Ristanović: Srbi su svesni da nisu poželjni na albanskom Kosovu (video)

Viši naučni saradnik Instituta za kulturu u Leposaviću Petar Ristanović preneo je da su Srbi na Kosovu i Metohiji svesni da „nisu poželjni u albanskom sistemu“.

On je objasnio da integracija Srba u kosovski sistem, van koga su trenutno ostale još jedino prosvetne i zdravstvene institucije, ne podrazumeva njihovo uključivanje u svakodnevni život i prihvatanje različitosti u odnosu na većinsko stanovništvo nego primoravanje da se uklope u prištinsko zakonodavstvo.

„Vlada Aljbina Kurtija je u prethodnom periodu pripremila pravnu regulativu za integraciju zdravstvenog sistema. Što se prosvetnih i kulturnih ustanova tiče, tu još nemamo preciznu situaciju“, naveo je Ristanović tokom gostovanja u podkastu „Politika na srpskom“ Fondacije „Slobodan Jovanović“.

Zakon o strancima, za koji se najavljuje da će stupiti na snagu 15. marta, pogodiće ne samo sve preostale Srbe na Kosovu i Metohiji nego građane koji iz ostatka Srbije dolaze i borave na toj teritoriji.

„Svi zaposleni moraće da imaju kosovske radne dozvole. Sve firme, bilo privatne ili državne, neće moći da postoje ako nisu upisane u kosovski registar“, precizirao je Ristanović i dodao da će i problem registarski tablica biti definitivno rešen u albansku korist.

„U prethodnom periodu je tolerisano rešenje da Srbi, mahom na severu Kosova, mogu da voze svoje automobile i druga vozila sa srpskim obeležjima na način da su dobili ovlašćenja od lica iz ostatka Srbije. Od 15. marta, međutim, gasi se i ta opcija za Srbe“, najavio je Ristanović.

On se složio sa ocenama da je pritisak, pre svega policije, na severu Kosova izuzetno veliki i da je on pojačao emigraciju pa je tako naveo primer Leposavića koji je jedno vreme „vrveo od mladih ljudi, a danas je, nažalost, pust“.

„U ostatku Kosova i Metohije Srbi većim delom godine žive normalno, a onda se desi deset ili 15 dana sa teškim međunacionalnim incidentima i to tera ljude na iseljavanje“, istakao je Ristanović.

Govoreći o institutu na kome radi, ovaj naučnik je podsetio da je on osnovan 80.ih godina, u sklopu državnih mera da se spreči srpsko i crnogorsko iseljavanje iz tada Socijalističke autonomne pokrajine Kosovo i da je do 1999. postojao u Prištini.

„Taj institut bio je pandan Albanološkom institutu, koji je tokom postojanja bivše Jugoslavije bio rasadnik albanskog nacionalizma i iredentizma i iz koga je izašla elita OVK“, naveo je Ristanović.

Komentarišući aktuelnu političku situaciju na Kosovu, Ristanović je najpre konstatovao da to „nije funkcionalna država“ i da „institucije tamo ne rade nikako“.

„To je jedno primitivno društvo čiji je osnovni problem korupcija. Samoopredeljenje je na vlast došlo upravo motivišući mlade i nezaposlene ljude antikoruptivnom retorikom protiv ratnih elita“, konstatovao je Ristanović.

Kurti i ekipa, međutim, ne samo da nisu do sada suzbili korupciju nego su njihovi kadrovi sistemski upleteni u nju.

„Danas je politika Samoopredeljenja takva da joj je oslonac nacionalizam. Kurti je stasao uz Adema Demaćija i oduvek bio pobornik politike OVK. Sada obećava albanski integralizam što znači ujedinjenje svih Albanaca u jednu državu. Za razliku od ranijih kosovskih vlasti, koje su smatrale da je faktor stabilnosti dogovor sa Zapadom i Srbijom, Kurti sve radi na silu i jednostrano. On nije miljenik zapadnih ambasada, ali se one ne potresaju njegovim nasilnim potezima“, zaključio je Ristanović.