Put u EU" nesumnjivo znači odricanje od Kosova i Metohije

Piše: Jelena Vujanović, potpredsednik Novog DSS-a i doktor političkih nauka

Pored toga što je Memorandum studenata o Kosovu i Metohiji vratio ovo pitanje u fokus javnosti, što je odlično, isti dan je nametnuo još jedno pitanje – da li braniti Ustav Srbije znači odreći se puta u EU? Odnosno, još preciznije: da li put u EU znači odricanje od Kosova?

Dok godinama od evropskih zvaničnika dobijamo sve jasnije izjave o tome da je „priznanje Kosova neophodan preduslov za evropski put“ (npr. Ursula fon der Lajen), naši zvaničnici tvrde da to nije tako (vidjeti izjave Vučića, Dačića), a sada smo i u  Utisku nedelje  od studentskih predstavnika mogli da čujemo da „poštovanje onoga što piše u Ustavu ne znači kraj evrointegracija” i da “još nisu čuli da je Srbiji kao uslov za ulazak u EU ispostavljeno priznanje Kosova“ (Danas).

Zato hajde da još jednom ponovimo istinu očiglednu svakom, ko makar na chat GPT-u pretraži pojmove: poglavlje 35, Francusko-nemački i Ohridski sporazum (a tek ako otvori i pročita neke dokumente neće imati dileme) – Put u EU nedvosmisleno znači odricanje od Kosova i Metohije.

Dakle, pristupni dokument od 30. novembra 2015. godine pod nazivom „ZAJEDNIČKA POZICIJA EVROPSKE UNIJE Poglavlje 35 - Stavka 1: Normalizacija odnosa između Srbije i Kosova“ kaže:

- da Srbija treba da unapređuje „proces normalizacije odnosa u dobroj veri, sa ciljem da to postepeno vodi ka sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, u skladu sa pregovaračkim okvirom.“ Dakle tzv. „normalizacija odnosa“ je dio pregovaračkog okvira.

- „Srbija prestaje da finansira i podržava srpske strukture (tj. privremena opštinska veća, zaposlene u opštini) kako bi se uspostavile i konsolidovale opštinske uprave u skladu sa zakonom Kosova;“ – dakle Srbiji se nameće poštovanje „zakona Kosova“.

I onda isti dokument  kaže i ovo: „Ukoliko napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom, značajno zaostaje za ukupnim napretkom pregovora (...), naročito kada je reč o primeni sporazuma koji su postignuti između Srbije i Kosova, Komisija će (...) predložiti da preporuke za otvaranje i/ili zatvaranje drugih pregovaračkih poglavlja ne budu date.“ Da prevedem i ovo – otvaranje i zatvaranje drugih poglavlja će biti uslovljeno ocjenom napretka u poglavlju 35.

Idemo dalje, tzv. Francusko-njemački sporazum, odnosno „Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije“ (koji je takođe prihvatila ova vlast), u članu 1 odmah kaže: „Strane će međusobno razvijati normalne, dobrosusedske odnose na osnovu jednakih prava. Obe strane će međusobno priznati svoja dokumenta i nacionalne simbole, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske pečate.“ Ja ne znam šta znači „dobrosusedski odnosi“  ako nije odnosi dve susjedne države.

Ako i to nije dovoljno eksplicitno, član 4. kaže da nijedna strana ne može „predstavljati drugu u međunarodnoj sferi niti delovati u njeno ime“  i da se Srbija „neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji“, a član 5. kaže da nijedna strana neće drugoj blokirati put u EU. Član 6. navodi i da je cilj sporazuma dalji dijalog koji će dovesti „do pravno obavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji njihovih odnosa“. Dakle, cilj svega ovoga je i eksplicitno priznanje.

Ohridski sporazum odnosno implementacioni aneks usvojen 18. marta 2023. godine u Ohridu, kao dopuna francusko-nemačkom sporazumu od 27. februara 2023. kaže: „Strane primaju k znanju da će Sporazum i Implementacioni aneks postati sastavni delovi odgovarajućih procesa pristupanja Evropskoj uniji Kosova i Srbije“ i „Strane konstatuju da će odmah nakon usvajanja Sporazuma i ovog aneksa posrednik Evropske unije započeti proces izmene merila za Poglavlje 35 za Srbiju, kako bi se odrazile nove obaveze Srbije koje proizilaze iz Sporazuma i ovog aneksa (koji se nalazi i na sajtu Vlade Republike Srbije).“

Dakle, jasno navedeno da se u Poglavlje 35 unose nove obaveze za Srbiju koje je prihvatila Francusko-njemačkim i Ohridskim sporazumom, a kojima se Srbija i njena južna pokrajina tretiraju kao odvojene cjeline.

Ako nekom i dalje nije jasno da put u EU znači odricanje od Kosova, Ohridski sporazum jasno navodi i ovo: „Kosovo i Srbija priznaju da svako nepoštovanje obaveza iz Sporazuma, ovog aneksa ili prethodnih sporazuma iz dijaloga može imati direktne negativne posledice po njihove procese pristupanja Evropskoj uniji i finansijsku pomoć koju dobijaju od Evropske unije.

Evo, mislim da ovim stavkama iz sporazuma nije čak ni potrebno moje posebno tumačenje. Samo oni koji žele da vas ubijede u ono „nije šija nego vrat“ trudiće se da daju nekakva kreativna tumačenja ovih sporazuma.

A činjenice su očigledne - put u EU od nas traži odricanje od Kosova i Metohije.

Na svakom od nas je da se prema toj činjenici odredi kako misli da je ispravno, ali je važno da se ne lažemo. Davno je bila 2008. godina i kampanja “I Kosovo i EU”.

I neki će možda reći “nije to sad tema tema je promjena vlasti”. Možda, ali nisam ja pokrenula ovu temu. Ne možete pokrenuti neku temu i onda tražiti od drugih da ćute o njoj. I ne možete svaki stav shvatati kao napad. Gdje je tu onda demokratija na koju se toliko pozivamo?

dr Jelena Vujanović

Potpredsednik Novog DSS-a i doktor političkih nauka