Veštačka inteligencija - tehnološka revolucija i(li) tehnološki višak?

Piše: Ivan Milenković, predsednik saveta za informacione tehnologije Nove Demokratske stranke Srbije

Svaka velika tehnološka promena menjala je društvo. Parna mašina je stvorila industrijske gradove, internet globalnu ekonomiju. Veštačka inteligencija takođe, ali brže i dublje nego bilo šta pre nje.

Revolucija u poslovanju već je vidljiva. Alati koji pišu, analiziraju i donose odluke postaju novi osnovni instrument rada. Posebno je značajno što se najraniji efekti vide upravo u IT sektoru – oblasti koja je na izvoru ovih tehnologija. Nedavni talasi otpuštanja i smanjenja timova u Srbiji, uprkos rastu potražnje za softverom, ukazuju na suštinsku promenu: manji broj ljudi, uz pomoć veštačke inteligencije, može da uradi ono za šta su nekada bili potrebni veliki timovi. To je rani signal onoga što će se preliti i na ostatak ekonomije.

Međutim, svaka tehnološka moć nosi i rizik. Ako se proces razvija bez jasnog usmeravanja, može doći do novog oblika društvene podele. Umesto savremenih termina, obratimo se učiteljici života: raslojavanje društva, gde odabrani žreci – oni koji razumeju sisteme i umeju da ih koriste – upravljaju širokim slojevima koji tehnologiju koriste bez stvarnog razumevanja nije istorijska novina. Suštinski, ovo je već viđeno u plodnim dolinama Mesopotamije i Egipta, gde je znanje bilo koncentrisano u rukama uskog sloja sveštenstva i pisara. Nasuprot tome stoji ideal grčkog polisa – zajednice u kojoj slobodni građani učestvuju u odlučivanju, razumeju javne poslove i nose odgovornost za zajednicu.

Ključno pitanje je kako izbeći prvi, a približiti se drugom modelu.

Prvi odgovor leži u obrazovanju. Ne kao obuci za korišćenje alata, već kao razvoju sposobnosti da se sistemi razumeju, preispituju i koriste svesno. Društvo u kom većina razume tehnologiju ima šansu da je kontroliše. U suprotnom, tehnologija kontroliše društvo.

Drugi stub su vrednosti i nacionalna svest. Tehnologija uvek nosi pečat onih koji je razvijaju, ali i onih koji je prihvataju. Ako društvo nema jasno definisan sistem vrednosti i svest o sopstvenim prioritetima, ono će neminovno usvajati tuđe modele, često nesvesno i bez kritičkog filtera. Identitetski ukorenjena zajednica koja zna šta želi da sačuva i u kom pravcu želi da se razvija može tehnologiju da oblikuje u skladu sa svojim interesima i da je koristi kao sredstvo jačanja, a ne zavisnosti.

Treći element je suverenost – sposobnost da se kontrolišu ključni sistemi, podaci i infrastruktura. U vremenu kada globalizacija gubi na snazi, a svet se deli na tehnološke blokove, ovo postaje pitanje strategije, a ne samo ekonomije.

Srbija je u tom pogledu u osetljivoj poziciji. Ima talenat i znanje, ali veliki deo IT sektora funkcioniše u okviru stranih kompanija i tuđih interesa. Bez svesne strategije, postoji rizik da ostane u ulozi izvršioca, čak i u eri koja bi mogla da omogući mnogo više.

Zato su institucije ključne. Država mora postaviti okvir, a politički sistem obezbediti kontinuitet. U tom smislu, važnu ulogu imaju dugotrajne političke organizacije koje mogu da nose strategiju godinama. Pokreti i građanske inicijative koje donose energiju neophodnu za društvene promene i pokreću važne teme, retko mogu sami izneti složene i dugoročne procese. Potrebna je ravnoteža oba pristupa.

Istovremeno, od presudne je važnosti da se u svakoj oblasti pita struka. Društvo koje odluke prepušta osobama čiji se autoritet zasniva na lažnim diplomama ili pukoj poslušnosti ne može odgovoriti na izazove ovakve tehnološke transformacije. U (n)ovim okolnostima, oslanjanje na kompetentne stručnjake koji imaju usađen moralni kompas i svest o dobrobiti zajednice postaje uslov opstanka, a ne samo pitanje kvaliteta. To važi za inženjere, lekare i pravnike, ali i za novinare i političare.

Vreme za delovanje je kratko. Ova transformacija neće trajati decenijama, već godinama. Društva koja reaguju na vreme mogu postati aktivni učesnici nove epohe. Ostala rizikuju da ostanu na njenoj periferiji.

Veštačka inteligencija nije samo tehnološko pitanje. Ona je pitanje toga kakvo društvo želimo da budemo.