Mitić: Srbija najveća žrtva zapadnog poretka (video)

Viši naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić ocenio je da je „Srbija najveća žrtva zapadnog poretka“.

On je objasnio da pod tim poretkom podrazumeva uređenje sveta zasnovano na pravilima koja su kreirali zapadni faktori i da su ta pravila zasnovana na „kreativnom tumačenju odredbi međunarodnog prava onako kako njima odgovara“.

„NATO agresija na Jugoslaviju u proleće 1999. godine nije imala nikakvo uporište u međunarodnom pravu. Proglašenje nezavisnosti Kosova 2008. godine bilo je jednostrani akt tokom čijeg kreiranja su zapadni centri moći znali da krše međunarodno pravo“, naveo je Mitić i dodao da upravo zbog ovih nepočinstava SAD i EU insistiraju na tome da Srbija prizna secesiju.

„U tom slučaju bism o sesami odrekli dela svoje teritorije i sprali svu zapadnu krivicu. Odbrana integriteta ne sme ni u jednom trenutku da se dovodi u pitanje. Sasvim je suprotno načelo da EU nema alternativu. To je pogubna politika zato što su naši odnosi sa tom asocijacijom bili kompleksni i ranije, a pogotovu je sada osetljiva tema zbog činjenice da se EU nalazi u ogromnoj krizi“, istakao je Mitić.

Prema njegovom stanovištu „dilema SAD ili EU je lažna“ zato što Vašington, i pored razumevanja za neke interese Republike Srpske, ima za cilj da iz ovog regiona istisne ruski i kineski uticaj, a „Srbija bez Rusije i Kine ne može da funkcioniše“.

Govoreći za podkast „Politika na srpskom“ u organizaciji Fonda „Slobodan Jovanović“ Mitić je skrenuo pažnju na to da je upravo unilateralni poredak zasnovan na zapadnim pravilima pred gašenjem.

„Rusija, Kina i još neke zemlje od početka su osporavale poštovanje tih pravila zato što su ih drugi kreirali. Donald Tramp, uprkos svojim ponekad komičnim nastupima, shvata da su SAD otišle predaleko i da nemaju kapacitet da izdrže na postojećim pozicijama. Zato su se koncentrisale na zapadnu hemisferu i suzbijanje uticaja Pekinga u tom delu sveta“, tvrdi Mitić.

On predviđa da će „predstojeća konkurentska trka SAD i Kine biti maratonska“ i ocenjuje da su Amerikanci „napravili nekoliko pogrešaka“.

„U ideološkim sukobima Kineza i Sovjeta oni su 70.tih godina podržali zvanični Peking. Bio je to početak ubrzanog privrednog razvoja Kine, ali niko se na Zapadu nije nadao da će danas Kina svoj ekonomski uticaj pretvoriti u globalni politički“, istakao je Jovanović i dodao da su Kinezi maksimalno iskoristili šansu u osvajanju novih i sofisticiranih tehnologija i kontroli nad retkim metalima.

„Kina je danas izuzetno moćan globalni faktor. Njena inicijativa „Pojas i put“, prema kojoj su u početku zapadnjaci bili izuzetno sumnjičavi, a danas strahuju od nje, najveći je investicioni projekat u istoriji čovečanstva. U njoj, za sada, učestvuju, 154 zemlje odnosno dve trećine čovečanstva“, preneo je Mitić.

Ovaj analitičar je podsetio da svoju spoljnu politiku i diplomatske odnose zvanični Peking zasniva u odnosu na tretiranje Tajvana – ostrva koje je do 1971. godine nosilo naziv Republika Kina i zastupalo formalno sve Kineze u UN.

„Do 2000. godine stanovnici Tajvana smatrali su sebe Kinezima, a u odnosu na zvanični Peking razlikovao ih je izraziti antikomunistički stav. Tada su na vlast u Tajpeju došli separatisti i Kina je iz osnova promenila politiku“, naveo je Mitić.

Na pitanje da li je moguć direktni vojni sukob SAD i Kine oko Tajvana, on je odgovorio negativno podsetivši da kada su Japanci nedavno spomenuli da bi kinesko ugrožavanje tog ostrva mogli tretirati kao nacionalni interes, Tramp je spustio tenzije.

„Američka administracija shvata da bi direktan ulazak u rat protiv Kine ili Rusije za nju bio ogroman finansijski izdatak. Sa druge strane, 1995. godine vojni budžet Kine bio je manji od odgovarajućih izdvajanja na Tajvanu. Danas Kina ima drugi vojni budžet po snazi u svetu. On se svake godine uvećava za 7%. Osim toga, Kinezi imaju najjaču mornaricu“, izneo je podatke Mitić.

On je zaključio da je u ovom trenutku teško predvideti bilo šta u pogledu razvitka globalnih odnosa u skorijoj budućnosti, ali da je „upravo zbog pozicije žrtve u aktuelnom poretku multilateralni svet šansa za Srbiju za koju je pitanje da li će je iskoristiti“.