Budžet korak ka dužničkom ropstvu (video)
„Srbija se kreće ka dužničkom ropstvu, a budžet koji se ovih dana usvaja u Narodnoj Skupštini je korak u tom pravcu“, ocenio je potpredsednik Novog DSS-a Predrag Marsenić.
On je objasnio da prema poslednjim (zvaničnim) podacima javni dug Srbije iznosi oko 40 milijardi evra, ali da sa dugovima javnih preduzeća i privatnih lica to prelazi 100 milijardi.
„Telekom u ovom trenutku duguje oko četiri, a EPS oko 1,3 milijarde evra. Pošto za njih ne garantuje država nego je zalog njihova imovina to se zvanično ne računa u dug. Osim toga, država naknadnim revizijama stalno koriguje rast BDP-a kako bi se veštački održao dozvoljeni udeo javnog duga u njemu“, naveo je Marsenić gostujući u podkastu kanala Srbin.info.
Visoki funkcioner Novog DSS-a je, takođe, naglasio da je naš rast BDP-a veštački i da nam cene rastu mnogo više od njega.
„Osim zaduživanja koje je u porastu, ponajviše zbog izložbe EKSPO 2027. godine, naš sve veći problem postaje rast spoljnotrgovinskog deficita koji je u septembru iznosio oko sedam milijardi evra. To može da se reši lako supstitucijom domaćim proizvodima, ali vlast uporno pogoduje uvoznom lobiju tako što održava neprirodno nizak kurs evra“, rekao je Marsenić.
Prema njegovim rečima, deo novca od profita uvozničkih firmi ide u SNS, a drugi deo se „opere“ u stanogradnji koja učestvuje čak sa 7% ukupnog srpskog BDP-a
„Srpska privreda je i dalje slaba. NIS nam je do sada uplaćivao 10% ukupnog budžeta. Sada je NIS u problemu zbog geopolitičke situacije i država nije spremna da reši taj problem. Problem sa Rusima može da se reši, ali njega sigurno ne može da reši Aleksandar Vučić, koji je sve na svetu lagao i na kraju mu niko više ne veruje“, poručio je Marsenić i dodao da je čuo za informacije da je MOL zainteresovan za kupovinu NIS-a i da je drugo rešenje „nacionalizacija koja bi bila guranje prsta u oko ruskim partnerima“.
Marsenić je zaključio da vlast „pokušava da svoj narušeni međunarodni ugled popravi prodajom Generalštaba Amerikancima“ i da mu se čini da je „ukidanjem srpskih institucija i iseljavanjem Srba iz južne pokrajine srpska javnost prestala da misli na Kosovo i svoje sunarodnike koji i dalje žive tamo“.
