Stojanović: „Iran latentna nuklearna sila“ (video)

„Za Iran se u ovom trenutku slobodno može reći da je latentna nuklearna sila, a za epilog aktuelnog rata na Srednjem istoku moguće su tri opcije“, stav je višeg naučnog saradnika Instituta za međunarodnu politiku i privredu Bogdana Stojanovića.

On je podsetio da se nuklearni program Irana počeo razvijati još 1953. godine i to uz direktnu pomoć SAD, u vreme generala Dvajta Ajzenhauera.

„Prema tom programu Iran je trebalo da razvija eksploataciju nuklearne energije u mirnodopske svrhe tako što bi im Amerikanci instalirali 20 reaktora, ali je zvanični Teheran dobio samo jedan i to 1967. godine. Problemi nastaju posle islamske revolucije 1979. godine, kada se iz korena menja iranska spoljna politika“, objasnio je Stojanović tokom svog gostovanja u podkastu „Politika na srpskom“ Fondacije Slobodan Jovanović.

Od pobede islamista u Teheranu, iranska zvanična politika se pozicionira protiv „velikog Satane“ (SAD) i „malog Satane“ (Izraela), a od invazije na Irak 2003. godine, pod režimom konzervativnog Mahmuda Ahmadinedžada, počinje da se razvija i nuklearni program u vojne svrhe.

„Oni su za razvijanje nuklearne energije pronašli saveznika u Rusiji i možemo da kažemo da su u ovom trenutku nadomak osvajanja nuklearne tehnologije u oružane svrhe. Otuda je priča o nuklearnoj opasnosti od režima u Teheranu, u isto vreme, i realnost i izgovor za rat“, naveo je Stojanović.

Prema njegovim rečima, predsednik SAD, za koga je rekao da je „marketinški uništio politiku zato što mu je sve propaganda“ i da je u njegovom mandatu „proizraelski lobi u Vašingtonu najjači u istoriji“, je u junu prošle godine rekao da je iranski nuklearni program uništen, a pre nekoliko dana je optočeo novi rat sa istim ciljem.    

„U tom ratu se pokazalo da Iranci veoma uspešno neutrališu američke pretnje mnogo jeftinijim oružjem“, primetio je Stojanović i dodao da su „u ovom trenutku sve opcije na stolu“.

„Mogući su nuklearni napad Amerikanaca i Izraelaca, kopnena invazija na Iran i Trampovo proglašenje pobede kao izlazna strategija. U prvom slučaju verovatno bi se u sukob umešale Rusija i Kina, u drugom je potrebno najmanje dva miliona vojnika, a i ovih nekoliko izgubljenih života već komešaju američkoj javno mnjenje, a u trećem bi se Tramp povukao ponižen, ali uz proglašenu pobedu“, naveo je Stojanović.

Govoreći o situaciji u Srbiji, Stojanović je ocenio da je ona nepredvidiva i da šansa opozicije leži mnogo više na predsedničkim nego na parlamentarnim i lokalnim izborima u nekoliko opština iz razloga što SNS nema dobrog kandidata za šefa države.

„Smatram da bez desnice nema pobede nad režimom Aleksandra Vučića zato što je liberalno i proevropsko telo limitirano na maksimalno 25%. Politika ove vlasti je svoj najveći autogol dala na Kosovu i Metohiji zato što se svela na to da damo sve ni za šta“, zaključio je Stojanović.