoj energetskoj zavisnosti od EU. Moramo očuvati i poboljšati proizvodnju struje“, poručio je Stanojević.

„Prvi srpski nacionalni cilj u ovom veku mora da bude popravka demografske situacije. Posle toga, moramo da se izborimo za što veću samodovoljnost u strateškim oblastima poput vode, hrane, energenata, pa i oružja. Naša namenska industrija uvek je poslovala dobro i ona je koren razvitka ove zemlje. Nisam zagovornik teorije da su nam šanse za razvoj poljoprivreda i rudarstvo. Naša šansa leži u industrijalizaciji zemlje“, zaključio je Stanojević.